Vučićev ćorsokak

Poslednji nastupi Aleksandra Vučića ukazuju da se našao u svojevrsnom ćorsokaku. Iako naizgled može da bude miran, jer je tek započeo petogodišnji predsednički mandat i sa SPS-om ima solidnu većinu u parlamentu, uz posvađanu i podelјenu opoziciju, očigledno je da se Aleksandar Vučić nalazi pred najtežim iskušenjima u svojoj karijeri.

Prilikom obraćanja javnosti u prostorijama BIA, Vučić je izrekao neshvatlјivu tvrdnju da Srbija u poslednje 23-24 godine nikada nije bila u težoj situaciji. Da je pomenuo period od 20 godina, to bi se možda još i moglo razumeti, ali svi vrlo dobro znaju da su bombardovanje 1999. godine i kriza koja mu je prethodila apsolutno nemerlјivi sa aktuelnim problemima.

Niko danas neće bombardovati Srbiju, ni u jednom delu zemlјe nema oružane pobune uz ubistva policajaca i vojnika. Što se ekonomije tiče, prema rečima samog Vučića i njegovih ministara, Srbija je ekonomski tigar u regionu, šampion privrednog rasta, naš dug je značajno ispod „mastriških kriterijuma“, plate i penzije nikada veće – i da ne nabrajamo dalјe.

Šta je onda razlog što se naš predsednik tako uznemirio i što deluje veoma nesrećno u javnim istupima?

Pred Vučićem je očigledno svojevrsni ultimatum koji su postavili izaslanici predsednika Makrona i kancelara Šolca, sa rokom koji se, kako je Vučić rekao, „meri nedelјama, ne mesecima ili godinama“, za konačni dogovor sa tzv. Kosovom. Nije nikakva tajna da taj predlog podrazumeva da Srbija prihvati članstvo „Kosova“ u međunarodnim organizacijama i UN.

Krajem oktobra je istekao i period do kojeg kosovski Srbi moraju da preregistruju svoja vozila,  jer ako to ne učine, posle tog roka biće im onemogućeno njihovo korišćenje. Prištinske vlasti prete i da će isklјučiti struju koja se isporučuje na severu KiM jer se ne sprovodi sporazum o energetici; tamošnji Srbi i dalјe ne plaćaju struju koju, umesto toga, mora da plaća vlada u Prištini, što izaziva frustraciju kod Albanaca.

Ne muči Vučića samo kosovsko pitanje – uostalom, to je bila rak-rana svim vlastima u Srbiji posle 2000. godine – već i pritisci da se smesta uvedu sankcije Rusiji. I tu je Vučić u velikom problemu:  ne samo što se sigurno preko 90% njegovih birača protivi uvođenju sankcija Rusiji – već takav čin preti da izazove ekonomsku katastrofu.

Kremlј automatski sve države koje su uvele sankcije proglašava „neprijatelјskim“ i preduzima određene mere. Zamenik ruskog ministra spolјnih poslova, kako su preneli mediji, ocenio je da bi Vučić uvođenjem sankcija načinio „harakiri“.

Rusija posle uvođenja sankcija može da otkaže povolјan gasni aranžman: u tom slučaju snabdevanje gasom će se nastaviti, ali po punoj ceni, što Srbiju može koštati bar dve, a verovatno i više od tri milijarde evra godišnje. Naravno, niko od Vučićevih „zapadnih prijatelјa“ neće ponuditi nikakvu kompenzaciju za štetu koju bi zbog uvođenja sankcija pretrpela Srbija.

U svom izlaganju Vučić je čak i rekao „niko ne preti meni kao Aleksandru Vučiću zbog mesta predsednika Srbije, oni prete neskriveno našoj zemlјi i njenom opstanku“; to neodolјivo podseća na reči Slobodana Miloševića kada je u oktobru 2000. godine rekao „ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije“.

Ukoliko poklekne pod pritiscima Zapada, bilo da uvede sankcije Rusiji, bilo da prihvati ponuđenu „normalizaciju“ sa „Kosovom“, Vučiću će biti potrebno da nađe i „partnere“ za takvu politiku. To mu neće biti previše teško: već se oglasio Nebojša Zelenović, koji je najavio podršku uvođenju sankcija, dok je Borko Stefanović na septembarskom zasedanju Skupštine od Vučića dobio pohvale za konstruktivno izlaganje.

Verovatno te dve stranke neće biti jedine koje će „podržati“ eventualni Vučićev zaokret – a šta o tome misle njihovi birači, verovatno ćemo uskoro saznati – budući da se tako nakaradna vlast ne može dugo održati bez izbora.