Zašto mi nemamo struje?

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izašao je u susret molbi predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pomoć u obezbeđivanju dovoljnih količina električne energije i rekao da je Srbiji odobren međudržavni sporazum o kupovini struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.

Znači, zahvaljujući braći Azerbejdžancima postoje šanse da zimus ne budemo pod restrikcijama struje, ili da bar one budu podnošljive. Koliko će ta bratska pomoć da nas košta, to kabinet ne saopštava. Nije to ni važno, pošto snabdevanje strujom u zimskim mesecima nema cenu. U takvoj smo situaciji. Platićemo šta košta jer nemamo kud. Sreća pa je predsednik naše države izmolio Alijeva da nam proda struju koju mi nemamo. 

Dotle smo, dame i gospodo, dovedeni mudrim rukovođenjem vlasti koja i ne žuri da sastavi novu Vladu Srbije. Ionako se zna ko ovde vlada, pa sad, da li će formalno na mestu premijera opet sedeti Ana Brnabić, ili će iz rukava ponovo biti izvučen neko sličan, uopšte nije ni bitno.

Nego da se vratimo na struju – zašto mi struje nemamo? Pa zato što je pomenutim mudrim rukovođenjem do te mere devastiran najjači privredni sistem u državi, Elektroprivreda Srbije, da je visio o koncu da li će uopšte opstati, ili će doživeti potpuni slom. U jednom trenutku, usred prošle zime, svih šest blokova Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, najveće na Balkanu, ispalo je iz pogona.

Predsednik je zbog tog događaja prekorevao dotadašnjeg v. d. direktora Milorada Grčića u stilu „šta uradi sa EPS-om, crni Mićo“, glumatao i preglumljivao u svom stilu, vrteo glavom i bio mnogo ljut šta mu ovi nesposobni direktori rade čim okrene glavu. Ne može čak ni on baš sve da stigne da kontroliše svakog dana.

To bi mogao da poveruje neko ko pojma nema da je „Mića“ bio na čelu Elektroprivrede Srbije od 15. marta 2016, kad ga je Vlada Srbije postavila za v. d. direktora, samo do završetka konkursa za izbor novog direktora. Konkurs izgleda nikad nije završen, pošto je „Mića“ ostao v. d. direktora dok nije podneo ostavku 12. januara 2022. godine.

Mediji su objavili da je „protiv Grčića podneta krivična prijava što je nesavesnim poslovanjem i prekoračenjem ovlašćenja naneo državi štetu od 500 miliona evra i ugrozio njen bezbednosni sistem“. A uz to je i predsednika države, Vladu Srbije i nadležno ministarstvo obmanuo kad je rekao da je EPS spreman za grejnu sezonu. Ko je podneo krivičnu prijavu i šta je sa njom dalje bilo – ne znamo. A optužbe su, složićemo se, više nego ozbiljne.

Više niko ne pominje ni koliko nas je ukupno ovakvo vođenje najvećeg i zapravo ključnog sistema u zemlji koštalo, ni ko je zaista za to odgovoran, ni koliko će nas stvarno koštati uvoz struje (dosadašnji i budući). Ništa. Ni reči. Nego kabinet predsednika još šalje saopštenje kako je, eto, naš predsednik uspeo da nam nabavi struju. Naravno da nema šanse da nam se odgovori na jedno prosto i logično pitanje – koliko je Srbija trebalo da zaradi na izvozu struje, da je bilo iole pameti i savesti, umesto što će stotine miliona evra i dolara potrošiti zbog nedostatka pameti i savesti. Ne, to nećemo čuti i nema potrebe ni da pitamo. 

Odgovor je samo jedan – za to ste glasali.