Slavsko komunikacijsko uputstvo

Brz protok vremena doveo nas je, evo, ponovo u ovaj višenedeljni period posećivanja slavskih događaja. Te s obzirom na specifičnost ovog konkretnog dela ovog konkretno specifičnog medija, imalo bi smisla da naredni redovi budu posvećeni muci o kojoj se slabo govori, a koja svakog čeka: kako komunicirati na slavi? Iako izgleda da je reč o nečemu veoma banalnom, postoje otežavajuće komunikacijske okolnosti o kojima se u ovim modernim vremenima mora voditi računa. Pa krenimo redom.

Za početak, potrebno je obratiti pažnju na to sa kime se na slavi razgovara. Jer slavski sagovornik može imati drugačija politička, verska, propagandna i ostala stanovišta. Štaviše, veoma je mala verovatnoća da će stanovišta biti baš apsolutno identična, sporne i za konflikt pogodne razlike se mogu otkriti tokom razgovora. Korisno je od domaćina slave dobiti podatke o nepoznatim gostima, a još korisnije – ako domaćini to uopšte znaju – dobiti informaciju da li su odranije poznate individue promenile svoje stavove ili smatranja u odnosu na prošlogodišnji susret. Podatak od značaja za onemogućavanje svih ideoloških nesporazuma – a do toga se može doći nehajnim propitivanjem na samom početku slavskog razgovora – jeste onaj o kablovskom operateru koga sagovornik koristi. Ako sagovornik ima „onog drugog“ distributera vesti, domaćih serija i sportskih sadržaja, valja razgovor završiti što pre ili pokušati izbeći da teme u konverzaciji budu društveno-političke i dnevno-informativne. Jer, džaba truda, štono bi se reklo.

Kad smo već kod izbegavanja, evo kratkog spiska oblasti koje treba izbegavati u razgovorima, a zbog što manjeg potencijalnog stresa: pandemijska i obična vakcinacija, izbor američkog predsednika, odnosi snaga na aktuelnim svetskim ratištima (sa posebnim akcentom na nuklearni sukob), Evropska unija, Briselski i Ohridski sporazum, globalizacija (sa BRIKS-om ili bez njega), kvalitet vlasti (i opozicije), sve što ima opštepoznate skraćenice (SPC, BIA, KGB, CIA, MMF, EXPO…), raspad i rušenje Jugoslavije (što države, što hotela), Peti oktobar, litijum i rudarenje u celini, a u radikalnim slučajevima izbegavati jasno izražavanje stavova po pitanju geometrijskih osobina planete Zemlje (ravna, zakrivljena sa ivicama, okrugla).

Zbog mogućnosti kvarenja slave domaćinima ne odgovarati na pitanje „Šta vi mislite?“, ne izgovarati rečenicu „Ja se ne slažem.“, izbegavati upotrebu „…da, ali…“, „…to je donekle tačno…“ i „A gde ste to čuli/videli/pročitali?“. Ne učestvovati ni u razgovorima o aktuelnim događajima i vestima, domicilnim simpatizerskim sklonostima (Partizan/Crvena zvezda; četnici/partizani, vernici/ateisti), razumevanju odnosa između rodova, polova i njima srodnih mogućnosti opredeljivanja, kao i o otkazanoj mogućnosti da se bez akreditacije i uz subvencije otvore strani fakulteti da ne bi deca odlazila iz zemlje. Generalno, potrebno je konstantno biti na oprezu, jer svaki razgovor može slučajno ili namerno dovesti komunikaciju na sve ove klizave terene.

Da bi se na slavama ipak i nekako komunikacijski učestvovalo, potrebno je obaviti pripremu za razgovore o omiljenim knjigama, filmovima i serijama, povoljnoj kupovini na Temu platformi, korisnim mobilnim aplikacijama, lepim putovanjima i kućnim ljubimcima (ako ih sagovornik ima i voli). Razgovore o vremenu svoditi na meteorološki, nikako na istorijski aspekt (ovo vreme, u moje vreme i sl.). U slučaju da ništa od ovoga nije primenljivo, govoriti šapatom (sa izgovorom na bolove u grlu), odgovarati na (ne)postojeće mobilne poruke ili pozive, pa ako je baš potrebno biti  bezobrazan – i listati sadržaj na društvenim mrežama. U bezizlaznim situacijama – ćutati. A ako se desi da i svi ostali gosti na slavi ćute, nije daleko od pameti da će društvene i komunikacijske prilike već za sledeći slavski period biti drastično različite od ovoga. Da ne objašnjavamo ni kako ni zašto.

Nije teško ni samostalno doći do zaključka.