Red batina, red kulena

Kaže predsednik države Srbije da je napravio kardinalnu grešku – nije sanjao iste snove kao veliki trgovci po Srbiji. Oni su sanjali velike marže i astronomske profite, što su i ostvarili, a on je sanjao izbore na kojima ponovo nadmoćno pobeđuje, što ne može da ostvari. Zato je odlučio da narodu na brzinu ponovo obećava kule i gradove da bi masovno glasao za njega, ako bude morao da raspiše izbore, a ne bude na njima mogao mnogo da krade, vara i mešetari.

Omanuo je sa dve akcije, „Dobra cena“ i „Najbolja cena“, jer nije zavrnuo ruke svim trgovcima i ograničio cene svih proizvoda, nego samo osnovnih plus onaj parizer od dvesta dinara. Sad će tu grešku brzo da ispravlja, pa je pokrenuo masivnu, nikad viđenu akciju „Najbolja od svih najboljih cena“. Sad će da snizi cene čak 3.000 proizvoda, tako što će da natera 24 trgovinska lanca da snize marže. E sad, zašto se tu našao i Dufri koji ima „duty free“ na aerodromu gde prodaje viski i toblerone i Metalac koji prodaje šerpe, đavo će ga znati. U propagandi ovog tipa ionako nije bitna logika.

Pošto nije na vreme posvetio pažnju cenama dok se bavio makroekonomijom i organizovanjem policije i profesionalnih baraba da jure, hapse i prebijaju omladinu koja smatra da predsednik države nikako nije nadležan da spušta cene i trgovačke marže, kao ni bankarske kamate na gotovinske kredite, to se sve otrglo kontroli.

Tako nam, posle svega, čovek protiv čije vlasti se podiglo bar pola države Srbije i protestuje mesecima i po ciči zimi i po jari i vrućini, tražeći da živi u normalnoj državi kao sav ostali svet, nudi jedino što i može da ponudi  – još nenormalnosti. Pre podne obećava da će da nam obezbedi jeftiniji krompir i kulen da bismo „lakše preživeli zimu“, najavljuje „čudesne mere“, a po podne šalje što policajce, što svoje kriminalce da nam hapse i biju decu jer ih ne zanima njegov kulen, nego hoće normalnu zemlju, bez tih kriminalaca i mafije na vlasti.

Problem je u tome što predsednik mladim, pametnim, obrazovanim, ambicioznim ljudima pred kojima je budućnost i koji su sami budućnost, ne nudi ništa osim lažnog dijaloga, ne bi li skinuo s vrata strane medije i strane vlade koje konačno smatraju da evropska zemlja, bar formalni kandidat za famozno članstvo u EU, ne može tako da postupa sa svojim građanima. Nemci koji su ga čvrsto podržavali, sad su ga prvi javno opomenuli da sa ljudima koji traže svoja prava mora da razgovara, a ne da ih bije.

Cenovnim igrokazom sa šarenim korpicama on se obraća svojoj najvernijoj glasačkoj bazi, koja ironijom sudbine trpi i najveće posledice njegove vlasti. Doveo ih je dotle da ne mogu da prežive zimu. Moraju da uzimaju gotovinske kredite da bi pokrpili rupe i kupili šta im treba, pa onda stegli kaiš do zadnje rupe da bi taj dug vraćali. Obraća se onima kojima je prvo nudio parizer od dvesta dinara, pa kad se dokazalo da i psi lutalice izbegavaju da ga jedu, sad im nudi kulen. Daleko smo od njeguškog pršuta, to je u radikalskoj Srbiji baš nepotreban luksuz.

Dakle, opet se udvara svom preostalom biračkom telu, opet ga vara dok ga gleda u oči i govori mu da „tu više neće biti prevara“. Doduše, obećava cenu višu od ove po kojoj se kulen već prodaje, ali zašto je to bitno. Važne su slika i poruka, pa idemo dalje, u nova obećanja.

Kako to možemo unapred da tvrdimo?

Lako, na osnovu prethodnog iskustva. Sve što je ikad rekao i obećao, bilo je prevara. Čovek koji upravo od našeg novca celog svog života živi, sad već kao nekrunisani kralj tipa orijentalnog despota, koji zadužuje zemlju bez ikakve kontrole, troši taj novac po svom nahođenju, a flaša „petrus“ vina koje pije košta kao godišnja zarada njegove ciljne grupe, sada nam, posle 13 godina svoje ničim neograničene vladavine, nudi da preživimo zimu.

Šta je ovde glavni problem? Sve što je predsednik ove države ikad pokušao da uradi, bilo je ili laž i manipulacija, ili sila. Iako je taj model istrošen, jasno je nama u zemlji, ali sad već i u svetu, on tim putem nastavlja, jer za drugačiji nije sposoban. Samo silu razume, glavu povija samo pred jačim od sebe. Sada će silom da tera trgovce i bankare da snize marže, a pobunjenom narodu preti da će silom da ga vrati u kuće ili u zatvore, kako se kome zalomi.

Ne razume dve osnovne istorijske činjenice: prva je da to ne može da traje večno, a druga je da batina uvek ima dva kraja. Ima i treća: gotovi ste kad se smučite svojima. I to vam je tako.