Medvedi zbog klimatskih promena počeli da preskaču zimski san

Zbog klimatskih promena, blage zime, ali i zbog toga što im je hrana dostupna na hranilištima, neki medvedi u Srbiji preskaču zimski san, pokazuju istraživanja Biološkog fakulteta u Beogradu, koja se sprovode zajedno sa Nacionalnim parkom Tara i Srbijašumama.

Već više od 20 godina, stručni tim prati kretanje medveda u njihovim nepristupačnim staništima po Srbiji, kaže za portal Klima 101, Neda Bogdanović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

„U toku tog perioda, primetili smo promene u ponašanju medveda tokom zime, kada oni tradicionalno hiberniraju – pojedine jedinke budile bi se više puta tokom zime, a zatim ponovo nastavljale hibernaciju u istom ili drugom brlogu, a druge jedinke ostajale su preko zime delimično ili potpuno aktivne“, kaže Bogdanović.

ŠTA POKAZUJU PRAĆENJA MEDVEDA?

Od 14 analiziranih mužjaka od 2007. do 2023, njih šest bilo je aktivno u toku makar jedne zime.

Nedavno sprovedena istraživanja su potvrdila da se ponašanje medveda u Srbiji menja tokom zime.

„Treba, doduše, naglasiti da se ove promene ne odnose na ženke koje su skotne ili sa sobom imaju mlade, jer je za njih hibernacija, prema dosadašnjim naučnim saznanjima, obavezna“, naglašava Bogdanović.

Od 20 analiziranih medveda (i to 14 mužjaka i 6 ženki), koji su obeležavani i praćeni u periodu od 2007. do 2023. godine, kod 6 mužjaka zabeležena je zimska aktivnost, dodaje se u tekstu. Od 6 aktivnih medveda, kod 3 jedinke zabeležena je delimična aktivnost, gde su medvedi imali kratke periode odmora, dok su druge 3 jedinke bile u potpunosti aktivne čitave zime.

„Iako su neki od aktivnih medveda praćeni i više od jedne godine, odsustvo hibernacije je zabeleženo samo u toku jedne zime, što nam je ukazalo da medvedi mogu da ispoljavaju različite obrasce u različitim godinama. Ukupno šest jedinki koje su bile aktivne u toku zime i ne zvuči kao neka velika brojka, ali ako uzmemo u obzir da smo mi za sada analizirali svega 14 mužjaka, to znači da je skoro polovina medveda bila aktivna tokom makar jedne zime“, objašnjava Bogdanović.

U područjima gde zime nisu toliko duge i hladne, a hrana se u prirodi može naći preko cele godine, nije neobično da medvedi propuste hibernaciju. Ovakvi slučajevi su česti kod medveda u Španiji, dodaje se u tekstu.

„Međutim, klimatske promene dovele su do toga da i mnogi drugi krajevi, naročito u Evropi, imaju sve blaže zime. Porast zimskih temperatura, kao i sve manje prisustvo snežnog prekrivača kod nas, produžavaju period dostupnosti hrane u prirodi koja je na raspolaganju medvedima“, naglašava Bogdanović.

U Srbiji je, kako se dodaje, široko rasprostranjena praksa dodatnog prihranjivanja životinja, gde se hrana iznosi životinjama na hranilišta, u različite svrhe.

„Pojedina hranilišta su namenjena za oporovak populacije medveda ali i smanjivanje konflikta sa ljudima, dok su druga namenjena za primamljivanje lovnih vrsta. Međutim, naši podaci ukazuju na to da medvedi vrlo rado posećuju sva hranilišta na koja se iznosi kukuruz, a koja se nalaze u okviru njihovih staništa“, kaže Bogdanović.

Prognoze, kako se ocenjuje, ukazuju da će klimatske promene u predstojećim godinama biti sve izraženije, što će u kombinaciji sa povećanom dostupnošću kako prirodne tako i antropogene hrane neminovno usloviti da medvedi sve učestalije preskaču hibernaciju.

Svakako se postavlja pitanje u kojoj će meri klimatske promene u budućnosti uticati na život medveda – od ponašanja mužjaka tokom blagih zima pa do reprodukcije i uspešnosti preživljavanja mečića.

U Srbiji kako naglašava, postoje tri različite populacije medveda, a njihov ukupan broj je gotovo sigurno trocifren (mada brojanje jedinki nije jednostavno). Srbija je jedina evropska zemlja na čijoj teritoriji žive tri različite populacije medveda.

„Populacija na zapadu i jugozapadu (centralne) Srbije, koja je vezana za Dinarske planine je najbrojnija populacija, dok su one na severoistoku i istoku centralnih delova zemlje daleko manje“, dodaje Bogdanović.