„Uvoz“ pameti

Sada imamo rekonstruisanu Vladu, a da li imamo rekonstruisanu ekonomsku
politiku? To je, u ovom trenutku, jako teško reći jer još nije poznato
šta će, zapravo, da se radi. Imamo jedan broj novih lica (gotovo pola
Vlade), ali je još otvoreno pitanje da li će se Vlada osloboditi starih
navika kad je reč o upravljanju privredom i prikupljanju i trošenju
državnih para. Nije ovde reč samo o ovoj konkretnoj rekonstruisanoj
Vladi, već o činjenici da se u Srbiji u kontinuitetu više troši nego što
se stvara.

Ekspoze predsednika Vlade je markirao sva relevantna pitanja i pošteno
prikazao vrlo loše stanje u kojem se nalazi naša privreda. Naveo je i
opšte ciljeve koje valja ostvariti, ali nije ukazao na to šta, kako i
kad će da se radi da se pomenuti ciljevi ostvare. Ostvariti ih odjednom,
ili čak u kratkom vremenu, jednostavno nije moguće. Zato bi bilo
korisno što pre videti akcioni plan kako će se projektovani ciljevi
ostvariti. 

Dosta je proteklih meseci, tokom rekonstrukcije, bilo reči o
angažovanju stranih eksperata u savetodavnoj funkciji, ili čak i kao
ministara. U principu, dobro je da se Vlada trudi da svoju politiku
osloni na stručnost, znanje i međunarodno iskustvo. Ali, da li je za to
neophodno izdvajati velika sredstva koja za svoje usluge očekuju i/ili
traže neka od pominjanih imena? Stručnost, znanje i međunarodno iskustvo
u Srbiji je dostupno već više od deceniju kroz savete i preporuke
Saveta stranih investitora, AmCham-a i NALED-a. I to sasvim besplatno! A
koliko tih preporuka je usvojeno? Vrlo malo, tek jedna petina. Cenim da
nije problem u (ne)postojanju stručnih mišljenja i preporuka, već u
snazi i političkoj volji da se primene.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“