Šangajski šibicari

Crkni Monti Pajtone, crkni Top-listo
nadrealista!

Pred TV kamerama predsednik
Republike Srbije Vučić Aleksandar bukvalno kao na pijaci ili za kafanskim
stolom „pregovara“  i procenjuje da bi za
„mali novac“ mogli da pokupuju profesore, koji će da donesu svoje radove i pod
firmom Beogradskog univerziteta ih objavljuju u časopisima sa SCI liste, dakle
u relevantnim svetski priznatim naučnim časopisima. Društvo za stolom smatra da
će ovim, hm, manevrom „za mali novac“ Beogradski univerzitet ponovo da se popne
na čuvenoj Šangajskoj listi koja rangira svetske univerzitete i sa koje se
upravo strmeknuo za sto mesta.

Predsednik države se, na tom
snimku, pogađa sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem da li je za ovaj, hm,
manevar potreban „mali“ ili „veliki“ novac, da bi sad već onako rutinski prekršio
Ustav Srbije i naredio prisutnom doktoru
ovdašnjem Siniši Malom da u budžetskom razdelu za nauku ustanovi novu
liniju za kupovinu profesora, to jest njihovih radova.

Društvo za stolom u ovome naravno ne
vidi ništa pogrešno, inače se valjda dogovor ne bi snimao i direktno prenosio
na Pinku. U vladajućem sistemu vrednosti stvari se završavaju upravo tako.
Nekome je potrebna diploma ili doktorat, on to lepo kupi, falsifikuje, da
nekome da mu napiše ili umesto njega od nekog drugog prepiše, i nikom ništa. Za
to služe kako postojeći fakulteti, tako i oni nepostojeći iz Londona, sa
sedištem u Sava centru. Ili obrnuto, nema veze.

Nama običnima, izvan kruga ove nove
klase, nedokučivo je zašto oni te titule uopšte toliko žele kad se u njihovom
sistemu vrednosti ni zvanje ni znanje ne samo da ne vrednuju, već se i
demonstrativno preziru, a njihovi nosioci podrugljivo/gadljivo nazivaju lažnom
elitom.

Zato nam je još veća enigma zašto je
ovoliku tarapanu i takozvani „krizni pi-ar“ izazvala vest da je Beogradski
univerzitet pao na Šangajskoj listi. Biračko telo kome se pretežno obraćaju
teško da će se potresti zbog te činjenice. Deo zato što ne zna šta je to i
zašto je bitno, a deo akademske zajednice koji uporno ćuti dok gleda urušavanje
i znanja i škole i fakulteta i diploma, teško da bi rešio da digne glas baš zbog
ove vesti.

Teško je naravno proniknuti u postupke
ljudi koji imaju sasvim obrnut sistem vrednosti od onog koji smo poznavali (i
pretežno praktikovali) pre naprednjačke ere, ali motivi mogu biti dvostruki:
prvi, da se još jednom pokaže nadmoć i inat prema onima koji su Aleksandru
Vučiću neprebolna rana, a to su ljudi koji su znanje, zvanje i položaj u
društvu stekli svojim poštenim radom i koji ga otvoreno ne podnose i ne
poštuju. Drugi razlog je opštiji i svodi se na to da ništa, ali baš ništa ne
može da iskače iz paralelne realnosti koju su za ovih sedam godina izgradili:
da je Srbija ekonomski lider u regionu, da ima najveći privredni rast, da je
plata od 500 evra famozni ideal kome težimo, da nezadrživo napredujemo na Doing
business listi, da smo upravo izmislili asfalt i napravili podvig izgradnjom
auto-puta nikad viđenog u 21. veku, da ćemo vratiti mlade pametne ljude koje smo
prethodno oterali. Lista se nastavlja unedogled…

U realnom životu, prema pravim,
relevantnim podacima, svi pokazatelji su upravo obrnuti: naš privredni rast je
najmanji, odliv mladih obrazovanih ljudi naveći, izgradnja auto-puteva uz
neobjašnjiva kašnjenja najskuplja, plate su nedovoljne i za prostu
reprodukciju…

Ono što ova vlast uopšte, ali
uopšte ne razume, jeste da su njene šibicarske metode moguće samo u Srbiji, a
da u svetu važe druga pravila. Normalni fakulteti u normalnim zemljama prvo uspostave
kvalitetan sistem obrazovanja, pa školuju prave doktore nauka, pa ti pravi
naučnici objavljuju prave radove u relevantnim časopisima sa SCI liste, pa su
onda citirani, pa fakulteti dobijaju bodove i tako se penju na Šangajskoj
listi. To im onda obezbeđuje nove kvalitetne studente, koji prave nove naučne
radove i tako ukrug.

Naša vlast, pak, ide obrnutim putem
– diplome se kupuju, doktorati takođe, ni fakulteti ni Beogradski univerzitet
nemaju snage da utvrde činjenično stanje ni kod notornog Siniše Malog. I onda
predsednik, u skladu sa svojim poimanjem stvarnosti i sistemom vrednosti,
„otvori budžetsku liniju“ da se plate profesori koji će da pristanu da se
potpišu kao da su sa Beogradskog univerziteta, objave radove na SCI listi,
dobiju bodove i tako prečicom „poguraju“ posrnuli Beogradski univerzitet.

I? Šta smo ovim, hm, manevrom tačno
dobili, pod uslovom da uspe? Realno ništa, osim još jednog pi-ar poentiranja da
nam je ova vlast, pored svega ostalog, omogućila i nezadrživi naučni napredak.
Ko ne veruje, evo Šangajske liste. Po cenu dalje devastacije i Univerziteta i
opštih moralnih načela na kojima ovo društvo još koliko-toliko počiva. Ali, to
se upravo i htelo. Naprednjaci uspostavljaju novi sistem vrednosti u koji se i
ovaj, hm, manevar savršeno uklapa. Zato ga i ne kriju, već se ponosno slikaju.