Važni govori i nevažni životi

Istina je, zvuči uvrnuto, ali je tako. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najozbiljnije misli da građani zemlje kojom rukovodi žive u neizvesnosti šta će novo, istorijsko i za njihov život presudno čuti iz njegovih govora. Pa tako izjavi da će uskoro „na Kosovu održati važan govor, možda i najvažniji u svom životu“.

Dakle – nije važno šta će biti sa Kosovom, niko ionako ne zna o čemu on uopšte pregovara evo već šest godina, šta će Srbi tamo i Srbija dobiti ili neće dobiti… Ne. Važno je da će on održati govor, možda najvažniji u njegovom životu. Srbija, dakle, živi u govorima svog predsednika Republike. U takav „trip“, što bi rekla deca, nije teško upasti ako svakog bogovetnog dana samo držite govore, pričate o čemu hoćete, koliko hoćete i kako hoćete, prečesto ne mareći ni za elementarnu pristojnost, poslušnički mediji to sve direktno prenose i posle ceo dan ponavljaju, prepričavaju i analiziraju. Sve do sutra, do sledećeg govora.

U takvoj potpuno nezdravoj društvenoj klimi koju ste stvorili, i u kojoj gledate i slušate jedino sebe, nije teško upasti u zamku i pomisliti da se život ne odvija izvan vaših govora, da ljudi lome prste i grizu nokte čekajući vaš sledeći nastup, a ne mogu da dočekaju dan da čuju i onaj za vas najvažniji, na Kosovu. O svojim životima, kako da prežive, ne misle uopšte.

Nastavak teksta možete pročitati u 53. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.