Znamo šta radiš

Režimskim medijima u Srbiji možeš da kažeš sve, osim da su režimski. Tu se društvena mreža Tviter preigrala i izazvala nepatvoren pravednički gnev žigosanih.

A kako je sve počelo? Oznaka „medij koji sarađuje sa Vladom Srbije“ osvanula je jednog dana na zvaničnim tviter-nalozima Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Vojvodine, Politike, Tanjuga, B92, TV Prve, TV Pinka, TV Hepi, Kurira, Srpskog telegrafa i Informera. Novosti i ALO su se nekako provukli. Iako bismo mogli da konstatujemo da izraz „medij“ u većini navedenih slučajeva nije baš adekvatan, ovaj potez Tvitera je značajan jer je prvi put neko zvanično, pa makar to bila i društvena mreža, konstatovao ono što svi mi ovde vrlo dobro znamo već godinama, a što Evropska unija uporno ignoriše.

Većina onoga što su nekada možda u nekim periodima i bili mediji, danas su samo propagandna glasila pod dirigentskom palicom države, a ako ćemo da budemo sasvim precizni i otvoreni, pod dirigentskom palicom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Jeste upotrebljen taj malo neodređeni eufemizam „sarađuju sa državom“, ali čak i prema objašnjenju samog Tvitera, to znači da su ovi mediji pod direktnom kontrolom i političkim ili ekonomskim uticajem države, te bi njihove informacije trebalo da se uzimaju sa rezervom. Takođe, Tviter će iz pomenutih razloga ograničavati i domet njihovih objava.

Ono što se dalje dešavalo bilo je karikaturalno kako to samo naši političari i prateća glasila umeju. Tabloidi su vrištali da ih Tviter cenzuriše i da je to čist fašizam, RTS je saopštio da je u pitanju politička odluka i da neće objavljivati ništa na Tviteru dok ta društvena mreža ne povuče odluku, a kao šlag na tortu izbriljirao je, a ko bi drugi, predsednik. 

Nekako je, kad su ga pitali šta misli o odluci Tvitera, opet ispao on žrtva i pozvao ih da i njemu izbrišu nalog (iako Tviter nikome nije izbrisao nalog), uporedivši sebe sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom. U roku od odmah predsednik je postao predmet sprdnje ne samo vaskolikog srpskog interneta, već i inostranih, a posebno američkih medija, koji su ga ovog puta bez ikakvih rukavica nazvali autokratskim liderom i uporedili ga sa beloruskim vladarem života i smrti Aleksandrom Lukašenkom.

No dobro, Aleksandru, ovom našem, još se može i razumeti ovaj gaf. Ipak je on odveć mator čovek, osim što je najbolji student prava svih vremena, on je i najstariji čovek na svetu, ima otprilike trista godina i ne razume se baš mnogo u te novotarije i internete, on ne zna ni mobilni da koristi, a tek skaj, kakav skaj, ja sam mislio da mi kažu skajp, nemam ja to pojma, a tek o Belivuku što ne znam ništa, ne biste verovali koliko ne znam ništa, tako da je sprdanje stranih medija sa njim u ovom slučaju možda malo previše lako. Ali je reč i o jednoj vrsti poruke koju će on sigurno razumeti, ma koliko se pravio nevešt i neuk.

Da li će ovaj potez Tvitera imati nekog uticaja na uređivačku politiku pomenutih glasila? Verovatno neće. Kao što neće imati uticaja ni na Aleksandra Vučića da promeni odnos prema medijima, a ni na njihovu publiku da prestane da guta te toksične sadržaje. 

Ipak, ova odluka je jedno veliko „znamo šta radiš“, ovo je potez vredniji i teži nego svi izveštaji Evropske komisije o medijima u poslednjih deset godina i ovo je neverovatno dobro pogođen nerv čoveka koji u jednom trenutku zna sve toponime u univerzumu, a već sledećeg ne zna ni mobilni telefon da uključi. Odatle i očigledan bes u reakciji Aleksandra Vučića na ovaj događaj. Da li je nastradala neka kvaka u predsedništvu ili možda neki od devet televizora nije poznato ali, na kraju krajeva, bolje da nastrada i televizor nego još neka televizija.