Režimu odgovara priča o predizborima

Srbija se polako približava izborima – do početka kampanje ostalo je samo 8 meseci. Zbog bojkota prošlogodišnjih izbora, ali i zbog stalnog režimskog ruiniranja opozicionih stranaka, parlament je de fakto ostao bez opozicije. Takav ishod ipak nije odgovarao Vučiću, kome je očigledno stalo da pred Evroplјanima održi kakav-takav privid parlamentarne demokratije. Zato će se po svoj prilici održati i vanredni parlamentarni izbori početkom proleća, a pokrenuta je i nova tura međustranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima kao posrednicima. 

Sudeći isklјučivo po tome, stranke koje su bojkotovale izbore ostvarile su cilј – ali kako vreme prolazi, utisak je da stvari za njih ne stoje nimalo dobro.

Savez za Srbiju – ko ga se još seća, kao i „Ugovora sa narodom“ i nerealnih 6+42 zahteva „ekspertskog tima“ – raspao se neposredno posle izbora odlaskom Dveri, a novoformirana „Udružena opozicija Srbije“ deluje kao mrtvorođenče usled prepucavanja Đilasa i Jeremića. Oni nisu mogli da se dogovore ni oko osnovne stvari: formata pregovaračkog tima koji bi ih predstavlјao u pregovorima, usled insistiranja Jeremića da sve stranke iz UOS odrede dve ličnosti koje bi ih zastupale, što Đilas nije hteo da prihvati, pa onda ne čudi što nije ni formirana jedinstvena platforma za pregovore.

Konfuziju unutar prozapadne opozicije dodatno uvećava grupa građana koja se nazvala „Skupštinom slobodne Srbije“ (SSS). Uz teško shvatlјiv prostor koji je ova grupa dobila u opozicionim medijima, a koji daleko prevazilazi njen realan značaj, SSS se ponaša kao arbitar između stranaka. 

Tako je SSS podržao Jeremićev stav da se nastupi sa samo dva pregovarača u razgovorima sa evropskim posrednicima (što je ovome dobro došlo u raspravi sa Đilasom), da bi odmah posle toga počeo da promoviše ideju tzv. predizbora u opoziciji. To pak nije odgovaralo Jeremiću i njegovim lјudima, koji su ovaj predlog kategorički odbacili, što Đilas nije učinio, pošto po svoj prilici procenjuje da mu predizbori mogu koristiti. 

Nejasno je zašto su i Đilas i Jeremić „prigrlili“ ovu grupu lјudi sa velikim  ambicijama i još većim egom, a bez ikakvog političkog kapaciteta. SSS niti ima članstvo, niti će učestovati na izborima, niti bilo ko od tih intelektualaca uživa širu popularnost u narodu, dok im je prepoznatlјivost na „nivou kruga dvojke”. Za ideje koje predlažu ne snose nikakvu odgovornost, za razliku od stranaka koje skupo plaćaju svaku grešku. 

Režimu savršeno odgovara diskusija oko predizbora, između ostalog i zato što se sa klјučnog pitanja izbornih uslova rasprava premešta na dilemu da li organizovati predizbore za opozicionog kandidata za predsednika Srbije, odnosno gradonačelnika Beograda. To bi imalo nekakvog smisla u jednokružnom većinskom sistemu, ali u čistom proporcionalnom sistemu ideja predizbora deluje manje-više besmisleno.  

Ne vidimo da će režim u međustranačkom dijalogu učiniti iole značajnije ustupke oko izbornih uslova. U tom slučaju „bojkotaške“ stranke će se naći pred više nego nezgodnim izborom. Izlazak na izbore, bez ozbilјnijeg popuštanja vlasti, u očima njihovih potencijalnih birača delovaće kao kapitulacija. S druge strane, ponovlјen bojkot izbora doveo bi skoro sve stranke koje se na to odluče do kraha, i to ne samo finansijskog. Stranke postoje zbog izbora – čekanje još četiri godine van parlamenta dovešće do ogromne demoralizacije članstva. 

Veliko je pitanje ko će od sadašnjih političkih lidera opozicije preživeti te „gole“ godine. Lidere tih stranaka ne čeka ništa bolјe ni ako posvađani izađu na izbore (u ovom trenutku se ne vidi kako mogu da izađu zajedno) pošto je, gledano pojedinačno, njihova popularnost izuzetno mala i u najbolјem slučaju se vrti oko cenzusa. A ko izađe na izbore i ne prođe cenzus, definitivno će nestati sa političke scene, što bar za neke od njih i neće biti velika šteta.