Najvažnije je biti čovek

Kako biste definisali svoj poslovni stil?

Opisala bih ga kao spoj strateškog razmišljanja i iskrenog ljudskog pristupa. Cenim otvorenu i jasnu komunikaciju i autentične odnose. U svom svakodnevnom radu fokusiram se na jednostavnost, efikasnost, otvorenost i međusobno poverenje – jer sve počinje i završava se poverenjem.

Koji je vaš stil rukovođenja – meka moć ili čvrsta ruka?

Definitivno bih rekla da je jako važan balans. Verujem u snagu otvorenog pristupa, podrške i poverenja, a ne u snagu sile. U komunikacijama, a i u vođenju tima, važno je znati slušati, razumeti kontekst i motivisati ljude da daju najbolje od sebe i preuzmu rizik za to što rade – ne zato što moraju, već zato što to žele. Radim na tome da ih ohrabrim i da uz moju podršku budu samostalni u vođenju sopstvenih projekata.

Koje osobine priželjkujete kod svojih mlađih kolega?

Zainteresovanost, pozitivan stav, autentičnost i volju da se razvijaju. Komunikacije su živa oblast, menjaju se brzo, i dragoceni su ljudi koji imaju hrabrost da budu radoznali, sagledaju stvari iz više uglova, da postavljaju pitanja, da iznesu svoje mišljenje, razmišljaju kreativno i preuzmu odgovornost za svoj doprinos.

Šta kao rukovodilac ne tolerišete?

Neiskrenost, nedostatak komunikacije ukoliko stvari „zapnu“ i kada nisu timski igrači. Ne očekujem da svi znaju sve o svemu, ali očekujem spremnost da uče, da se razvijaju, da uključe tim i da jasno komuniciraju ukoliko su se suočili sa izazovom koji ne znaju sami da savladaju. Takođe, ne tolerišem „komunikaciju samo radi forme“ – iskrenost i svrha su ključni.

Šta mislite, šta super produktivni ljudi rade drugačije?

Oni znaju zašto nešto rade. Imaju jasno postavljen plan, prioritete, postavljaju granice i ne pokušavaju da rade sve odjednom. Takođe, znaju da produktivnost ne znači stalna dostupnost – već promišljeno upravljanje radnim danom i energijom.

Koje su to male stvari zbog kojih kolege u timu budu zahvalne?

Zahvalnost se često rađa iz malih, ali iskrenih gestova – „hvala“ u pravom trenutku, spontana šoljica kafe za kolegu, ponuditi podršku kada neko preuzima novi zadatak, prilika da se njihov glas čuje. Uloga komunikacija je upravo to – da ljudi ne ostanu neprimećeni.

Može li se i kako u isto vreme biti i dobar menadžer i imati privatan život?

Apsolutno. U komunikacijama se često balansira između kreativnog i operativnog, brzine i pažnje. Naučila sam da ono što me čini dobrom u poslu dolazi iz toga što sam ispunjena i van posla. Privatni život nije prepreka – on je moj izvor energije. Ponekad se najbolje ideje rađaju kada šetam sa svojim psom, radim u bašti ili pravim kolače za porodicu.

Šta je najbolji savet koji ste dobili od starijeg i iskusnijeg kolege, a rado ga i danas delite?

Ljudi neće pamtiti šta si rekao, nego kako su se zbog toga osećali.
U komunikacijama, ali i u međuljudskim odnosima, ton, pažnja i empatija prave razliku. Naučila sam da je najvažnije biti prisutan i biti pre svega biti čovek, a ne samo tačan.