Zašto privrednici gase posao, ili beže u sivu zonu

Ministarstvo finansija objavilo je podatke o izvršenju budžeta za prvih pet meseci tekuće godine. Trend nedovoljnog prikupljanja poreza se nastavlja. Opšta država (republika, opštine, fondovi) trebalo bi ove godine da prikupi 1.660 milijardi dinara. Od toga je u prvih pet meseci prikupljena oko trećina (579 milijardi). Ako se ovako nastavi, konsolidovani budžet će na kraju godine ostati „kratak” za nekih 250 milijardi dinara. Za toliko ćemo neplanirano morati da se zadužimo da bismo izvršavali obaveze. Razume se, to se neće desiti, jer će se u rebalansu, kao i 2013. godine, smanjiti planirani prihodi i rashodi. Međutim, to pokazuje koliko je Ministarstvo finansija, kao i prethodne godine, debelo promašilo planiranje poreskih prihoda.

Na rashodnoj strani, sasvim prirodno, situacija nije ništa bolja. Planirani deficit republičkog budžeta iznosi 182 milijarde dinara. Već u maju republički budžet je bio u deficitu 114 milijardi. Ako se nastavi ovakvim tempom, samo će republički deficit na kraju godine iznositi najmanje 285 milijardi, koliko je planiran na nivou opšte države. (Ovde nije uračunata šteta nastala od poplava za koju računica još nije napravljena, a koja će još uvećati deficit.)

Ako se sagledaju kao deo trenda, ovi podaci ukazuju na to da javne finansije nastavljaju da se kreću prema „provaliji”. Kako se došlo do ovakve situacije ako se ima u vidu da smo u prethodne dve godine čak dva puta izvršili fiskalnu konsolidaciju?

Najpre smo u oktobru 2012. godine povećali PDV i porez na profit i usporili realni rast plata i penzija ispod stope inflacije. Potom smo godinu dana kasnije ponovo povećali PDV i uveli „solidarni porez”. Međutim, naše javne finansije nikako da izađu na zelenu granu. Fiskalni deficit i javni dug nastavljaju da rastu, a od prošle godine pojavio se i novi problem – planirani poreski prihodi podbacuju.

Zašto država ne može da prikupi onoliko koliko je planirala? Zato što se sve manje privređuje. Privrednici beže u sivu zonu (tamo se ne plaćaju porezi) ili gase poslove. Zašto to rade? Najopštije rečeno – zato što im se ne isplati da posluju legalno i plaćaju poreze i doprinose, tj. zato što su troškovi legalnog poslovanja visoki. U te troškove spadaju porezi i doprinosi (prvenstveno na radnu snagu), zakonska regulativa radnih odnosa i administrativni troškovi poslovanja.

Fiskalno opterećenje rada je verovatno ključno za razumevanje sve slabije naplate poreskih prihoda. Iako se o tome dosta pričalo u poslednjih nekoliko godina, nikako da dođe do smanjenja ovih troškova. Umesto toga, poreska reforma je usmerena na povećanje poreza na potrošnju. Povećanje poreza je glavni razlog sve niže efikasnosti poreske naplate. Ako neprekidno povećavate poreze, a to ne kompenzujete nekim drugim fiskalnim rasterećenjima, sve većem broju ljudi će biti isplativije da posluje na crno.

Zapravo, u Vladi postoji saznanje da je visoko poresko opterećenje problem za zapošljavanje i konkuretniju privredu, ali način na koji se to rešava stvara još veći problem.

Razmotrite model koji je uspostavio Mlađan Dinkić. Da bi se za investitore smanjili troškovi po radnom mestu, kao rešenje su ponuđene subvencije po radnom mestu, tj. potpuno oslobođenje od fiskalnog opterećenja rada. Preduzeća koja dobijaju ovu subvenciju zaista dobro posluju. Mnoga od njih su neto izvoznici, čime pozitivno doprinose našem deficitu na spoljnotrgovinskom računu. To je korist od ovakve politike.

Postoji, međutim, i šteta koja je veća od koristi. Takve subvencije su politički selektivne i stvaraju korupciju. Osim toga, političko odlučivanje o subvencijama stvara poremećaje na tržištu, jer da biste dali subvenciju jednima, drugima morate da je uzmete kroz porez. Drugim rečima, dok sa jedne strane stvarate grupe uspešnih privrednika koje ste oslobodili svih poreza, na drugoj strani stvarate armiju privrednika koji grcaju pod poreskim opterećenjem. Kao posledica, ovi drugi moraju da beže u sivu zonu da bi preživeli. Na prvoj strani dobijate nova radna mesta na tuce; na drugoj ih gubite na hiljade. Privredna aktivnost je sve slabija, a u budžetu je sve manje novca.

Ako već svi razumeju da je fiskalno opterećenje rada problem, onda je bolje svima smanjiti poreze i doprinose, a onda im omogućiti da kroz slobodnu tržišnu utakmicu pokažu ko je bolji.