Zločin i kazna, na domaći način

Što je najstrašnije, ovoj vrsti „štednje“ mahom pribegavaju oni koji imaju. Ljudi tako žive u luks kućama i smatraju da je OK dugovati hiljade evra za struju. Ili misle da ih imanje bazena oslobađa obaveze plaćanja računa za vodu. Na kraju, i u pravu su. Zašto kažnjavati njihov uspeh u životu računima za komunalije? Komunalije su psovka koja potiče od reči common tj. običan, a oni su skroz posebni. Nije to za njih.

(O tome koliko je nelogično davati isti popust pri otplati dugova porodici sa troje dece u seoskoj kući od 40 kvadrata, koja se izdržava nadnicom i vlasniku luksuzne kuće, ne vredi ni pričati. Takvo je razmišljanje ovde naučna fantastika.)

Anegdote radi, poznajem čoveka koji nikad dinara za TV pretplatu platio nije. Posledice? Nikakve. To jest, nikakve u pravnom smislu. U ekonomskom, značajne. Im’o čovek godišnje 6.000 dinara više. A tu je naravno i onaj osećaj gotovo rasne superiornosti nad bedacima i bedakinjama iz komšiluka koji su plaćali, koji je neprocenjive vrednosti.

Stvar naravno ne staje na nivou varanja komunalnih preduzeća. Ne uplaćujete radnicima doprinose? Osnivate jedno bankrot preduzeće za drugim? Gomilate milionske poreske dugove? Spisak vaših prestupa tvori leksikon privrednog kriminala? Ma najmanji problem! Eto države da, umesto vas, javnim novcem to sve plati, nadoknadi, reprogramira, pride vam tutne i razvojni kreditčić ili dva, bespovratni naravno. Još ako umete da uplatite koji dinar Stranci, i-de-al-ka! A vi? Na slobodi, naravno, ko ptica, eventualno i sa nagradom neke od privrednih komora za Privrednika godine.

 

A kamo sportski giganti, a kamo gubitaši sa milionskim platama, itd. Itd. 

Ali zato, ako vam cvećara od pet kvadrata nema elaborat o protivpožarnoj i zaštiti na radnom mestu ili ste muškatlu prodali bez fiskalnog računa – Gvantanamo postaje tropsko odmaralište u poređenju sa pravedničkim besom prevarene, izneverene i ekonomski silovane države Srbije, odlučne da se odgovorno odnosi prema svakom dinaru.