Umesto čestitke za novu 2017. godinu

U januaru 2016. naučnici Univerziteta u Montrealu otkrili su enzim koji sprečava da se šećer gomila kao mast. „Gospodin” se zove G3PP. Napravljen je SSD hard disk veličine 13 terabajta, što je duplo više od prethodnog rekorda, dok su u IBM najavili da imaju novi revolucionarni metod čuvanja podataka koji bi mogao da reši potrebe ove civilizacije za digitalnim odlaganjem informacija. Ne sede skrštenih ruku ni na MTI u Americi, pa su pronašli metodu koja će duplirati trajanje litijum-jonskih baterija. 

A da, Nokia i Univerzitet u Minhenu od pre nekoliko meseci imaju optički kabl koji prenosi podatke brzinom od 1 terabita u sekundi (vaš kućni internet je brzine koja se meri tek jednocifrenim megabitima). Na Univerzitetu u Sauthemptonu na korak su do kreiranja 5D formata za čuvanje podataka, a kad završe, podaci će moći da se čuvaju milijardama godina.

Na Univerzitetu u Koloradu prikazan je metod primene nanočestica u medicine, kojim se može ubiti oko 90% bakterija koje su otporne na antibiotike, čime se polako otklanja jedna od najvećih opasnosti po zdravlje ljudi.  Jedna američka kompanija uspela je da indentifikuje 15 regiona genoma odgovornih za depresiju.

U Kini su, pak, izveli prvu uspešnu transplantaciju glave na jednom majmunu, a na Univerzitetu u Vašingtonu su nam predstavili mikroskop veličine olovke koji detektuje ćelije kancera, čime je dijagnostika spuštena na nivo ordinacije lekara opšte prakse. Naučnici Univerziteta u Novom Južnom Velsu predstavili su prvo funkcionalno bioničko oko koje će omogućiti ljudima da povrate čulo vida. 

Potvrđeno je i da nova metoda protonskog zračenja daje odlične rezultate u lečenju kancera, posebno kod dece, sa mnogo manje negativnih efekata od radioterapije, čime je značajno povećana šansa da prežive. Naučnici koji se bave krio tehnologijom uspeli su da zamrznu zeca i da mu pritom očuvaju funkcije mozga, čime je pomerena granica i u ovom segmentu nauke. 

Uspešno se eksperimentiše sa T-ćelijama u lečenju raka i naučnici predstavljaju rezultate koji pokazuju nestanak bolesti čaki i u odmaklim fazama leukemije. Nemački naučnici otkrili su posebnu mutaciju gena koja smanjuje rizik od srčanog udara za 50 odsto.  Traje i trka američkih i kineskih naučnika ko će prvi stvoriti genetski modifikovano belo krvno zrnce sposobno da porazi kancer u vašem organizmu. Možda i najdivnija trka u istoriji ljudskog roda.

Izvršena je prva uspešna analiza atmosfere jedne planete (55 Cancri A) – prve superzemlje otkrivene u svemiru. Voda nije nađena. A od 2016. možemo da špijuniramo u svemir u udaljenost preko 13 milijardi svetlosnih godina.  Uz projekat StarChip uskoro ćemo brzinama od 20 i 15% brzine svetlosti slati minijaturne svemirske letilice do našeg susednog sistema Alfa Kentauri. Trebaće im oko 30 godina da tamo stignu.

U Japanu su naučnici otkrili „gospođu” Ideonellu Sakaiensis – bakteriju koja razgrađuje PET ambalažu, što bi vrlo lako moglo rešiti problem zagađenosti na Zemlji. Na Stenfordu tvrde da je civilizacija konačno na vratima da pronađe rešenje za Parkinsonovu bolest i da imaju prve konkretne rezultate u eksperimentima. 

U Ohaju je, inače, ugrađen čip kvadriplegičaru, nakon čega je ovaj srećni čovek povratio mogućnost da se služi rukama i nogama. A sve ovo dogodilo se u prvih šest meseci godine za nama. 

I ne, ne tvrdim ni u ludilu da je svet ružičast, samo nudim argumente da se možete nabaždariti u uverenju da nije sve ni tako crno kako nam se slika. I za kraj, naučnici su 2016. potvrdili da svi ljudi na ovom svetu potiču od jedne iste grupe naših predaka. Dakle, šta god mislili o sebi – svi imamo jednu familiju i svi smo iz istog sela u Africi. 

Srećna vam Nova godina.