Zašto Behtel dobija posao mimo tendera

Sve je počelo pre dve godine kada je prilikom posete SAD Aleksandar Vučić po svoj prilici „obećao“ Behtelu da će dobiti posao izgradnje auto-puta. Behtel nije obična kompanija, ona je tesno povezana sa republikanskim administracijama u SAD – o tim vezama napisane su čak i knjige. U Behtelu su radili nekadašnji direktor CIA Vilijam Kejsi, američki državni sekretar Džordž Šulc (bio je u Behtelu i pre i posle mandata), sekretar za odbranu Vajnberger, kao i čitav niz drugih visokih zvaničnika. Zato nije ni slučajno da je Behtel bio nosilac rekonstrukcije Iraka nakon američke invazije 2003. godine, da je dobio posao oko ponovne izgradnje Nju Orleansa nakon razornog uragana itd.

U regionalnim okvirima, Behtel je izgradio auto-put do Splita i auto-put Drač – Priština. Oba projekta pratile su optužbe da su radovi preplaćeni, i naravno, oba su „data“ Behtelu neposrednom pogodbom. Behtel je inače poznat po tome da nije konkurentan sa cenama, te da poslove dobija preko političkih činilaca.

Naše vlasti su rešile da angažuju Behtel mimo tendera, uz prethodno zaključivanje međunarodnog sporazuma sa SAD, što je jedini način da se izbegne procedura javnih nabavki. Kako se ne bi išlo na proceduru ratifikacije ugovora u Senatu, odnosno Skupštini, pronađeno je „genijalno rešenje“ da se potpiše Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti infrastrukture između dve vlade, koji nema obavezujući karakter ni za jednu stranu.

Brže-bolje, neposredno nakon potpisivanja Memoranduma, resorna ministarka Zorana Mihajlović potpisuje memorandum o razumevanju sa konzorcijumom Behtel-Enka za izgradnju „Moravskog koridora“. Koliko smo shvatili iz izjava koje su date tom prilikom, potrebno je još „samo“ da se obezbedi model finansiranja, pa da izgradnja počne već  dogodine.

U celoj ovoj zavrzlami sa Behtelom posebno je zanimljivo što se upravo u memorandumu potpisanom sa Vladom SAD u preambuli navodi da se zaključuje „uzimajući u obzir Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv korupcije i odnosne regionalne antikorupcijske inicijative“. A u tački 9 posebno se napominje da „učesnici potvrđuju svoju podršku otvorenim i odgovornim tenderskim procedurama i procedurama nabavki“. A taj memorandum treba da posluži kao osnova za izbegavanje javne nabavke, odnosno kao modus da se Behtelu dodeli ugovor.
Zašto ambasador SAD Kajl Skot, nedelju dana pošto je potpisao memorandum koji podržava otvorene i odgovorne procedure nabavki, prisustvuje potpisivanju memoranduma sa Behtelom? Inače, SAD su članica GREKO – grupe 48 država potpisnica sporazuma za borbu protiv korupcije.

Pitanja za našu vlast su mnogo neprijatnija – zašto se dodeljuje ugovor od milijardu dolara bez tendera kompaniji iz SAD, države koja je inicirala bombardovanje? Da stvar bude još gora, ambasador Skot je prilikom potpisivanja memoranduma sa Behtelom nedovoljno diplomatski izjavio da je „Kosovo nezavisno“, uz mučno ćutanje potpredsednice srpske vlade Zorane Mihajlović, što je dovelo i do niza napada i na ministarku i na ambasadora od strane ministra odbrane Vulina, a indirektno i predsednika Vučića.

Da li se ovakav aranžman pravi da bi Aleksandar Vučić obezbedio direktan prolaz ka vrhu američke administracije, odnosno susret ili makar telefonski razgovor sa predsednikom Trampom? Treba li to da košta 200-300 miliona dolara više nego što bi radovi koštali po proceni projektanta?

Jasno je zašto su Hrvati i Albanci dali Behtelu lukrativne poslove – to je bila zahvalnost Amerikancima za veliku podršku protiv Srba u ratovima 90-ih. Za Srbiju, ovakav aranžman sa Behtelom je ponižavajući, netransparentan, a po svemu sudeći biće i žestoko preplaćen, kao i kod naših suseda.