Šikaniranje frilensera, mala korist

Sredinom oktobra Poreska uprava je „zapretila“ svim licima koja imaju devizne prilive iz inostranstva od pravnih lica da podnesu poreske prijave i uplate odgovarajuće poreze i doprinose, pošto su „identifikovani“; ako to ne učine do kraja oktobra, pokrenuće se prekršajni postupak. Radi se o građanima koji pružaju usluge programiranja, prevođenja, „influenserima i jutjuberima“ kao i vlasnicima stanova koji se izdaju na dan preko internet platformi – procenjuje se da ih ima nekoliko desetina hiljada.

Nije uopšte sporno da i ti građani treba da plaćaju porez kao građani koji imaju primanja čiji su isplatioci iz zemlje. Autor ovog teksta poznaje i lica koja su se raspitivala u lokalnim podružnicama PU oko eventualnog plaćanja obaveza prema državi za takva primanja, gde su dobijali lakonska obaveštenja da ne treba da se oko toga „sekiraju“ pošto to niko ne proverava. Inače, po zakonu poreski dugovi zastarevaju za pet godina ukoliko poreski organi ne preduzimaju nikakve radnje da bi ih naplatili, sve drugo je zastarelo, pa zato PU poziva samo da se prijave uplate iz poslednjih pet godina.

Ozbiljna država bi davno uočila ovaj ne tako beznačajni potencijalni izvor prihoda (pojedinačno mali, ali značajan u masi) i blagovremeno edukovala građane o obavezi plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa. Odnosno, na vreme bi ih obavestila da imaju i mogućnost da se registruju kao preduzetnici (bilo za stalno, bilo za mesec-dva godišnje, koliko već rade te poslove) i prijave za paušalno oporezivanje. 

Tada bi se prihodi iz inostranstva uplaćivali na preduzetnički račun, čime se izbegava komplikovano (i za građana skuplje) „samooporezivanje“. Uvođenje tih lica u sistem preduzetnika imalo bi višestruke prednosti i za državu i za građane – nezaposleni bi ušli u socijalno osiguranje kao preduzetnici, a svi bi naplaćivali veće, bruto iznose svojih honorara (jer za isplatu fizičkim licima strana kompanija plaća tamo porez po odbitku), čime bi više novca ušlo u zemlju.

Država je propustila da naplati prihode za period od pre više od pet  godina zbog zastare; veliko je i pitanje koliko će uspeti da naplati za prošlih pet godina. Naime, dosta primalaca tih prihoda je lošeg materijalnog stanja ili ne želi da dobrovoljno podnese prijavu. Uterivanje prinudnim putem tih poreza za desetak hiljada građana je zamašan i neproduktivan posao za državu, pošto se za svaku uplatu pojedinačno mora utvrđivati poreska obaveza; mnogo je bolje da se oskudni resursi PU iskoriste za provere (pre)bogatih obveznika po osnovu unakrsnog oporezivanja. Da ne pominjemo da najveći broj obuhvaćenih građana nije u stanju da samostalno podnese prijave za svaku uplatu, već će morati da plaćaju knjigovođe da to rade umesto njih (potrebno  je da se popune 2 obrasca, PP-OPO za PU i M-UN koji se dostavlja PIO fondu).

Ne sumnjamo da bi bilo celishodnije da je država „presekla“ i zaboravila na prošlost, uz upozorenje da će se sve uplate u budućnosti strogo kontrolisati. Maltretiranje više desetina hiljada građana neće imati većeg materijalnog efekta za državu, koja bi mnogo više para mogla da utera na drugim mestima, bilo utvrđivanjem unakrsnog poreza najbogatijih, bilo naplatom dugova hroničnim neplatišama, kao što su recimo advokati i taksisti.