Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava za obnovu stambenih zgrada, a ono što vide kao izazov su potencijalno spora naplata, kao i pitanje sredstava obezbeđenja, neke su od poruka sa panela „Mehanizmi finansiranja kao pokretači energetske obnove stambenih zgrada kako obezbediti finansijsku podršku“.
Panel je održan danas na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa projektom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) “Bolja energija“.
Ognjen Popović iz Ministarstva finansija rekao je da nikada jedan instrument i jedan izvor finansiranja nisu bili rešenje. „Najbolji rezultati, kada gledamo Evropu i svet su postignuti kada je postojao miks grantova i određenih vrsta garantnih šema… Ti modeli moraju da se razrade“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ključan izazov za Srbiju je kako da formira pravi miks finansijskih proizvoda, a da to bude pristupačno za korisnike, da banke i potencijalni privatni investitori imaju sigurnost da će investicija da se vrati, a sa druge strane da se postignu rezultati u smanjenju utroška energije.
Ira Birnbaum ispred Federalnog programa upravljanja energijom (Mnistarstvo energetike SAD-a) ukazao je na brojne mehanizme finansiranja koji su dostupni za obnovu stambenih zgrada, počev od Svetske banke, regionalnih razvojnih banaka, kreditnih garancija za dužnike, zelenih banaka, kao i drugih korporacija za finasiranje.
“ Važno je shvatiti da je postojanje finansiranja važno, ali nije dovoljno, uvek će se zahtevati priprema projekta, kao i pomoć kod pripreme projekta, kao što je definisanje šta treba raditi, koju tehnologiju koristiti, koja je tehnologija najefiksanija i najekonomičnija“, rekao je on.
Kada se radi o plasiranju kredita za obnovu stambenih zgrada, Nenad Tintor iz Pro Credit banke je rekao da je jedan od „kamena spoticanja“ taj što, iako je stambena zajednica pravno lice, ona nema atribute preduzetnika, nema finansijsku dokumentaciju da dokaže svoje finansijsko stanje i kreditnu sposobnost, što otežava banci da klasifikuje takvog klijenta.
Drugi problem je, prema njegovim rečima, spora naplata od stambene zajednice, a ako dođe do prinudne naplate – koja su to sredstva obezbeđenja i kako ih aktivirati.
Idealan proizvod za stambene zajednice bi, prema njegovim rečima, bio da u određenom procentu u investiciji učestvuju fondovi, donacije..Druga komponenta u tom proizvodu bi bila garantna šema za obezebeđenje ostatka sredstava koji se obezbeđuju putem banaka, da ne bismo tražili nikakvo dodatno obezbeđenje od strane stambene zajednice stanara, rekao je on.
„Za urednu naplatu je potrebano imati rezervni fond koji bi služio za namirivanje mesečnih anuliteta, ukoliko slučajno neko od stanara propusti plaćanje svoje obaveze. To bi za banku bila idealna situacija, smanjio bi se maksimalno rizik, plasman bi se apsolutno obezbedio, imali bi urednu naplativnost rata kradita“, rekao je Tintor.
Marko Čubrić iz Erste banke, koja je potpisala prvi ugovor o kreditiranju tri stambene zajednice je poručio da je ta banka već dugi niz godina u programu EBRD-a koji se tiče finansiranja energetske efikasnosti domaćinstava i stambenih zajednica.
On je ukazao da se u ovom slučaju radi u stambenim zajednicama koje imaju dug istorijat vrlo urednog plaćanja visokih obaveza na mesečnom nivou i koje su sve odluke su donosile konsenzusom.
Poštanska štedionica je u svoju ponudu uvela novi proizvod, namenski kredit u dinarima za stambene zajednice, prvi takve vrste na bankarskom tržištu Srbije.
Aleksandar Čortan iz Poštanske štedionice je rekao da je taj proizvod u komercijalnoj upotrebi od početka oktobra i da interesovanje postoji.
Čortan je ukazao na dobru saradnju te banke sa upravnicima koji su bili dobar oslonac i izvor informacija kada su u pitanju potrebe stambenih zgrada, njihovo ponašanje i razumevanje bankarskog posla.
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije je ocenio da potrošači u zgradama moraju razumeti da ta zgrada nije tuđa, nego naša. „Svima treba mnogo edukacije o tome da niko neće da je (zgradu) obnovi zato što ima viška novca, treba i mi kao potrošači da uložimo da bi nam se vratilo“, rekao je on.
Tijana Marjanac iz Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske kaže da se iz tog fonda mere energetske efikasnosti finansiraju tako što se skupljaju naknade, pa se onda iz tih naknada usmeravaju na konkretne projekte i pozive ka građanima.
Prema njenim rečima, iz fonda se do sada najviše ulagalo u javne objekte, u saradnji sa međunarodnim intitucijama. „Kroz kredite Svetske banke obnovljen je veliki broj javnih objekata, kao što su škole, bolnice, vrtići. Uštede su velike, a krajni korisnici zadovoljni jer su postigunte velike uštede energije i novca, ali i konfor za krajnje korisnike“, rekla je ona.
Ona navodi da fond do sada nije finansirao konkrente projekte kada se radi o stambenim zajednicima. Ukazujući na probleme kada se radi o obnovi stambenih zgrada, ona je ukazala na nedostatak finansijskih sredstava, ali i nespremnost građevinskih firmi da se time bave, te malu uključenost lokalnih zajednica.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Država je ponovo donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Ovom uredbom, propisana je gramaža, sastav ali i maksimalna cena hleba koja se proizvodi od njega.Tako je Uredbom...
U prisustvu Delegacije Evropske unije u Srbiji, u Beogradu su danas predstavnici Uprave Ministarstva poljoprivrede Srbije za agrarna plaćanja i adekvatnih tela Crne Gore i Severne Makedonije potpisali sporaz...
U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani "Crni petak", dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije...
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. Kako navodi S...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok