Konferencije

02.02.2022. 17:58

Autor: Mateja Agatonovic

Građani prijavljuju zagađenje, ali je dug put od žalbe do odgovora

Kada građani ukazuju institucijama na postojanje ekoloških problema, obično svoje žalbe šalju nenadležnim telima, što često otežava njihovo rešavanje, kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji....

Konferencije

02.02.2022. 17:58

Kada građani ukazuju institucijama na postojanje ekoloških problema, obično svoje žalbe šalju nenadležnim telima, što često otežava njihovo rešavanje, kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji. Sagovornici događaja koji je organizovala Nova ekonomija ocenjuju da situaciju mogu da poprave novi digitalni registri zagađivača, kao i informisanje građana o tome kako da dođu do informacija od javnog značaja.

Kako dodaje Ivana Vilotijević iz Sekretarijata za zaštitu životne u Gradskoj upravi Beograda, informacije o stanju vazduha dostupne su preko aplikacije Beoeko.

Ona napominje da ostale državne i gradske institucije treba da daju dodatna uputstva građanima u situacijama kada se javljaju problemi aerozagađenja.

Prema njenim rečima, mnogi građani i organizacije se često obraćaju njenoj kancelariji, a da zapravo ne znaju koje su njihove nadležnosti.

Vilotijević objašnjava da sekretarijat ne može da utiče na pojedince kada bacaju smeće tamo gde to nije dozvoljeno, kao i „kakvu će septičku jamu da izgrade u svom dvorištu“.

Kako dodaje, pitanje građevinskog otpada takođe nije u nadležnosti tog sekretarijata.

Prema njenim rečima, mnogi građani prošle godine nisu prepoznali subvencije koje je Grad Beograd namenio za kupovinu novih bicikala, pa je od deset izdvojenih miliona dinara čak 7,2 miliona vraćeno nazad u budžet.

„To je poražavajuće, mi smo dali priliku za kupovinu novih bicikala, a to se nije desilo“, kaže Vilotijević.

U pružanju informacija od javnog značaja kaže da je ponekad i problem ako se takvi podaci traže od nekog organa koji svoje podatke ne vodi na odgovarajući način, pa samim tim ne može da ih dostavi u potpunosti.

Vilotijevićeva dodaje da je tokom požara na gradskoj deponiju u Vinči Gradski sekretarijat za ekologiju redovno obaveštavao javnost o stanju životne sredine u prestonici, preko sajta Grada Beograda.

Prema rečima Siniše Mitrovića iz Privredne komore Srbije (PKS), u Srbiji treba ozbiljno preispitati način informisanja javnosti o ekološkim problemima. On podseća na primer jedne beogradske opštine u kojoj je organizovan maraton, iako je tog dana zabeleženo alarmantno aerozagađenje.

„Digitalizacija može da doprinese rešavanju tih problema, njom moramo da rešavamo probleme građana“, naglašava Mitrović.

Kako je dodao, oko 30 odsto stanovništva u Srbiji i dalje živi na granici energetskog siromaštva, pa ne čudi što je aerozagađenje jedan od većih problema poslednjih godina, jer mnogi od njih nisu u stanju da nabave kvalitetnije energente.

Načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić, kaže da je agencija 2010. godine kreirala par stotina izveštaja za koje ima zakonski osnov, a sada, radi oko 30.000 godišnjih i 170.000 dnenih i ostalih izveštaja koji se bavi zagađenjem koje nastaje usled ljudskih delatnosti.

Redžić napominje kako je Srbiji neophodan registar velikih ložišta, kako bi bili poznati svi emiteri zagađenja koji imaju više od jednog megavata instalisane snage u svojim proizvodnim pogonima.

„Evropa taj regista ima već par godina, a kod nas bi sa njegovom izradom trebalo da se krene naredne godine“, naveo je on.

Redžić dodaje da će Agencija pomoći u izradi lokalnog registra zagađenja, tako što će lokalnim samoupravama obezbediti korišćenje njenih kapaciteta.

Cilj je da se unapredi taj monitoring, pa će uskoro biti u funkciji i nova aplikacija na kojoj će svaka opština moći da napravi svoj registar za podatke o zagađenju.

„Povećaće se transparentnost informacija, poverenje u vladu i u jedinice lokalne samouprave“, napominje predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine.

Primarna stvar u njenom daljem radu je, kako dodaje primena digitalizacije u izveštavanju javnosti.

 

INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA

 

Ključnu ulogu u dobijanju podataka o zagađenju često imaju zahtevi za informacijama od javnog značaja. Međutim, tu se javljaju određeni problemi koji usporavaju njihovo dobijanje.

Te probleme prave i državne institucije od kojih se traže takve informacije, kao i oni koji te informacije od njih zahtevaju, podseća savetnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Ana Petrović Vukićević.

Ona podseća da sredinom februara počinje primena novog zakona o informacijama javnog značaja, koji će kako doprineti da se spreči zlupotreba procesa traženja informacije od javnog značaja.

Prema novom zakonu državni organ neće morati da odgovara na zahteve za informacijama od javnog značaja, ako je informacija o njima već objavljena. Takođe, poverenik za informacije od javnog značaja uskoro će moći da otvara svoje kancelarije u drugim gradovima, za sada je to planirano u Nišu i u Novom Sadu.

Takođe, građanima će biti dostupni i ažurirani informatori o radu poverenika u kojima će biti i podaci o tome kako se sprovode postupci dobijanja infomrmacija od javnog značaja.

Kao primer zloupotrebe navela je informaciju iz medija prema kojoj je tražena informacija od javnog značaja za broju košarkaških terena za decu u selima oko Kuršumlije. Kako objašnjava, informacija nije bila od javnog značaja jer u tim selima najmlađi stanovnik ima 65 godina.

Novi zakon će kako dodaje eliminisati te zlupotrebe. Ona podseća da je poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti drugostepeni organ, dok je prvostepeni onaj državni organ koji postupa po nekom konkretnom zahtevu.

Novi zakon će sprečiti i ćutanje državne administracije, u slučajevima kada se od nje traži informacija od javnog značaja. Takođe, prvi put onaj ko je odgovoran za nedostavljanje informacije od javnog značaja i imaće i ličnu odgovornost za to.

Takođe, moraće da se jasno navede naziv državnog organa kome se obraća, na koji vremenski period se ona odnosi, jer građani i organizacije najčešće greše u vezi sa tim detaljima prilikom podnošenja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.

Forum „Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji“ organizovale su Zemlja znanja i Nova ekonomija.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.