U Srbiju je, u proteklih 10 godina, od 2001. do 2011. godine investirano ukupno 17 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega su neto investicije 15,1 milijardu evra, istaknuto je danas na promociji edicije o stranim investicijama u Srbiji.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić podsetio je da je Srbija prošle godine sa investicijama od 2,2 milijarde evra bila lider u regionu, a da se taj nivo priliva stranih investicija očekuje i u 2012 godini. Kao je Ćirić naglasio, u periodu od 2001. do 2008. godine, najvise novca je stizalo od privatizacija koji se koristio za finansiranje javne potrošnje, a ne razvojnih projekata.
Od 2008. godine, kako je Ćirić objasnio, investicije su uglavnom usmerene u izvozno orijentisanu proizvodnju, kojoj je cilj privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Ćirić je naglasio da je Srbija dosta uradila na unapređenju investicione klime, ali još dosta treba da se učini, kao što je pojednostavljivanje procedura i smanjenje poreza na rad.
On je rekao da i naredna vlada treba da zadrži postojeći sistem podsticanja za investitore, a da je među glavnim prednostima Srbije kao investicione destinacije kvalifikovana i kvalitetna, a ne jeftina radna snaga.
Prema podacima edicije „Strane direktne investicije u Srbiji od 2001. do 2011.“ koju je objavila Biznis info grupa, od ukupnih investicije u Srbiji u tom periodu, oko 15 odsto bile su grinfild investicije, dok se ostatak odnosi na privatizaciju.
Nemačka je na prvom mestu sa oko 1,5 mlijardu evra investcija, ako se izuzme kupovina domaćih operatera mobilne telefonije od strane norveškog Telenora i autrijskog Vipa.
Što se tiče stranih direktnih investicija bivših socijalistički zemalja, one su bile zanemarljive i uglavnom vezane za sporne slučajeve, sve dok ruski Gasprom nije kupio NIS krajem 2008. godine. Strane direktne investicije su prosečno svake godine iznosile oko 286 evra po stanovniku.
Kako je istaknuto, iznos ukupnih investicija nije bio dovoljan za oporavak privrede posebno industrije, jer je više od trećine ili oko 5,2 milijarde evra u proteklih deset godina bilo usmereno u sektore nerazmenjivih dobara kao što su trgovina, finansije, telekomunikacije.
Potpredsednik američke Privredne komore u Srbiji Zoran Petrović rekao je da je dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU dobar signal za strane investitore, ali da treba raditi na unapređenju poslovnog ambijenta i očuvanju makroekonosmke stabilnosti.
Petrović je dodao da je dosta urađeno, ali ne i dovoljno tako da treba sprovesti strukturne reforme, nastaviti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, doneti zakon o radnim odnosima, što se očekuje od nove vlade.
Edicije „Strane direktne investicije u Srbiji od 2001. do 2011“ pored detaljnih podataka o stranih investicijama po delatnostima, granama i grupacijama, sadrži sve informacije o pravnim i drugim uslovima za strana ulaganja i komparativnim prednostima Srbije, zbog čega se može nazvati vodičem za sadašnje i buduće investitore.
Urednik Edicije je Biljana Stepanović direktorka Biznis info grupe, a autor analiza je Ile Kovačević, glavni i odgovorni urednika časopisa Pregled-Republika Srbija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Vesti iz zemlje debata
Časopis i portal Nova ekonomija uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji - N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press - u sredu 22....
Konferencije Vesti iz zemlje Spoljna politika
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom "Srbija između Istoka i Zapa...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava ...
Računi za potrošnju električne energije nakon energetske sanacije zgrada mogu biti niži i do 30 procenata. Međutim, dok ne vide rezultate energetske sanacije, stanari nisu spremni da se sami uhvate u koštac ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
