Šest zabluda
Do sada sam uspeo da uočim šest narodskih ekonomskih zabluda karakterističnih za Srbiju.
1) „Neoliberalizam je upropastio
srpsku privredu.” Neoliberal veruje da sve treba da bude prepušteno
tržištu. Koliko je meni poznato, nijedna Vlada Srbije do sada nije
vodila neoliberalnu politiku. Od 1990. godine u Srbiji postoji ogroman i
rastući javni sektor, dok je deo preduzeća iz realnog sektora pod
državnom upravom i u državnom vlasništvu. Oko 45 odsto svih formalno
zaposlenih u Srbiji danas radi u javnom sektoru (prosek u EU je 15
odsto). Tržišno rešenje se nikada nije primenjivalo na zdravstvo,
penzije, obrazovanje, kulturu, nauku, komunalne usluge itd. Veliki deo
privatnih preduzeća zavisi od državnih subvencija i jeftinih kredita
koje daje država. Još jedan značajan deo privrede još uvek je u
društvenom vlasništvu. I njega izdržava država. Samo slepac u svemu tome
može da vidi neoliberalizam. Ako je neko uništio privredu Srbije, to je
antineoliberalna ekonomska politika koja se vodila od 1990. godine do
danas.
srpsku privredu.” Neoliberal veruje da sve treba da bude prepušteno
tržištu. Koliko je meni poznato, nijedna Vlada Srbije do sada nije
vodila neoliberalnu politiku. Od 1990. godine u Srbiji postoji ogroman i
rastući javni sektor, dok je deo preduzeća iz realnog sektora pod
državnom upravom i u državnom vlasništvu. Oko 45 odsto svih formalno
zaposlenih u Srbiji danas radi u javnom sektoru (prosek u EU je 15
odsto). Tržišno rešenje se nikada nije primenjivalo na zdravstvo,
penzije, obrazovanje, kulturu, nauku, komunalne usluge itd. Veliki deo
privatnih preduzeća zavisi od državnih subvencija i jeftinih kredita
koje daje država. Još jedan značajan deo privrede još uvek je u
društvenom vlasništvu. I njega izdržava država. Samo slepac u svemu tome
može da vidi neoliberalizam. Ako je neko uništio privredu Srbije, to je
antineoliberalna ekonomska politika koja se vodila od 1990. godine do
danas.
2) „Država je bolji, ili isto tako
dobar preduzetnik kao i privatni preduzetnik. Ona treba da upravlja
privredom.” To bi bilo moguće kada bi državno vlasništvo moglo da reši
problem koji stvara moralni hazard. Država kao vlasnik preduzeća nema
načina da efikasno kontroliše upravnika državnog preduzeća. Znajući to,
upravnik takvog preduzeća nema podsticaj da upravlja najbolje što može.
Kada zna da posluje bez rizika, tj. da će mu neko drugi pokriti gubitke,
upravnik će praviti gubitke. Zar ima bolje potvrde da je to tačno od
Galenike ili Simpa, dva potencijalno odlična preduzeća koja je
upropastilo državno vlasništvo?
dobar preduzetnik kao i privatni preduzetnik. Ona treba da upravlja
privredom.” To bi bilo moguće kada bi državno vlasništvo moglo da reši
problem koji stvara moralni hazard. Država kao vlasnik preduzeća nema
načina da efikasno kontroliše upravnika državnog preduzeća. Znajući to,
upravnik takvog preduzeća nema podsticaj da upravlja najbolje što može.
Kada zna da posluje bez rizika, tj. da će mu neko drugi pokriti gubitke,
upravnik će praviti gubitke. Zar ima bolje potvrde da je to tačno od
Galenike ili Simpa, dva potencijalno odlična preduzeća koja je
upropastilo državno vlasništvo?
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs