U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je birača upisano u birački spisak itd. Najvažnije od svega, to telo prebrojava glasove kada se birališta zatvore, a birački odbori pošalju glasačke listiće u Beograd.

Izbori su u principu jedan administrativni proces koji bi trebalo da bude potpuno odvojen od politike. Ipak, danas je sasvim drugačije. RIK je političko telo koje odražava stranačku struturu Skupštine Srbije. Posle svakog izbornog ciklusa, Skupština bira nove članove RIK-a prema proporcionanoj zastupljenosti koju svaka stranka (koalicija) ima u Skupštini. Trenutno (od avgusta 2016. god) u RIK-u najviše članova ima koalicija oko SNS-a, pa potom socijalisti, radikali, DJB itd. Članovi RIK-a (uključujući i samog predsednika) mogu biti članovi stranaka.

Ovakav način izbora RIK-a (koji omogućava Zakon o izboru narodnih poslanika iz 2000. godine) stvara unutar ovog tela podsticaj za pravljenje istih onakvih političkih koalicija kakve su moguće u Skupštini Srbije. Koalicije se u Skupštini prave da bi se promovisao nečiji politički interes na račun drugog. U Skupštini su ovakve koalicije normalne, jer je Skupština političko telo koje ima za cilj da donosi političke odluke.

Međutim, RIK nije takvo telo. Ono se bavi institucijama koje utvrđuju uslove i pravila političkog takmičenja. Takvo telo, kao i odluke koje donosi, mora da bude nepristrasnno. Zamislite kada bi telo koje na olimpijadi propisuje uslove trke na 100 metara odredilo da kandidat iz države X može da počne trku 10 metara pre svih ostalih. Ili da, recimo, predstavnici devet kandidata u tom telu odluče da trkač iz zemlje Y ne sme uopšte da učestvuje u trci. Kako bi izgledale te trke? Nije čudo što imamo tako sumnjiv izborni proces. RIK retko reaguje da bi te sumnje otklonio.

Kako je moguće reformisati RIK da bi se dobilo telo koje će unaprediti izborni proces i otkloniti sumnje u njegovu validnost.

Prvo, umesto stranačkih pripadnika, u RIK-u moraju da sede nestranački ljudi koji se biraju na javnom konkursu. Stranačka pripadnost bi trebalo da diskvalifikuje kandidata. Drugo, članovi RIK-a ne mogu više da budu isključivo pravnici, kao danas. Izborni proces nije samo pravno pitanje, već i političko. Kako neko ko je stručnjak za izborno ponašanje ili izborne sisteme (recimo, napisao je doktorat ili monografiju na tu temu) ne može da bude član RIK-a samo zato što nije pravnik, a neki pravnik može, iako verovatno nikada nije slušao kurs o izbornim sistemima i izbornom ponašanju? 

Kako smo videli na prethodnom parlamentarnim izborima u aprilu 2016, veliku ulogu u prebrojavanju i sortiranju glasova ima i statistika. Ali statističar danas može da bude član RIK-a samo ako je pravnik. Ispada da statističar, koji je esencijalno važan za izborni proces, ne može da bude član RIK-a, ali može pravnik koji nikada nije imao čas statistike na pravnom fakultetu bilo gde u Srbiji.

Razume se, političke stranke ne treba isključiti iz rada RIK-a. I one moraju da imaju svoje predstavnike koji će nadzirati ceo proces (konačno, o njima se radi u izbornom procesu). Ali njihovo mesto ne može da bude takvo da im omogućuje pravljenje koalicija kojim je moguće kandidate isključivati iz izbornog procesa, pozivajući se na pravilnike i rešenja koja nisu u skladu sa zakonom.

Konačno, najvažnija promena rada RIK-a sastoji se u njegovoj transparentnosti. Da bi izbegao otpužbe da manipuliše brojanjem glasova, RIK treba da ima obavezu da 24 sata po zatvaranju birališta zapisnik sa svakog biračkog mesta odmah skenira i okači na svoj veb-sajt. Ovim bi se najlakše izbila svaka sumnja u regularnost izbornog procesa. Kada bi RIK imao obaveze da javnosti pokaže sve zapisnike, svaki građanin bi mogao sam (ako to želi) da izračuna izborne rezultate i zaključi da li je bilo izborne krađe. Ne postoji bolja zaštita od optužbi za manipulaciju od potpune javnosti rada RIK-a.