Zašto bojkot

Pregovori sa
vlašću o izbornim uslovima ili bojkot izbora? Možda deluje kao velika dilema,
ali samo za trenutak, dok se ne setimo da izborni uslovi nisu nešto što bi
trebalo da zavisi od bilo koga lično, a pogotovo ne od jednog čoveka, već od
zakona.

Vredi se
podsetiti da su zakoni i nastali da bi bili objektivni korektiv ljudskih
nesavršenosti, naših malih, zlih pobuda da uradimo isključivo ono što je u
našem ličnom, a ne u javnom interesu nekakvog tamo društva.

Isto važi i
za izborni zakon. Srpski nije idealan, ali nije ni toliko loš. Njegova dosledna
primena obezbedila bi nam sasvim korektne, regularne i fer izbore, ali je
problem u tome što dosledne primene – nema. Taj zakon se vrlo često otvoreno
krši, odredbe se tumače kako kome odgovara ili se uopšte i ne tumače, pa na
kraju često dobijemo izbore koji su fer i regularni samo u izveštajima
prorežimskih medija.

U stvarnosti,
na terenu imamo vladajuću stranku koja glasače maltretira telefonskim pozivima
čak i tokom izborne tišine. Imamo ucenjivanje ljudi da na glasačkim mestima
fotografišu glasačke listiće i lične karte kako bi dokazali za koga su glasali.
Imamo kupovinu glasova, što za novac, što za osnovne životne namirnice. Tokom
izbornih dana imamo prava vanredna stanja čak i u najmanjim mestima, džipove
bez tablica i nabildovane, mračne likove koji patroliraju okolo i zavode red.
Takođe, imamo predsednika države koji zloupotrebljava funkciju predsednika
države za stranačku kampanju i koji usred TV intervjua praktično prizna da je
njegova stranka kršila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i na to niko
od nadležnih ne odreaguje. Na kraju, imamo medije koji krše sva moguća i
nemoguća zakonska, novinarska i etička pravila, a sve da bi vladajućoj ekipi
namakli još koji procenat,  ili opoziciji
oduzeli koji.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju