Zašto se ne bunimo. Taksativno.
Kako to, Francuzi se bune, gutaju suzavac, trpe hapšenja, sede na železničkim šinama, sukobljavaju se sa policijom, čak i srednjoškolci dolaze u škole, ali ne idu na nastavu. I to zbog čega – zbog toga što vlast namerava da starosnu granicu za penziju sa 62 podigne na 64 godine života. Na ulicama francuskih gradova demonstrira milion ljudi kako tvrdi policija, odnosno tri miliona, kako tvrde sindikati.
A kod nas – ništa. Ulazimo već u drugu deceniju vladavine naprednjaka, trista čuda smo preživeli i sa njima doživeli i niko se ozbiljnije ne buni. Spadamo među najsiromašnije zemlje Evrope, a slušamo kako nas vlast ubeđuje da smo šampioni, tigar na Balkanu. Pravni poredak se urušava, sam predsednik krši Ustav Srbije previše i prečesto, a velikom finalu upravo prisustvujemo: sam pregovara oko statusa Kosova mada za to nema ustavno ovlašćenje, sam nam prenosi šta hoće i interpretira kako hoće.
Svakog dana gledamo novu moćnu klasu bogataša izraslih tokom ove vlasti, po pravilu iz poslova sa državom. Za to vreme 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, a 350.000 zaposlenih prima minimalac; zagađuju nam se zemlja, voda i vazduh, strani investitori vršljaju kako hoće, od rušenja spomenika, do puštanja ljudi da umiru na radnim mestima; na rukovodeća mesta u javnim preduzećima i na ministarske pozicije postavljaju se ljudi za koje se i golim okom vidi da nisu sigurni ni gde se nalaze; tako je upropašćen EPS i pitanje je kako će se i koliko oporaviti; na čelu BIA nalazi se – Vulin. Ali bar više ne govori. Medijska blokada steže se sve čvršće, ostala je bukvalno šačica slobodnih medija.
I u tim uslovima – ko tačno ima snage i kapaciteta da se pobuni? Da razmotrimo redom.
Sindikati. Razjedinjeni ne mogu ništa, a vlast je učinila sve što treba da se ne ujedine. Kontrola je skoro potpuna, a bar nekoliko sindikalnih lidera bi moralo biti na udaru ispitivanja porekla imovine.
Radnička klasa. Radnici ne mogu da se masovnije pobune sami, bez vođstva, a to su opet sindikati. U Francuskoj se sada ujedinilo svih osam sindikata. Bez toga, svaki protest je sporadičan, lokalni i time slab.
Zaposleni u javnim preduzećima. Tamo su se napravila dva tabora: oni „stari“ koji tu rade odranije i znaju posao, ali su potisnuti i saterani u ćošak od „novih“ koji su radna mesta dobili samo i isključivo zahvaljujući partijskoj knjižici SNS-a. Ovi drugi životom će braniti stečene pozicije, svesni da se tu nalaze samo sad i samo dok ovo traje. Oni prvi svesni su da će izgubiti posao, samo ako se pobune. Uvek ima novih naprednjaka spremnih da uskoče na njihovo mesto.
Državna uprava. Tamo tek caruje negativna selekcija i partijsko zapošljavanje, od rukovodećeg nivoa pa do dna. Ako nekome prekipi, kao recimo dvema tužiteljkama jer se direktno ometaju da rade svoj posao, predstavnici vlasti ne prezaju ni da američkog ambasadora izgrde što se meša i pruža im podršku. Dakle, poruka za sve koji bi se sa te strane pobunili, ne može biti jasnija.
Umetnici. Oni su ponajviše podizali glas, makar pojedinačno. Ali je onda pronađen ključ – beskonačni krug serija u kojima se oni podobni vrte kao na karuselu, pa su i oni nekad drčni shvatili da je najbolje da ćute i rade.
Akademska zajednica. Ako su fakulteti nekad i bili jezgra slobodne misli, sada to više nisu. Projektnom finansiranju i fakulteta i samih profesora, mogu se nadati oni koji ćute i rade. Kad se Beogradski univerzitet suprotstavio plagijatu doktorata Siniše Malog, rektorka Ivanka Popović nije dobila drugi mandat, a Upravni sud vratio je Malom doktorat. Poruka je jasna.
Studenti. Ako su devedesetih studenti bili ti koji su se najžilavije i najistrajnije suprotstavljali Miloševiću i ludilu koje je nametnuo, to je sada prošlo vreme. Studenti dižu glas kad traže još jedan rok. I gledaju gde će ko – oni najbolji u inostranstvo, oni dovoljno dobri u privatni sektor, a oni najgori, naravno, u stranku koja otvara sva vrata. A možda su to jednostavno pragmatične generacije, lišene svih iluzija.
Penzioneri. Nigde penzioneri ne dižu revolucije. Kod nas pogotovu.
Seljaci. Ako dođe do spontane „seljačke bune“, onda je odneo đavo šalu. Ni to se ne događa.
Crkva. Porez ne plaća, aktuelni vladar sagradio je Hram Svetog Save, lepo se živi, sa te strane ni povodom Kosova nije se čuo ni glasić.
SANU. Zašto ćute najbolji i najumniji među nama, sa velikim karijerama, velikim penzijama, ljudi koji se nemaju čime ni kupiti ni uceniti? To niko ne zna.
I to je, kad sve saberemo, sažeto objašnjenje kako Vučić na vlasti načinje već drugu deceniju. Malo je do njega, a malo više do nas. Malo smo plašljivi, a malo više potkupljivi.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Analizi se nema šta dodati. Nedostaje neki novi Karađorđe.
Ovo sažeto i kratko, opis žabokrečine u kojoj je narod Srbije. Opšta apatija je zahvatila sve slojeve društva, gotovo beznađe o nekom opipljivom napredku. Ostaćemo potpuno bez mladih, pametnih i obrazovanih, što je ravno izgubljenom ratu.
@Nebojša
Ma, kakav Karađorđe, ovde samo Gavrilo može da pomogne.
Ko bi drugi pisao ako ne Biljana. Mozda si u pravu u nekim zakljucima ali usto tako niste pisali za vreme zutih. Davali su lazne podatke za rrme svoje vladavine i to u zvim tvojim zakljucima. Najvise nezapodlenih ne bilo u njihovo vreme vladavine, toboze demokratske. Od 18 pa do 65 g. starosti. Gospoda je sve fabrike prodala svojim botovima iz tadasnje vlade Srbije i svojim clanovima dosovski. Ljudi nisu mogli otici u penziju jer im staz nisu uplacivali. Nisu bili zdravstveno osigura ni. Nisu sagradili niti jedan vrtic, skolu, put i oruge.sve je bilo zakrzljalo i unisteno. Sram te bilo, koga ti farbas.
Nekazes da du Skupstinu palili, pa to ni hitler nije radio. Sta ce nama Gavrilo koji Gavrilo – te iste demokrate zbog svoje. Emoci i unistile Djindjica koji bas nije imao podrsku o sbojoj biziji od svojih partijass i radili su mu iza ledja. Zavrsio, kako je zavrsio sramno. U svojoj drzavi je izgubio zivot, a njegov Veda zaradi pare i izda i proda Milosevica , istorija ce fokazati a i vec neste da je Milosevic hteli vi shvatiti ili ne bio u oravu za Kodovo kao i Djindjic a i Vucic, kad je Kodovo u pitanju tu su istomisljenici. Sramno je da tako pises i lazes o svojoj drzavi. Dobro si shvatila sta se dogadja izdajnicima kao sto su Francuska i Nemacka koje pomazu svakodnevno Ukrajinu sa naofuzanjem i produbljuju rat, slusajyvi Bajdena koji je kriv za sve ratove u svetu. Nepises kako narod zivi u Nemackoj i Francuskoj kojima dazbine rastu,nemogu da prezive a njihovi oredsednici samo Zelenskom salju pomoc. E pa sad izvolite ako zelite kofer u ruke pa idite tamo gde je bolje, zna se kako su ljudi prezivljavali u vreme Tadica , izdajnika , koji je sve unistio i fabrike i vojsku, opljackali drzavu,izdali generale za Hag a oslobadjali Kurtija.
Драга госпођо, толико сте острашћени и заслепљени (вероватно бар два члана ваше породице пасу на јаслама власти захваљујући партијској књижици а не свом знању), да и не желите да схватите куд нас ова власт води! Србија само што се није урушила и постала пакао за обичног, поштеног човека из кога је излаз једино смрт! Власт која пљачка сопствени народ и од њих прави бескућнике и беземљаше може бити добра само онима који не схватају да кад опљачкају ове које сад пљачкају, следећи на реду су они који их сада подржавају, али кад то схвате излаза више бити неће!
Vi ste Zoro toliko nepismeni, da ne bi trebalo da pisete komentare.