Zašto da plaćamo nepatriotski RTS

Predsednik države se s vremena na vreme mnogo naljuti na javni servis i onda kad ode na RTS maltretira tamošnje novinare koji ga, kao, intervjuišu.

Nemili događaji u Banjskoj samo su pokazali da je predsednik potpuno u pravu u vezi sa ukazanim kritikama, a naročito je to pokazao 29. septembar.

Tog dana su, podsetimo (kao da se ovo sve događalo pre tri meseca, zar ne?), od ranog jutra sa Kosova počeli da stižu snimci koji su pokazivali u kakvom raskošu je živeo Milan Radoičić, dotadašnji potpredsednik Srpske liste, i sveopšte uzev, “patriota i nosilac otpora okupaciji severa Kosova”, kako ga nazivaju kolege iz Srpske liste.

Onakvi snimci ogromne bele vile na obali jezera i ostalih pratećih objekata – iz vazduha, kao i iz unutrašnjosti, iz svake od mnogobrojnih prostorija – prava su poslastica za medije. Ne sreće se često mogućnost da javnost zaviri u stil života jednog političara, uglavnom takvi snimci stižu iz domova sportista ili estradnih zvezda.

Međutim, RTS nije prepoznao važnost ove teme i svojim gledaocima nije dozvolio da saznaju šta sve možeš da stekneš kad si profesionalni patriota.

Ovime je javni servis direktno podrio borbeni moral kod budućih patriotskih naraštaja, koji će se, može biti i zbog ovakvog sramnog ignorisanja promocije patriotizma, okrenuti nekim drugim sadržajima.

Umesto da RTS sam pokrene čitav serijal izveštavanja o najvećim patriotama Srbije i njihovom imovinskom stanju, da ih saleće po njihovim vilama i vikendicama, da narodu pokazuje šta može da se stekne profesionalnim bavljenjem patriotizmom, oni ni ovaj poklon koji im je kosovski MUP stavio pred noge nisu hteli da uzmu.

Naravno, javni servis nije ništa objavio ni kada je desetak dana kasnije “brat Milan”, kako ga nazivaju kolege iz Srpske liste Goran Rakić i Igor Simić, preneo celokupno suvlasništvo iz svojih firmi na braću Zvonka i Žarka Veselinovića, odrekavši se tako godišnjih profita od više desetina miliona evra.

I tad je RTS propustio da promoviše unosnost patriotizma i ukaže na uspešnost jednog od najvećih patriota, urušavajući tako politiku cele države koja počiva na patriotizmu.

Čemu, onda, uopšte služi javni servis, kada direktno radi protiv zvanične državne politike i potkopava patriotske napore predsednika i funkcionera vladajućih stranaka koji vode neprestanu borbu protiv svakovrsnih izdajnika i stranih plaćenika?

Predsednik, dakle, ima puno pravo da kritikuje RTS.

Istina, kritike stižu i sa drugih strana.

Izdajnička i od stranih ambasada plaćena opozicija koja želi da uništi Srbiju se stalno žali kako ih RTS ne pušta da šire svoju defetističku propagandu o tome kako su korupcija i kriminal progutali državu.

RTS kritikuju i pojedini opskurni likovi po društvenim mrežama, svako malo zazivajući da se informativna redakcija javnog servisa prosto i jednostavno ugasi, s obzirom da skriva važne informacije od građana i radi u korist privatnog a suprotno javnom interesu.

Sa svoje strane, javni servis maltene se hvali kritikama na svoj račun, govoreći da, čim smetaju i vlastima i opoziciji, mora biti da rade odličan posao.

A, zapravo, još od tog 24. septembra, kada su počele da pristižu prve vesti o nemilim događajima u Banjskoj, nema više potrebe da se raspravlja o RTS-u.

Tada, uprkos činjenici da ima dopisnika sa Kosova, od podneva RTS nije učinio ništa da sazna šta se zapravo te noći desilo u Banjskoj. Stizale su razne uznemirujuće informacije tokom celog popodneva, a da javni servis nije nikoga od institucija i zvaničnika pozvao i pitao – šta se, kog đavola, dešava tamo?

Uzalud su gledaoci čekali udarnu informativnu emisiju, drugi Dnevnik. Sve što su nevoljni pretplatnici mogli da saznaju bilo je da će se u 20 časova predsednik obratiti (da objasni, kako bi narod razumeo), kao i da čuju valjda najsramniju rečenicu izgovorenu na RTS-u u poslednjih nekoliko godina:

“Kako zvanični Beograd vidi sva dešavanja na severu pokrajine, znaće se večeras za kada je zakazano obraćanje predsednika Aleksandra Vučića.”

RTS je, dakle, svoju obavezu o informisanju građana u javnom interesu prebacio na predsednika i tako sam sebe – ugasio.

Nije posle toga bilo čudno što javni servis ne objavljuje još jedan nemili snimak na kome se brat Milan našao snimljen dronom zajedno sa svojim borcima, a da potom o tom neviđenom snimku na tom istom RTS-u raspravlja Ivica Dačić i kaže kako nije autentičan, jer je na snimku sneg.

Šta se uopšte može očekivati od zombija, koji još funkcioniše samo zahvaljujući inerciji?

Autor je novinar BIRN-a.