Sam protiv svih

Nije lako biti najpametniji čovek na svetu. Ljudi nikada nisu umeli da razumeju prave genije, a upravo to se, izgleda, dešava predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Iako tvrdi da je, valjda za razliku od nas običnih ljudi, uvek umeo da vidi daleko u budućnost, deluje da je na kraju ipak nekako ostao usamljen na toj planini bogova sa koje je gledao u ono što nas čeka i potom to znanje, poput Prometeja, donosio ovde dole, među nas, nezahvalne smrtnike.

Na tim visinama javilo mu se, recimo, da treba Kinezima da uvaljamo svinjske papke i pileće nogice za leteće automobile i električne autobuse. Na tim visinama javilo mu se i da će ceo svet, a naročito bogate zapadne zemlje, skapati od gladi i hladnoće kada je Rusija napala Ukrajinu, a taj joj svet zbog toga uveo sankcije. Video je predsednik sa tih visina i da treba da podrži Hilari Klinton i to baš na izborima na kojima je izgubila, a zatim i da podrži Donalda Trampa i to baš na izborima koje je izgubio. Dobro, niko ne tvrdi da se ta budućnost sa Andrićevog venca vidi potpuno jasno, dešavalo se i Nostradamusu da omane, pa što ne bi i našem Nastradamusu.

Ali video je predsednik i da će kod nas stići zlatno doba i da ćemo biti toliko bogati da ćemo početi da se bavimo ekološkim pitanjima i evo, ovih dana se zaista samo time bavimo. I šta sad? Ćutimo, a?! Spustio se, dakle, nedavno predsednik sa planine bogova da nam objasni da ćemo potpuno propasti ako ne budemo započeli eksploataciju litijuma, takoreći života nam nema ako Rio Tinto ne započne ono što je naumio, a na šta je onomad, kako nam rekoše, kao bila stavljena tačka, ali izgleda da su to ipak bile tri tačke ili eventualno tačka i zapeta, sa dosta otvorenim opcijama za dalje. Samo što nam je bilo tako rečeno.

Spustio se predsednik najpre u Mali Zvornik, pa će da nastavi turneju i po ostatku Zapadne Srbije, da objasni narodu, da narod razume. Ispostavilo se, međutim, da je ovog puta malo njemu narod objasnio (i stručan i nestručan narod), da predsednik razume, ali on uporno odbija da razume ne samo ono što mu govore stručnjaci – što nije ni čudno s obzirom na to da ih najčešće posprdno oslovljava sa „stručnjaci“ i „geniji“ – nego i narod koji je masovno izašao na ulice da izrazi negodovanje, pa čak i većina njegovih saboraca iz stranke i Vlade Srbije, kako nas je detaljno izvestio jedan dnevni list koji je nekad bio ugledan.

Iako je ogroman deo javnosti u ovoj zemlji decidirano protiv eksploatacije litijuma, a pogotovo eksploatacije litijuma kojom bi se bavio ozloglašeni konglomerat Rio Tinto, čovek koji je pred kamerama objašnjavao sopstvenoj majci koliko je bio težak na rođenju ipak ne može tek tako da prihvati da nije bio u pravu i da je napravio ogromnu grešku u koracima. Grešku koju, najzad, zdravljem i glavom mogu da plate desetine hiljada drugih ljudi.

Posebno ga je zabolelo to što je i onima koji bi trebalo uvek i svuda da mu budu lojalni bitnije tamo neko zdravlje, neka tamo priroda i neki tamo životi nego da on bude u pravu. Izdali su ga čak i ministri, od kojih je samo njih nekoliko ostalo na liniji sa predsednikom, dok su ostali u najgorem slučaju oćutali temu litijuma i ne samo to, oćutali su je sa dalekih letnjih destinacija, srkućući hladne koktele sa kišobrančićima, umesto da se sa predsednikom čvare u Malom Zvorniku i pomognu u objašnjavanju narodu da taj litijum zapravo i nije baš toliko loš.

A da li će predsednik ikada povući ručnu i zapitati se da li moooožda ipak malkice greši ako se oko svega ovoga podigla maltene cela zemlja, zavisi samo od jedne stvari, one koju, kako je sam priznao, radi maltene svakodnevno, a nije odlazak u toalet. To znamo da ne radi nikad. Da malo pomognemo, počinje na „I“ i završava se na „straživanje rejtinga“.