Za uspeh su neophodni posvećenost, motivacija, cilj i upornost. Uspeh možete postići i u Srbiji, ako imate svoju viziju i čvrsto je sledite. Dobro je otići u inostranstvo na usavršavanje, videti kako radi veliki svet i onda se vratiti kući da to i sprovedete, poruka je sa Foruma mladih lidera Srbije održanog na Srebrnom jezeru.
Mladost. Energija. Uspeh. Ove tri reči kojima je posvećen Forum mladih lidera Srbije „YES!” u organizaciji Business Info Group i Saveza ekonomista Srbije, mogu biti odgovor na sumorne brojke koje pokazuju koliko je desetina hiljada ljudi napustilo Srbiju proteklih godina u potrazi za stručnim usavršavanjem ili boljim životom. U poslednje dve godine nezaposlenost kod mladih kretala se između 34 i 56 odsto. Prema listi Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je prva po odlivu mozgova, a pretposlednja po sposobnosti da privuče talente. Na osnovu ovih podataka osnovano se postavlja pitanje – šta je budućnost ove zemlje?
Odgovor su pokušali da daju učesnici prvog panela Foruma pod nazivom „Razvoj zasnovan na znanju” raspravljajući o visokom obrazovanju, u kom pravcu bi ono trebalo da se odvija i šta je potrebno da mladi talenti ne napuste zemlju zauvek.
Prema rečima Vladice Cvetkovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti koji je i predsednik tima za reformu visokog obrazovanja, reforma obrazovanja je proces bez kraja, ali se moraju ispraviti ugrađeni nedostaci sadašnjeg sistema.
„Sistem selekcije je pogrešan. Sadašnji sistem promoviše nekog od 25 godina u asistenta, a time praktično i u redovnog profesora. Kod nas profesor izabere studenta koji će ga zameniti i onda radi sa njim. Velike su šanse da će zbog sujete dovesti nekog glupljeg od sebe, ko će biti poslušan. Kada ode u penziju, ovaj ga menja. Stvar treba postaviti tako da profesor ne bira sam ko će ga zameniti, već je njegov posao da školuje studente, da školuje doktore nauka, a onda neko drugi da izabere naslednika”, ocenio je Cvetković, dodajući i da reforme visokog obrazovanja neće biti dok se ona ne postavi kao prvi prioritet vlade i premijera, a od toga kako je sada slučaj, nema ništa.
Jedna od često pominjanih teza je da je šansa Srbije u IT-u i da su potrebe tolike da bi se odmah moglo zaposliti 30.000 IT stručnjaka. S druge strane, godišnje se odškoluje njih 1.000. Kosta Jovanović docent na ETF-u ističe da je IT naš veliki resurs i da su srednjoškolci koji upisuju tehničke fakultete jako dobri, najbolji učenici, za razliku od zapada gde najbolji idu na ekonomiju, medicinu ili prava, zbog bolje zarade. Pitanje koje se postavlja je da li posle završenih studija otići ili ostati.
„Mladom čoveku je potrebno kreativno okruženje u kome može napredovati i tu plata nije presudna. Rešenje je u međunarodnoj saradnji i većoj saradnji privrede i nauke. Potreba za inženjerima je velika, ali nadležne institucije su inertne da reaguju na tu potrebu”, napomenuo je Jovanović.
Na ovo se nadovezao Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije prognozama da će u budućnosti biti sve veća potreba za matematičarima, s tim da neka zanimanja koja danas imamo uskoro neće postojati.
Prema rečima Vigora Majića, direktora Istraživačke stanice Petnica, društvo ne veruje u promene i zato ih i sabotira, u strahu da će ih te promene koštati.
„Izgubili smo veru u promene. Mi smo populističko društvo, gledamo da se ne zameramo, da ne talasamo. Moguće je reformisati univerzitet, ali je potrebna odlučnost i rešenost”, poručio je Majić studentima i mladim liderima, dodajući da je važno promeniti jezik i nikada ne govoriti da se posao ili plata dobijaju, jer se oni traže i zarađuju.
Na drugom panelu pod nazivom „Društveni aktivizam – biram da menjam“, javnosti su se predstavili mladi ljudi koji su svojim delovanjem pomogli pojedincima i društvu i pokazali na svojim primerima da ako se drugima čini dobro, ljudi će se i sami dobro osećati. I tu se otvorilo pitanje otići iz zemlje ili ostati. Prema rečima Vojislava Arsića pozorišnog reditelja i i osnivača Centra E8 svi bi trebalo da idu da se školuju i da rade, ali i da se vrate, kao i da iz drugih zemalja treba ljudi da dolaze i daje pravo pitanje zašto se to ne dešava. Ivan Petrović, izvršni direktor Exit fondacije je istakao da ljudi u Srbiji imaju suviše defetistički stav i da se previše vremena provodi u kukanju i obeshrabrivanju drugih da nešto urade.
Tema trećeg panela je bila kako razvijati karijeru, kroz preduzetništvo i startap ili poslom u korporaciji. Nemanja Cerovac, suosnivač startapa Laptop friendly poručio je da startap treba živeti što znači žrtvovati privatni život kako bi sproveo svoju ideju u delo. Za njega preduzetnioštvo znači mogućnost da utiče na živote drugih ljudi. Takođe, preduzetnika ne definiše to da li ima startap, već se može biti preduzetnik i u korporacijama.
Prema rečima Velimira Babića, člana IO Vojvođanske banke, liderstvo je ono što spaja preduzetnike i korporacije. I u jednom i u drugom slučaju lideri stvaraju poslovnu kulturu i ideje i od njih zavisi da li će to preneti i na zaposlene. „Ako lider podeli sa zaposlenima uspeh oni će mu verovati, dobiti samopouzdanje i entuzijazam, a sa tim se osvaja svet”, istakao je Babić.
San svakog startapa je da postane velika korporacija. Tako je i Atlantic Grupa početkom devedesetih godina prošlog veka počela sa sedam, da bi danas imala više od 5.500 zaposlenih. Jelena Stojković, menadžer operativnih aktivnosti ljudskih resursa Atlantic Grupe istakla je da sve zaposlene u ovoj kompaniji povezuje isti cilj i želja za uspehom.
„Svi mi volimo izazove i to nas tera napred. Ne treba praviti razliku između preduzetnika i zaposlenog u korporaciji, jer je i u velikim sistemima potreban preduzetnički duh mladih ljudi”, rekla je ona.
Poslednjeg dana Foruma, mladi ljudi imali su priliku da čuju savete i iskustva nekih od najuspešnijih poslovnoh ljudi u Srbiji danas, Draginje Đurić, predsednice IO Banke Inteze, Miodraga Kostića, vlasnika MK grupe, Dragoljuba Vukadinovića, predsednika Nadzornog odbora Metalca, Miodraga Babića, dugogodišnjeg direktora Hemofarma, a danas vlasnika privatne firme, kao i Kloda Kolara, bivšeg direktora Orakla za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku, sada takođe vlasnika privatne firme. Ljudi koji vode ili su vodili firme sa više hiljada zaposlenih, sa aktivnostima u nekoliko zemalja i godišnjim prometima koji se mere u stotinama miliona evra, govorili su o tome kako su oni počeli i kako su uspeli, koje osobine krase mlade lidere i šta je potrebno da se napreduje u kraijeri.
„Treba da imate cilj, da znate šta hoćete i da to sledite. Bez obzira koliko bili pametni i dobri studenti, bez rada i želje za promenama nema napretka”, poručila je Draginja Đurić. Takođe, istakla je ona, važno je negovati dobre ljude i dati im priliku da napreduju i usavrše se, ali je takođe deo menadžerskog posla raščistiti sa onima koji se ne uklapaju.
Prema rečima Kolada Kolara, jedna od osobina koju mladi treba da imaju jeste i hrabrost. Oni treba da budu spremni da donesu hrabru odluku, na primer da odbiju ponudu da rade nešto što ne žele i u čemu sebe ne vide. Takođe, poručio je on, ne radi se samo o tome da menadžeri daju priliku mladima, već i mladi treba da vode računa s kim rade, ko će im biti šef i da li će imati priliku da napreduju i razvijaju se.
Miodrag Kostić koji je, kako kaže, 1983. godine kada je započeo posao imao san da kupi golfa 2, stan u Novom Sadu i zaradi ušteđevinu od 100.000 evra, poručio je da sve što zamislite možete i da ostvarite i to se ne odnosi samo na novac, već na osećaj uspeha kod samog čoveka.
„Postavite cilj i krenite na vreme i sigurno ćete uspeti. Kada stignete do cilja, postavite novi, teži”, poručio je Kostić mladim liderima.
Sa ovim se slažio i Miodrag Babić tvrdnjom da će ko se posveti onome što radi, postati lider.
„Iskušenja su šanse, ali treba znati i da nema pobede bez tima”, zaključio je Babić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Konferencije Vesti iz zemlje Spoljna politika
Srbija mora da uskladi svoju unutrašnju i spoljnu politiku, odnosno da demokratski odluči svoje usmerenje ka velikim silama, glavna je poruka današnjeg okruglog stola pod nazivom "Srbija između Istoka i Zapa...
Konferencije Vesti iz zemlje Konferencija
Energetsku obnovu zgrada trebalo bi finansirati ukrštanjem različitih finansijskih proizvoda kao što su grantovi, krediti, garantne šeme. Nekoliko banaka u Srbiji krenulo je sa plasmanom kreditnih sredstava ...
Računi za potrošnju električne energije nakon energetske sanacije zgrada mogu biti niži i do 30 procenata. Međutim, dok ne vide rezultate energetske sanacije, stanari nisu spremni da se sami uhvate u koštac ...
Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica i zamene individualnih ložišta, rekla je danas na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleks...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
