Zbog para, Beograd ne sme pasti

Veliki je ulog u pitanju. Kako može vladajuća klika da dozvoli sebi da ispusti
Beograd?

Nije to samo političko pitanje. Ne. Čak i više od toga, pred
naprednjačkom garniturom bi se otvorila finansijska i krivično-pravna provalija
u koju bi mogli upasti mnogi novi tajkuni, nastali zloupotrebom svih
raspoloživih državnih resursa.

Kako? Pa tako što će neprijatelj, u sistemu koji su naprednjaci stvorili to je
opozicija, sada postati vlast u gradu Beogradu, ušetati u gradske službe i sasvim
sigurno krenuti da češlja papire. Najverovatnije je, na primer, da će da se krene
od ispitivanja legalizacije objekata, prvo velikih zgrada u centru grada, pa onda
u koncentričnim krugovima prema periferiji.

Nova vlast bi mogla da pročešlja koje su to zgrade (prvo one od po hiljadu i više
kvadrata) legalizovane posle 2015. godine, kad je donet novi Zakon o
ozakonjenju objekata i kad je tadašnja ministarska građevine Zorana Mihajlović
obećala da će sve što se dotle nalazi na satelitskom snimku biti legalizovano, a
svako ko posle tog roka pokuša da gradi bez građevinske dozvole, biće krivično
gonjen. Pa će tako, tobože, da se zaustavi divlja gradnja i uvede red.

Logično je da se baš to nije dogodilo. Kako je u svom opsežnom istraživanju
otkrio BIRN, upravo je legalizovano više od 300 zgrada izgrađenih
protivzakonito posle tog roka. Tržišna vrednost tih zgrada sada iznosi oko
milijardu evra. Naravno da BIRN nije mogao otkriti sve takve zgrade, pa se
prava vrednost ovih poslova ne može ni pretpostaviti.

Kad bi, dakle, nova vlast koja nije naprednjačka ušla u gradske službe, mogla bi
da pronađe ko su ljudi koji su čineći krivična dela posle 2015. gradili bez
građevinskih dozvola, ko su ljudi u gradskim službama koji su im omogućili i
sproveli legalizaciju i koliko je gradski budžet oštećen jer nisu plaćali naknade
Direkciji za gradsko zemljište. Moglo bi se ispostaviti, bez promašaja i bez
izuzetka, da su u pitanju listom novi naprednjački tajkuni kojima je dozvoljeno
da ne plate državi kroz legalne građevinske dozvole, već da naknadno kroz
legalizaciju plate znatno manje i ostvare ekstraprofit.

Tu se nalaze i oni koji su možda i počeli da grade legalno, sa građevinskim
dozvolama, a onda su dogradili sprat-dva-tri i izašli iz gabarita građevinske
dozvole, pa na tome ekstra zaradili. E tu bi mogle početi da pljušte poništavanja
nezakonitih legalizacija, što povlači rešenja o rušenju, kao i krivične prijave. Za
nelegalnu izgradnju bez građevinske dozvole Krivični zakon predviđa kaznu
zatvora od tri meseca do čak osam godina.

Nova bi vlast samo ovom akcijom ubola u osinje gnezdo i jedan od glavnih
poslova naprednjačkih tajkuna. Prvo, moglo bi se postaviti pitanje iz kojih
finansijskih izvora su ove zgrade uopšte građene, a potom i koliko je država na
ovom izbegavanju zakona oštećena i da li se gradilo planski, ili gde se kome
dopalo.

Saznalo bi se i koji su to ljudi. Tu sigurno nema „padobranaca“ već isključivo
privilegovanih naprednjačkih biznismena raznih profila, možda i sa obe strane
zakona. Naravno da je teško očekivati da oni budu procesuirani dokle god
naprednjaci drže vlast u republici, pa time i institucije pod kontrolom, ali
dovoljno je da se „mapiraju“, objave i ostanu da čekaju opštu smenu vlasti.

Tu bi, vrlo moguće, nastao opšti haos: nezahvalne su pretpostavke kako bi
reagovali oni koji su navikli da više od decenije vršljaju po glavnom gradu kako
im odgovara. Čak i ako nova vlast ne bi odmah krenula u ovu istraživačku
akciju, sigurno bi zaustavila nove slične građevinske poduhvate, a time i izvor
milionskih zarada.

To ova vlast nikako nije spremna da dozvoli.

Samo na ovom primeru može jasno da se razume zašto se režim Aleksandra
Vučića bori doslovno svim sredstvima da ne izgubi vlast čak ni u Ljigu, a tek
nikako u Beogradu. Glavni grad im je i glavni profitni centar, uz Kopaonik,
Zlatibor i još nekoliko mesta po Srbiji, meka za građevinsku operativu na
naprednjački način.

Taj udarac nisu spremni da podnesu, jer padaju na milost i nemilost novoj vlasti
ne samo za već obavljene malverzacije, nego i za sve buduće. Iako za velike
objekte građevinske dozvole daje republika a ne grad, ipak treba obezbediti
komunalne dozvole i komunalnu infrastrukturu koju gradska vlast može u
najmanju ruku da odugovlači, tiho opstruira i još postavlja uslove i nezgodna
pitanja.

A ova vlast je izrazito alergična na pitanja. Posebno na ona o novcu ili
preciznije – koliko je državnog novca preusmereno u njihove privatne džepove.

Zato je sasvim jasno da su spremni da presele, premeste i vrte ukrug doslovno
celu Srbiju fingirajući izbore koji to nisu, a koji treba da im osiguraju da oni
uvek pobede. Nije to samo pitanje vlasti. Pretežno je pitanje para. Ali ogromnih
para.