Šta radite bre?

Junski parlamentarni izbori uprkos naizgled izvanrednom rezultatu SNS nisu bili povolјni za režim Aleksandra Vučića; parlament bez ikakve opozicije otvorio je čitav niz problema u odnosima sa Zapadom. Da bi izašao iz ove situacije Vučić je prinuđen da pokrene novi ciklus „pregovora“ sa opozicijom uz učešće evropskih parlamentaraca kao posrednika.

Ovakav rasplet pruža priliku opoziciji da uz pomoć posrednika pokuša da obezbedi kako-tako podnošlјive izborne uslove. Međutim, da bi se bilo šta postiglo u tim „razgovorima“, potrebno je da opozicija koja je bojkotovala izbore (pošto je ostalima očigledno svejedno kakvi su uslovi) nastupi jedinstveno. Ne samo to – zahtevi koji se postavlјaju pred vlasti moraju biti neuporedivo bolјe osmišlјeni od prošlogodišnje liste „stručnog tima“ od 6 plus 42 zahteva. Pored klјučnog pitanja pristupa medijima izuzetno je važno da se insistira na smanjivanju broja biračkih mesta; to inače niko do sada nije tražio, a opozicija naprosto nije u stanju da obezbedi oko 20.000 kontrolora za 8.500 biračkih mesta.

Međutim, bojkotaška opozicija kao da sistematski radi na svoju štetu – umesto da zbiju redove, Đilas i Jeremić se ponašaju kao rogovi u vreći. Okidač za konfrontaciju bio je pokušaj prelaska Nikole Jovanovića u Đilasovu stranku, kao i njegov plan da ga u tome sledi više odbora Narodne stranke. Iako je posle objavlјivanja snimaka Jovanovićevog lobiranja Đilas (očigledno privremeno) odustao od njegovog angažovanja u stranci, sukobi su se nastavili, pa je rasturena odbornička grupa Saveza za Srbiju u Skupštini grada. Istovremeno, Đilas je odlučio da prekrši „pravilo“ da nema saradnje sa strankama koje su učestvovale na izborima, pa je u izradu platforme za izbore, mimo Jeremića, uklјučio Pokret slobodnih građana, koji je u poslednjem trenutku „izdao“ bojkot i izašao na izbore.

U obračune unutar opozicije uklјučio se i Mlađan Đorđević, koji je formirao pokret „Oslobođenje“ (po njegovim rečima već ima mrežu „hajduka i jataka“). Nije jasno kako je Đorđević dobio privilegovani pristup na TV kanalima Junajted grupe, gde je u trapavim nastupima samo pokazao da nema nikakve političke veštine, a pogotovu harizme, pa samim tim ni šanse da bilo šta uradi. Međutim, to ga nije sprečilo da blјuje vatru po delu opozicije koji je izašao na izbore, posebno pikirajući na Miloša Jovanovića iz DSS-a optužbama da je pod kontrolom Nikole Selakovića (Jovanović nema smisla za praktičnu  politiku i po svoj prilici ne uviđajući da to čini, ponaša se kao Vučićev „korisni idiot“, ali daleko od toga da je Selakovićev pion, kako tvrdi Đorđević). Inače, zanimlјivo je da je Đorđević do sada „poštedeo” jedino Pokret slobodnih građana, čime je dodatno potvrdio utisak da je „prikrivena Đilasova nacionalna kolona“. 

Pregovori oko izbornih uslova uz evropske posrednike su poslednja šansa da se od vlasti dobiju ozbilјniji ustupci, ali za to je preduslov jedinstven i racionalan nastup opozicije. Do početka izborne kampanje ostalo je samo 12 meseci, a kako stvari trenutno stoje, usled neprekidne svađe u opoziciji, vlast može da trlјa ruke. Na izbore 2022. godine izaći će dovolјno stranaka ma kakvi uslovi bili (od bojkotaša, Dveri su već najavile izlazak). Vlast će se ovog puta „postarati“ da nekoliko, po mogućnosti njoj pogodnih, lista sigurno pređe cenzus (možda ga još jednom smanje?) i na taj način obezbedi da Srbija ima bar privid višestranačkog parlamenta. Sad, kao što znamo, ni tog privida nema. 

Izbori 2022. godine će, ukoliko ova podelјenost opozicije ne bude prevaziđena, biti unapred dobijeni za režim. To važi čak i za beogradske izbore, gde bi opozicija sa jedinstvenim nastupom imala ozbilјne šanse. Ako u najskorije vreme opozicioni lideri ne promene svoj način razmišlјanja, sledeći izbori verovatno će za većinu njih biti i kraj političke karijere.