Zašto treba dodatno oporezovati banke

Srbija je pravi eldorado za banke; to najbolјe pokazuju podaci o profitu bankarskog sektora. U 2023. godini profit banaka je skočio za 40% u odnosu na 2022. godinu (koja je inače bila rekordna)  i dostigao milijardu i 55 miliona evra. Po šestomesečnom bilansu banaka, njihov profit ove godine je uvećan za skoro 35% u odnosu na prvo polugođe prošle godine. Ako se trend iz prvih šest meseci nastavi, ne bi nas iznenadilo da ukupan profit banaka ove godine dostigne astronomskih milijardu i po evra.

Profit banaka dolazi pre svega od visokih kamata na kredite koje banke naplaćuju dužnicima i niskih kamata na depozite štediša: banke naplaćuju državi razne investicione kredite u dinarima po kamati koja je preko 8% godišnje, dok za dinarsku štednju malo koja banka daje više od 4% na godišnjem nivou. Kamate građanima su još veće nego kamate koje banke naplaćuju državi, pa su za potrošačke kredite preko 10% godišnje, a za kreditne kartice i „dozvolјeni“ minus idu i do 20% godišnje (a i više od toga).

Pored toga, banke drastično smanjuju troškove. Poslovnice banaka se masovno zatvaraju, a u preostalim ekspoziturama skraćuje se radno vreme i/ili ukida blagajna, pa građanima koji su zaposleni postaje agonija kako da na šalteru obave neki od neophodnih poslova, jer malo koja ekspozitura radi posle 17 časova. Bilo bi dobro da banke ne zahtevaju „dolazak“ stranke za neke aktivnosti, ali to nažalost nije slučaj.

Rast euribora (i belibora za dinare) omogućio je naglu ekspanziju bankarskih profita, jer su banke veći deo kredita plasirale sa promenlјivom kamatnom stopom. Nagli rast tih stopa povećao je profit od dužnika, ali banke nisu postupile na isti način prema građanima-štedišama, jer im nisu povećale kamate za depozite (tek od pre godinu dana počinje blagi rast tih kamata).

U obligacione odnose banaka i dužnika umešala se u oktobru prošle godine Narodna banka Srbije, koja je administrativno ograničila visinu kamatne stope za stambene kredite na 4,08%; to je bio veliki ustupak dužnicima, jer bi inače plaćali kamate od preko 7,5% godišnje (za kredite na rok od 30 godina, bez te mere rata bi bila preko 60% veća).

Međutim, ni takva, slobodno možemo reći „robinhudovska“ mera, nije ugrozila profite banaka, koji su nastavili da rastu i ove godine. Kako je administrativno ograničavanje kamata na stambene kredite bilo privremenog karaktera i veoma diskutabilnog pravnog osnova, NBS se odlučila da preko novog zakona o zaštiti korisnika finansijski usluga trajno ograniči visinu kamatnih stopa za stambene kredite, ali i na potrošačke kredite i kamate na dozvolјeni minus.

Nema nikakve dileme da je za stanovništvo ograničavanje kamatnih marži banaka dobrodošlo, ali takva mera ipak izgleda nedovolјna. Ograničenje kamata iz prošle godine nije smanjilo enormne profite banaka, jer su oni i pored toga skočili u prvom polugodištu za 34%.

Država bi na enormne profite bankarskog sektora trebalo da reaguje ne (samo) administrativnim ograničavanjem kamata, već pre svega poreskom politikom. Visoki profiti banaka nisu samo „srpski specijalitet“ već evropski fenomen; u skoro svim evropskim državama banke od 2022. godine ostvaruju ekstraprofite. Ali za razliku od Srbije, prema podacima MMF-a, skoro polovina članica EU se zato odlučila za oporezivanje tih ekstraprofita.

Umesto (ili bolјe reći pored) robinhudovskih pokušaja administrativnog ograničavanja kamata, država bi morala da razmotri mehanizme dodatnog oporezivanja bankarskog sektora. Porez na dobit banaka je samo 15% (uz porez na dividendu od 15% ukoliko vlasnik banke povlači dobit); nema nikakvog razloga da se ne razreže dodatna stopa od bar 15% za ovu godinu, odnosno sve dok banke ostvaruju ovako enormne profite.

Država bi time samo ove godine mogla da prikupi više od 200 miliona evra poreza. Ta sredstva bi mogla da se iskoriste za državne mere u socijalnoj sferi ili, recimo, za smanjenje akcize na goriva, koje su najveće u regionu i direktno utiču na inflaciju, a uz to pune budžete susednih država jer naši građani iz graničnih opština više ne kupuju preskupo gorivo u Srbiji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.