Zašto se opozicija lјuti na Crtu

Vlast i nevladine organizacije Crta i CeSID su sredinom oktobra, upravo pred posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu, usaglasile tekst nacrta zakona o biračkom spisku. Nimalo slučajno, za finalne ustupke čekala se ta poseta pa su na kraju manje-više svi predlozi Crte prihvaćeni, a ta organizacija  je izjavila da je predloženi tekst „dobar kompromis“.

To je bio povod za žestoke napade Zdravka Ponoša i Dragana Đilasa na Crtu (od CeSID-a verovatno ništa nisu ni očekivali). To bi se nekako moglo i razumeti, da je Crta bitno odstupila od svog inicijalnog predloga, iza koga su u celom tom postupku stajali i Đilas i Ponoš, pa se postavlјa potpuno opravdano pitanje da li su oni uopšte pročitali taj predlog koji su podržavali sve vreme?

Crta je do sada bila „milјenik“ prozapadne opozicije, koja je obilato koristila njene analize i izveštaje o eventualnim neregularnostima kako bi se našlo opravdanja za izborne neuspehe i sopstvene organizacione probleme. O nemoći i nesposobnosti opozicionih stranaka da prate izbore govori i to što za parlamentarne izbore 2022. godine tokom izborne noći nisu imali nikakve podatke o rezultatima jer „nije radila aplikacija“.

Za decembarske izbore 2023. aplikacija je radila, ali je opozicija „mudro ćutala“ i izbegla da saopšti sopstvenu projekciju rezultata, jer su oni bili isti ili čak nepovolјniji od projekcije rezultata koje je te noći objavio Aleksandar Vučić. Inače, radikali, dok su bili opozicija, uvek su objavlјivali „svoje“ rezultate koji su bili veoma precizni.

U nedostatku konkretnih podataka o manipulacijama vlasti, opozicija se grčevito uhvatila za Crtu i njenu analizu „retkih prezimena“ iz biračkog spiska. Tu analizu je Crta uradila kako bi dokazala kako vlast manipuliše biračkim spiskovima. Nјu niko više ne pominje, jer je od početka svim iole upućenim lјudima bilo jasno da stoji na klimavim nogama.

Crta je vešto iskoristila tu situaciju i pripremila je Nacrt zakona o biračkom spisku, čime se nametnula kao lider u „dijalogu“ opozicije sa vlastima oko izbornih uslova. Naravno, nije nimalo slučajno da je Crta napravila tekst koji upravo njoj najviše odgovara, jer predviđa praktično „večno“ članstvo te organizacije u komisiji koja treba da kontroliše birački spisak.

Ulјulјkani iza predloga Crte, opozicioni lideri su propustili da podnesu svoje predloge za unapređenje izbornih uslova i propustili su veliku priliku da od vlasti dobiju značajne ustupke u postupku otvaranja Klastera 3 u pregovorima za članstvo u EU. Ovako se svelo na predlog Crte oko biračkog spiska i sastav REM-a. Zato nije ni čudo da su Ponoš i Đilas pobesneli kada su shvatili da im je vlast usaglašavanjem sa Crtom izbila iz ruke jedan od klјučnih argumenata da su izborni uslovi nefer.

Inače, za parlamentarne i predsedničke izbore, na kojima će se na kraju odlučivati o sudbini zemlјe, nebitno je da li su na nekoj fiktivnoj adresi u Preševskoj ulici upisana 43 birača, jer je cela Srbija jedna izborna jedinica, pa da li će neko glasati u Kovinu ili Grockoj na primer, nema nikakve razlike. Isti princip važi i za „ozloglašene“ birače iz BiH, jer oni mogu da glasaju i u konzulatima u toj državi.

Opoziciji je neuporedivo važnije da obezbedi potpunu kontrolu glasanja na biračkim mestima. Tu je ogroman problem obezbediti pokrivanje preko 8.000 birališta sa 17.000 kontrolora za samo jednu listu. Ni na jednim izborima do sada opozicija to nije uspela, pa je teško da će to uspeti i na narednim izborima.

Zato bi bilo neuporedivo pametnije da je opozicija tražila da se značajno redukuje broj birališta, čime bi se broj potrebnih kontrolora sveo na recimo 10.000. Pored toga, od velike je važnosti da se uvede elektronsko očitavanje ličnih karata, što bi sprečilo da u odsustvu kontrole vlast ubaci u kutiju glasove lica koja se nisu pojavila na glasanju.

Utisak je da su opozicioni lideri propustili još jednu dobru priliku da dobiju ustupke vlasti i za to ne mogu kriviti Crtu koja je, potpuno razumlјivo, radila prevashodno u sopstvenom interesu. Stoga nimalo ne čudi što po svim istraživanjima „fantomska“ studentska lista, koja nije još nigde ni objavlјena, ima mnogo veću podršku od njihovih stranaka.