Strateške sirovine Srbije

Kada se pojavila vest da će se potpisivati Memorandum O strateškim sirovinama, nepažljivi čitalac medijskih informacija – a ovaj autor pripada toj sorti – mogao je da se zabuni i pomisli da se Memorandum potpisuje SA strateškim sirovinama. I za slučaj da pojedini imaju grižu savesti zbog takve jedne podsvesne ali zlobne blasfemije – premda ovaj autor ne pripada toj sorti – evo i malog objašnjenja otkud sva ta zabuna.

Na prvo razmišljanje, podsvesno čašćenje potpisnika Memoranduma epitetom „strateške sirovine“ moglo bi se pripisati žargonskoj upotrebi pojma „sirovina“. Raspoloživi rečnici našeg jezika sugerišu da se ta reč koristi da bi se označile osobe koje su nabusite, nasilne i neotesane. Pa je donekle jasnije zašto bi se zabunom pomislilo da su Memorandum potpisali neki takvi ljudi, koji se ovde bave i politikom i vlašću. Te su, i po jednom i po drugom kriterijumu, pogodni da budu nekakvi potpisnici. I to  potpisnici nečega o čemu su se morali još sa nekim odavde konsultovati. A nisu. Što je nabusito, nasilno i neotesano.

Istorijski fakti, pak, govore da takvi neki domaći potpisnici gore navedenog dokumenta nisu ovde slučajno, već da su plod strateškog rada kojekojeg inostranog i ponekog domaćeg faktora. Nije, dakle, reč samo o tome da se manirom sirovine – i to ne prvi put u poslednjim decenijama – nepromišljeno pristupilo pitanju eksploatacije nečega što imamo u zemlji, na njoj i ispod nje. Već da se to učinilo usled nečijeg ranijeg strateškog promišljanja. Pa su tako naše sirovine, o kojim god da govorimo, posledično postale – strateške. I kao takve su našle mesto u našoj, zabunama sklonoj, podsvesti.

Bilo bi dobro da je ovo sve čime se na početku navedena skoro pa podsvesna pogreška može opravdati. Nego nije. Jer, ako bacimo pogled na još malo tih definicija po pitanju pojma „sirovina“, doći ćemo i do toga da su sirovine ona dobra koja se ne mogu koristiti bez prethodne transformacije. Nešto iz čega bi moglo nastati nešto bolje, ali na tome nečemu mora da se radi – sirovina mora da se preradi. I uvidom u malo širu sliku ovdašnjega stanja, dođe se do toga da je skoro sve u stanju pogodnom za dalju preradu, a da bi bilo iole upotrebljivo.

Birački spisak, recimo, koji je sirovina pogodna da se od nje napravi nešto što se posle može i upotrebiti za glasanje. Parlament, koji je sada samo sirovina za neko pristojno zakonodavno telo. Obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, bezbednost, kultura, mediji… gde god da se pogled baci, dobije se utisak o neophodnoj desirovinizaciji. Pa čak i protesti, opozicija, digitalni disidenti i sve što se protivi sirovinskom sastavu sadašnje politike i društva – i to izgleda kao da je zrelo da uđe u nekakvu transformaciju i postane ozbiljna alternativa neprerađenoj vlasti. Strateška, minimum.

Pa i ako ćemo: klasteri i poglavlja su način da neka geografska državna sirovina, kroz neznane decenije prerade, postane upotrebljiva za EU. Briselski pregovori su rafinerije za pravnu preradu jedne sirovinske teritorije u dva međunarodno priznata derivata. Radikali su bili sirovina za naprednjake, Demokratska stranka sirovina za sve partije iz nje nastale i pokojeg lukrativnog konvertita. Oni koji su ovde obrazovani postaju sirovina za gastarbajtere. Novobeogradski blokovi su socijalističke estetske sirovine za „moderni“ Beograd na vodi, koji je sam po sebi nekakav finansijski derivat nepoznatog vlasništva.

EXPO je sirovina za milijarde evra novih zaduženja i njima posledičnih tenderskih i ostalih procenata provizije. Domaća privreda je sirovina za kasnije strano vlasništvo, jeftini radnici i subvencije su sirovina za strana ulaganja. Pad Berlinskog zida je sirovina za svu ovu tranziciju… I tako do unedogled. Čak se i ovaj tekst može posmatrati kao sirovina za neko ozbiljnije buduće razmišljanje o tome da li se ovde ikakav Memorandum, sem o sirovinama, može i napisati i potpisati. A i osoba koja je ovo sve napisala može biti da je samo sirovina, od koje će jednog dana nastati sasvim pristojan kolumnista.

A do tada, srećne nam strateške sirovine.

Što prave, a što i one druge.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.