Forum – Argumenti – Siva ekonomija i poreske utaje – uticaj na privredu

Za suzbijanje sive ekonomije neophodno je povećati svest građana o njoj, jednako sprovoditi zakon prema svima, ojačati Poresku upravu i druge državne institucije koje se bore protiv nje, rasteretiti namete i parafiskalne administrativne troškove, kao i efikasnije procesuirati i kažnjavati počinioce krivičnih dela iz te oblasti. Ovo su zaključci Foruma pod nazivom „Siva ekonomija i poreske utaje – uticaj na privredu“ koji je u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis info grupe održan 19. aprila u pres centru Tanjuga.

Na forumu su govorili profesor Ljubomir Madžar, Miroslav Đikanović iz Poreske uprave, Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, Aleksandar Grunauer, iz organizacije GIZ, Dragana Ilić iz NALED-a i Milan Knežević, vlasnik kompanije Modus.

Profesor Madžar je u uvodnoj reči kazao da se u sivu ekonomiju ulazi kada se osete finansijske stege i pritisci, tako da nije mali broj firmi koje su delimično u sivoj, a delimično u legalnoj ekonomiji, ali je i veliki je broj onih koji ne mogu da nađu posao u realnom sektoru i zato pribegavaju alternativama i upuštaju se u aktivnosti u sivoj ekonomiji.

„Siva ekonomija je blisko vezana sa korupcijom, koja je i sama jedan vid sive ekonomije. Ako je aparat javne uprave korumpiran onda su manji izgledi da delovanje u zoni sive ekonomije bude otkriveno. Postoji vrlo specijalna siva ekonomija u samom vrhu vlasti, a kad to kažem imam u vidu ugovore sa Fijatom, i druge slične ugovore sa strancima gde ogroman broj kaluzula ostaje van žiže javnosti“, rekao je profesor Madžar i dodao da sve dok se prave aranžmani sa strancima o subvencijama, odnosno plaćanju za nova radna mesta to će otvarati prostor za korupciju.

Miroslav Đinović, iz Poreske uprave Srbije naveo je da građani moraju da imaju svest o tome koliko je štetna siva ekonomija i izneo podatak da kod nas oko 130.000 potencijalnih obveznika posluje u sivoj zoni.

„U Srbiji posluje oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene NALEDA su da ih je oko 30 odsto u sivoj zoni. To znači da Poreska uprava mora da kontroliše njih više od 600.000. Za toliki broj obveznika nedostaju inspektori, i na terenu i u kancelariji. Mi imamo nedovoljne kapacitete, ali i materijalna sredstva“, naveo je Đinović i istakao da cilj Poreske uprave nije da ugasi firme koje su u sivoj zoni, nego da ih prebaci u legalne tokove.

„Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji nas je obavezao da aktivno učestvujemo u borbi protiv sive ekonomije i to će se intenzivirati kad i Zakon o inspekcijskom nadzoru u punom obimu stupi na snagu krajem ovog meseca“, zaključio je Đinović.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da je u borbi protiv nelegalne ekonomije ključno jačanje kapaciteta Poreske uprave.

„Poreska uprava je najzapuštenija imajući u vidu njenu važnost, jer kad pričamo o borbi protiv sive ekonomije, nama je sinonim izgradnja Poreske uprave“, rekao je on dodajući da se, na žalost, na tome ne radi intenzitetom kojim bi trebalo.

Govoreći o Nacionalnoj strategiji, Altiparmakov je istakao da Fiskalni savet u njenoj izradi nije učestvovao, da nije čak dobio ni odgovor na taj predlog, a s pojedinim rešenjima se ne slaže.

„Pominje se da su jedan od uzroka visoki porezi i doprinosi na zarade, ali kad se poredimo s regionom vidi se da su u Mađarskoj i Hrvatskoj porezi na zarade i viši nego kog nas, a udeo sive zone manji. Međutim kod njih su poreznici ojačani. Uzrok je jača Poreska uprava, a ne visina poreza“, rekao je Altiparmakov.

On kaže da udružen rad svih institucija nije rešenje jer to znači da su svi nadležni za sve, ali niko zapravo nije odgovoran što je vrlo loše.

Kritikovao je i onlajn fiskalne kase, rekavši da se o njihovom uvođenju nije javno raspravljalo čime je prekršen princip transparentnosti.

„Zašto bi neko uložio više desetina miliona evra da uvede onlajn fiskalne kase, a da tu ne vidimo korist. Ne postoji niti jedan utemeljen dokaz da bi se tako smanjila siva ekonomija“, rekao je on, navodeći primer Hrvatske gde je onlajn fiskalizacija uvedena 2013. godine, ali su prihodi i dve godine nakon toga ostali na istom nivou.

Dragana Ilić, pravni savetnik za odnose sa privredom u NALED-u rekla je da bi prvi oslonac u smanjenju sive ekonomije i nelegalnog poslovanja trebalo da bude suzbijanje svih njenih pojavnih oblika, ali bi cilju doprineli i podsticaji i olakšanje poslovanja za one koji bi da rade legalno.

„Rasterećenje legalnog poslovanja je veoma važno. A važna je i kaznena politika. Često se dešava da počinioci ne budu kažnjeni, čak ni procesuirani“, navela je ona i dodala da se privrednici uglavnom žale na nelojalnu konkurenciju i ogromne parafiskalne namete, zbog čega smatra da je proširenje fiskalizacije takođe važno.

Najveći problem kada je u pitanju siva ekonomija u Srbiji je što veliki broj onih koji posluju smatra da je plaćanje poreza i drugih dažbina opcija, a ne obaveza, smatra Aleksandar Grunauer iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

„Kada je jedan poreski sistem kompleksan i ima puno izuzetaka i opcija da ili platite ili ne platite porez, raste i spemnost privrednika da utaje porez, a kada je poreski sistem transparentan i jednostavan i nema izuzetaka raste spremnost da platite porez“, rekao je Grunauer.

Kao primer je naveo Švajcarsku, gde privrednik koji ne plati PDV, nakon dolaska inspekcije plaća kaznu koja je pet puta veća od poreza koji je naumio da utaji. Za razliku od njih u Srbiji u mnogim restoranima i kafićima i u centru Beograda ne možete dobiti fiskalni račun, rekao je.

Vlasnik konfekcije Modus Milan Knežević istakao je da bi se privreda složila i da se legalizuje siva ekonomija, ali je problem crno tržište, koje je zapravo kriminal, a koje ima 10 milijardi evra godišnjeg prometa. Da postoji volja to crno tržište moglo bi da se ukine za deset dana.

„Ne slažem se s tezom da samo Poreska uprava može da bude nosilac borbe protiv crnog tržišta, jer postoje četiri tačke na kojima crna zona mora da se suzbija. Najpre, prva adresa je Uprava carina, jer ta roba ulazi u zemlju. Zatim, moraju se zatvoriti tržnice gde se na zelenim ppijačama obavlja promet robama koje ne zahtevaju tehnčke uslove, a zatim tu je i materijalno razduženje robe“, rekao je Knežević.

On je ilustrujući koliko je stanje u privredi loše, naveo da su podaci takvi da ima 27.000 firmi koje nemaju nijednog zaposlenog, da je i njegova firma u poslednjih nekoliko godina spala sa 258 zaposlenih na 86.

„Toliki je nivo kriminala, da smo došli u situaciju da se ne možemo izboriti. A kolika je naplata – nikakva. Mora da se zna ako postoji faktura na koji je način Jovo nabavio 40.000 robe“, primetio je Knežević.

Vlada Srbije usvojila je u decembru 2015. Godine Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je naišao na podeljene reakcije u javnosti. Ovaj dokument pripremali su nadležna ministarstva i Naled, dok je Fiskalni savet Srbije imao rezervu prema tom planu, jer je pre svega neophodna reforma Poreske uprave.

Business Info Group u svom mesečnom časopisu Nova ekonomija objavljuje seriju tekstova Reforma javnih finansija – 10 ključnih tačaka uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Siva ekonomija je jedna od ključnih tačaka za rešavanje problema javnih finansije.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju