Sredinom februara na jednoj televiziji javljeno je da gradska biblioteka u Žitorađi ima 13 zaposlenih. Mesto Žitorađa ima oko 3.500 stanovnika. To znači da svaki bibliotekar opslužuje 269 stanovnika. Podataka o zainteresovanosti meštana za knjige nema, ali jasno je da se ovde radi o stanačkom zapošljavanju koje raste s protekom vremena. Zašto je ono važno i kakve su reperkusije ovakve prakse po privredu jedne zemlje i njenu ekonomsku i fiskalnu politiku?
Zamislite jednu manju benzinsku pumpu sa umerenim saobraćajem tokom dana. Po sistematizaciji radnih mesta neophodno vam je da u svakom trenutku na pumpi bude dvoje ljudi. Ako pumpa radi od 7:00 do 24:00, to znači da vam je neophodno da ukupno zaposlite četvoro ljudi u dve smene.
Zamislite sada da vaš dobar prijatelj traži od vas da mu na pumpi zaposlite ćerku. To vam stvara problem na više nivoa. U mikroekonomiji postoji nešto što se naziva marginalna produktivnost rada. Ako ste izračunali da pumpa efikasno radi kada je zaposleno četvoro ljudi, svaki novi zaposleni stvara gužvu. Zamislite da ste na maloj pumpi zaposlili deset novih radnika. Radnici bi se sudarali jedni s drugima i stvarali haos na pumpi. Na kraju biste desetoro novozaposlnih morali da pošaljete da rade neki administrativni posao da ne bi smetali onima koji toče gorivo i naplaćuju račune.
Ali to nije kraj problema. Ako zaposlite više od broja zahtevanog sistematizacijom radnih mesta, odakle ćete im dati platu? Da biste finansirali zaradu viška zaposlenih, možete da smanjite plate onima koji su već zaposleni, a možete i da podižete cenu benzina. Možete i da se zadužite. U sva tri slučaja stvarate sebi problem.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetosmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“