Srbija ima kapacitet da u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda prevaziđe Holandiju, čiji izvoz dostiže 62 milijarde evra, izjavio je danas zamenik šefa delegacije EU u Srbije Adriano Martins.
Na konferenciji posvećenoj potencijalima srpske poljoprivrede, on je naveo da je Srbija jedina zemlja koja je kandidat za članstvo u EU, a beleži suficit u izvozu agrara, dodajući da je u našoj zemlji prošle godine 20 procenata povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda i da 50 odsto ukupnog izvoza čine poljoprivredni proizvodi.
Na otvaranju današnje konferencije ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da su sve mere agrarne politike usmerene su na povećanje prinosa i proizvodnje u poljoprivredi, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu, kao i na povećanje izvoza i rasta BDP-a.
On je rekao da se u Srbiji 800.000 porodica bavi agrarom, a da je za 400.000 poljoprivredna proizvodnja primarna delatnost, pa je jasan cilj Ministarstva i Vlade da se unapredi razvoj te grane koja je jedan od stubova privrede.
Petrović je podsetio da je lane izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije bio 2,7 milijardi dolara i izrazio očekivanje da će u 2012. godine biti znatno veći.
Ministar je rekao da se u ovoj godini očekuje i povećanje prinosa u ratarstvo i stočarstvo što bi trebalo da utiče i na povećanje proizvodnje hrane u Srbiji.
Ambasadorka Danske u Srbiji Mete Kjuel Nilsen istakla je da Srbija ima ogroman potencijal za razvoj poljoprivrede, ali da mora unapređivati preduzetnički duh i uvoditi inovacije.
Ona čak smatra da Srbija ima klimu i infrastrukturne mogućnosti da proizvodi proizvode koje uvozi iz južnih krajeva.
Nilsen je istakla da Srbija ima velike mogućnosti da proizvodi više različitih vrsta krompira, a ne samo dve – žuti i crveni.
Ona je dodala da su u agraru veliki potencijali u obnovljivim izvorima energije, kao što su biogas i biomasa.
Direktorka USAID u Srbiji Suzan Fric istakla je da je ta organizacija aktivna u našoj zemlji od 2007. godine i da se povezala sa 200 kompanija, što je omogućilo 7.000 novih radnih mesta.
Zahvaljujući podršci USAID-a te kompanije su ostvarile prodaju od 118 miliona dolara, od čega je tri četvrtine izvoz.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović istakao je da su procene da poljoprivredno-prehrambena industrija Srbije učestvuje u bruto domaćem proizvodu između 20 i 30 odsto.
On je rekao da je izvoz srpskog agrara u porastu, ali da je struktura izvoza nepovoljna, jer se izvoze uglavnom sirovine, a treba povećati izvoz proizvoda više faze prerade.
Cvijanović je rekao i da agrarni budžet treba da bude povećan i da nije dobro što stalno oscilira.
Prema njegovom mišljenju, treba doneti strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina uvažavajući komparativne prednosti svakog proizvođača i svakog regiona i podržavajući razvojne inicijative lokalne samouprave.
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Foto: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Vesti iz zemlje debata
Časopis i portal Nova ekonomija uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji - N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press - u sredu 22....
Konferencije Vesti iz zemlje Spoljna politika
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom "Srbija između Istoka i Zapa...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava ...
Računi za potrošnju električne energije nakon energetske sanacije zgrada mogu biti niži i do 30 procenata. Međutim, dok ne vide rezultate energetske sanacije, stanari nisu spremni da se sami uhvate u koštac ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
