Zašto ste urnisali EPS?

„Samo vi idite na more da se kupate, pa ćete da se kupate zimi, samo ne znam u hladnoj ili toploj vodi“, poručio je predsednik Srbije, koji na more ne ide, ne odmara se ni nedeljom ni praznikom, nego samo obilazi, otvara, nastupa pred kamerama i crkava za Srbiju.

Ako smo u trenutku pomislili da to naš predsednik kritikuje nas ovako neodgovorne, brzopleti smo. On u stvari prekoreva „neke druge, iz drugih zemalja koje gore od Srbije stoje“. Pa da ih opomene na vreme. Da ne bude posle kad dođe zima da nisu znali, jer ga nisu slušali.

Ako smo na osnovu ovoga pomislili da je naš predsednik Srbiju rešio, tu problema nema, pa može da se posveti i drugim zemljama koje od nas gore stoje, da i njih poduči i opomene – opet brzopleto zaključujemo. Sam priznaje da Srbija čak – krvari. Evo kako stoji stvar sa srpskim uvozom gasa, čija cena zbog rata u Ukrajini skače: „Znate da sam kukao i plakao dok nam predsednik Si nije pomogao, jer smo krvarili 10 do 12 miliona dolara na mesečnom nivou, a ovde iskrvarite 100 miliona za sedam dana. Znam da to obične ljude ne interesuje, ali nas interesuje jer država krvari.“

To što država krvari zbog gasa moglo bi se tretirati kao viša sila. Na rat nismo mogli uticati, na svoju potpunu energetsku zavisnost od Rusa ni sada, a ni u skorijoj budućnosti ne možemo uticati i naše je samo da se trudimo da ovaj haos kome se kraj ne nazire, nekako preživimo. Toliko smo mali i bez uticaja na bilo šta, a pod ogromnim pritiskom sa obe strane, da nije lako dati pametan savet ni nekome ko bi ga slušao.

Ali zašto Srbija krvari zbog EPS-a, to je pravo pitanje. Struju ne uvozimo iz Rusije, imamo svoju elektroprivredu koja je struju mogla da izvozi, posebno sad kad cene skaču i kad je na pomolu ogromna energetska kriza. Ali ne – mi i struju uvozimo. Na to ćemo do kraja ove godine, kako se procenjuje, iskrvariti čak milijardu evra. Zašto, zato što je mudrim rukovođenjem Elektroprivreda Srbije do prošlog novembra dovedena na ivicu propasti. Svih šest blokova Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, najveće na Balkanu, u decembru je ispalo iz pogona. „Ne isključujem mogućnost sabotaže“, izjavila je poslovično lucidno, a i pošteno kako ona ume, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Od decembra prošle godine kad se to desilo, do jula ove godine, nije nam sad već bivša premijerka javila ko je izvršio tu sabotažu, pošto je to ravno terorističkom aktu. To je najozbiljnija moguća stvar. Ne može se ovako „ispaliti“ i ići dalje. A ako nije bila sabotaža, šta se dogodilo i ko je odgovoran, jer je i to u suštini akt protiv države i naroda. Ali naravno, nismo čuli ništa, osim izjave ministarke energetike Zorane Mihajlović da sad, eto, struja mora da poskupi. 

Da li je onda čudno što su sve glasnije spekulacije kako se čak i elektroenergetski sistem zemlje namerno urušava kako bi se „pripremio“ za zainteresovanog kupca koji nema nameru mnogo da plati? I još bi nam taj kupac bio predstavljen kao spasilac koji je priskočio i zapravo nas spasao, preuzimajući sistem koji se raspada. 

I tu se našao predsednik da razveje sumnje – ne samo da je notorna laž da mi prodajemo EPS, nego niko takvu mogućnost nije ni razmatrao: „Svako ko bi u ovom trenutku razmatrao takvu mogućnost bio bi glup, jer bi radio protiv interesa Srbije. Mi gledamo da kupimo elektroprivrede iz okruženja“, kaže predsednik. 

Dakle, posle ovoga ne da u vazduhu visi pitanje, nego bode pravo u oči: a zašto ste onda ne samo dozvolili, nego direktno skrivili uništavanje domaće elektroprivrede koju je trebalo da unapredite, možda da izgradite i Kolubaru B, podignete kapacitete i da sada zemlja bude energetski nezavisna bar u segmentu struje? Zašto ste na čelu ovakvog jednog sistema godinama držali potpuno neukog čoveka kome ste mogli da naredite da batali otkrivke uglja i da trpa u peći sve živo, i ugalj i blato, gruva proizvodnju po svaku cenu i tako prikažete veći dži-di-pi? Po koju cenu? Koga briga. Ionako će da „krvari“ država, što znači platiće građani.