Vaskršnja jaja u softveru

Film sa najvećim rejtingom na IMDB-u je „Bekstvo iz Šošenka“ (9,3). Taj podatak dovoljno govori o kvalitetu tog ostvarenja. Iako moram da priznam da je meni lično prva asocijacija na taj film poster sa figurom remek dela prirode – Rakel Velč, to ne umanjuje činjenicu da je film prepun briljantnih scena i dijaloga.  Ne bi mogao da ima jači rejting od Kuma (9,2) da nije tako.

Pored pomenute, još jedna scena iz tog fima mi iznova okupira pažnju. Kadar kada stari Bruks nožem u tavanicu upisuje svoje boravište, pre nego što odluči da sloboda nije više za njega. Ta „Brooks was here“  scena za mene je jedna od najupečaljivijih i najboljih u celom filmu, iako je konkurencija među ostalim kadrovima izuzetno velika. Verovatno je razlog za to subjektivne prirode, jer me je potpisivanje i ostavljanje traga u prostoru inače oduvek intrigiralo. Da li je to potreba da se sa nepoznatim podeli informacija, da se produži naše obitavanje na zemlji ili je u pitanju obična težnja da se ostavi neki trag za sobom.

Ljudi su se oduvek potpisivali i ostavljali takve tragove, s razlogom ili bez konkretnog povoda. Od pećina, do klupa i kestenovog drveta. A iz ugla nas koji se bavimo pravom intelektualne svojine, posebno je zanimljivo potpisivanje autorskih dela, imenom ili pseudonimom. Kao i pravo da se delo uopšte ne potpiše, što svakako ne utiče na autorstvo niti na pravo na ostvarivanje autorskog prava. Kako klupe i kora drveta odavno više nisu aktuelne, a i umetnička dela u materijalnoj formi polako gube primat, ostaje nam samo da pratimo potpisivanje u nekom digitalnom svetu, gde se obeležava naše prisustvo. Od onih slučajnih kroz meta podatke i razne logove, pa do onih koje tendenciozno zapisujemo u paralelnom, onlajn svetu, imitirajući poruke koje smo nekad ostavljali na školskim klupama ili papirićima.

Takve poruke mogu biti transparentne, lako uočljive, ali i skrivene i teško vidljive svakom. S tim u vezi, jedan od zanimljivijih načina ostavljanja poruka u savremenom, tehnološkom smislu su delovi koda koje programeri samoinicijativno postavljaju u softvere. Ove poruke mogu biti povezane sa nekom  nepotrebnom funkcionalnošću, ali mogu biti i prosto pismo nekom ko bude čitao izvorni kod, da su oni jednom bili tu. Ovaj postupak programera ima relativno dugu tradiciju, a takve iskodirane poruke nazivaju se Easter eggs ili Vaskršnja jaja.

Iako je obeležavanje autorskog rada u kodu rešeno na sasvim drugačiji način, pa je svaki deo koda označen podacima o programeru koji ga je radio, Vaskršnja jaja mogu imati znatno šire značenje i svrhu, pa mogu predstavljati dodatnu potrebu programera da direktno ili indirektno, prenese neku poruku. Često i šaljivu.

Iako je u operativnom sistemu Windows, ali i drugim Microsoftovim računarskim programima bilo dosta primera „programerskih uskršnjih jaja“, jedan od najzanimljivih je svakako slučaj sa Excel 95, koji je poznat kao The Hall of Tortured Souls. Taj skriveni sadržaj bio je neka vrsta video igre unutar Excela, kojoj ste mogli da pristupite kroz selekciju određenih polja i tabova. Čuven je i slučaj aktivacije video snimka u Windows 95 i 98 operativnom sistemu, na kom su prikazani programeri koji su radili na kodu.

Kasnije je Microsoft strogo zabranio takve izlete, sa obrazloženjem brige zbog bezbednosnih propusta odnosno radi smanjenja rizika koji su mogli proisteći iz neautorizovanog koda u softveru, što bi i bilo nedopustivo u ovako važnim poslovnim programima.

S druge strane, neke kompanije poput Gugla zadržale su Easter eggs i iskoristile ih radi popularizacije sopstvenih rešenja. Pa tako ako otkucate u gugl pretraživaču frazu „Zerg rush“ dobićete na ekranu interaktivnu video igricu koja se sastoji od sitnih loptica koje sa vrha ka dnu stranice postepeno „jedu“ rezultate pretrage, dok ih posetilac stranice klikovima neutrališe pokušavajući da sačuva tekst na ekranu. Ova šaljiva video igrica funkcioniše i dan danas, pa ko želi može da je isproba.

Ne znam da li mi je ova tema pala na pamet jer sada krajem aprila tradicionalno slavimo dan autorskih prava (a programeri su jedni od najzastupljenih autora današnjice) ili zbog nadolazećih vaskršnjih praznika. Ili je pak za sve kriva Rakel Velč s početka priče. U svakom slučaju, neka ovaj tekst bude mali omaž programerima koji imaju potrebu da se kreativno izraze i izađu van strogih korporativnih pravila.

Dragan Milić je advokat.  Pruža usluge pravnog savetovanja i zastupanja pravnih i fizičkih lica naročito u oblastima autorskog prava i industrijske svojine, medijskog, internet i IT prava, uključujući zaštitu podataka ličnosti i pravno savetovanje vezano za implementaciju GDPR-a u poslovanje domaćih i stranih pravnih lica.