Najnovije

Srbija

Besplatan internet kurs o klimatskim promenana na srpskom jeziku

Svetska organizacija za prirodu (WWF) pripremila je internet kurs „Klimatske promene, rizici i izazovi“, koji je dostupan svima i omogućava bolje razumevanje uzroka i posledica klimatskih promena i upućuje na mere ublažavanja i prilagođavanja, saopštila je danas ta organizacija.Svetska organizacija za prirodu (WWF) u saradnji sa Nemačkim konzorcijumom za klimu i nemačkim naučnicima prilagodila je na srpski jezik. Masivni, otvoreni internet kurs (MOOC – Massive Online Internet Course) „Klimatske promene, rizici i izazovi“ namenjen je prvenstveno studentima i mladim profesionalcima, ali i svim zainteresovanim građanima.Vodeći nemački naučnici koji se bave pitanjima klime potrudili su se da objasne naučne osnove iz različitih oblasti koje su vezane za problem klimatskih promena, kao i da navedu moguća rešenja za ovaj problem. Kurs je interdisciplinaran, sledi naučna saznanja, modele istraživanja i predviđanja, ali otvara i društvena pitanja poput društveno-ekonomskih promena i politika koje tome vode. Dostupan je svim zainteresovanim, a internet veza je sve što je potrebno da se pristupi kursu.

Srbija

Jutarnji list: Srbija bi mogla da ostane bez Exit festivala

Srbija bi mogla da ostane bez novosadskog Exit festivala, a neko njegovo budće izdanje moglo bi da se preseli u istarski grad Umag, ili u Crnu Goru, piše zagrebački Jutarnji list. Dodaje se da informacija nije službeno potvrđena, ali da postoje problemi u vezi sa finansiranjem poznatog festivala.Ako se informacija pokaže kao tačna, Istra bi kako piše zagrebački dnevnik iduće godine mogla da gosti Davida Getu, Solomuna, Ninu Kravic, Pola Kalkbrenera, Pola van Dajkai mnoge druge svetske zvezde, čiji su nastupi najavljeni za 2021. godinu.Podseća se i da Exit festival predstavlja jedan od najpoznatijih srpskih brendova i da je do sada Srbiji doneo 200 miliona evra. Pored Hrvatske, kao novi dom za poznati festival pominje se i Crna Gora i neke bogate arapske zemlje.EXIT I DALJE NE ODUSTAJE OD ODRŽAVANJA FESTIVALA U AVGUSTU NEDOSTATAK NOVCAJutarnji list napominje i da je do infrmacija o preseljenju došao iz "dobro upućenih izvora", a razlozi kako dodaje leže u činjenici da Srbija nije napravila plan o specijalnim paketima pomoći kojim bi podržala najugroženije grane privrede, među kojima su i muzička i festivalska industrija.One su zbog mera zaštite postale zabranjene delatnosti bez ikakvih prihoda, Srbija nije uputila dodatnu pomoć, ali je skresala uobičajena godišnja davanja projektima iz kulture i turizma, među kojima je i Exit festival.Prema raspoloživim podacima Exit-ov finansijski gubitak ove godine iznosi oko milion evra, pa bi do kraja 2020. moralo da se otpusti svih stotinu radnika koji su zaposleni tokom cele godine.Nezvanično, kako se tvrdi u tekstu Jutarnjeg, od pojedinaca iz državnog vrha Srbije, organizatori Exit festivala dobili su savet da finansijske probleme "reše otpuštanjem svih zaposlenika".Sa druge strane, pominje se i činjenica da je izostalo i sponzorstvo Telekoma Srbije, kompanije koja je u državnom vlasništvu i to sedam dana pre Life Stream izdadnja festivala, tokom kojeg su di-džej zvezde uživo nastupale na onlajn kanalima. U publici je tada bio ograničen broj ljudi, ali je broj pratilaca u svetu bio oko šest miliona.Organizacija Exit je najveći izvoznik kreativnih industrija u Srbiji i organizuje pet festivala u četiri države. Uz novosadski Exit, u Beogradu se održava No Sleep festival, u Temišvaru Revolution festival, Sea Dance u Budvi, a Sea Star u Umagu. Stabilna saradnja sa Umagom koja je počela pre tri godine, mogla bi kako se dodaje da bude razlog za prelazak Exita sa Pretovaradinske tvrđave na obale Jadranskog mora. Prednost Umaga u odnosu na Crnu Goru je i znatno bolja povezanost avionskim linijama sa celom Evropom. Kako se podseća magazin The Economist je doprinos Exit festivala turističkoj privredi Srbije svrstao u kategoriju "neprocenjivo".To po svemu sudeći za sada ipak nije dovoljan razlog da Exit svoj dvadeseti rođendan proslavi u Novom Sadu, gde je i nastao. Ipak, izvesnije je da će biti na ex-yu prostorima jer je on ipak regionalni događaj.

Svet

Huawei prodaje brend Honor

Huavej (Huawei) je potvrdio sporazum o prodaji svoje potrošačke marke pametnih telefona „Honor“ i srodnih poslova konzorcijumu koji predvode grad Šenžen i lokalni prodavci Honor proizvoda, javlja Telecompaper. Huavej je rekao da je njegovo potrošačko poslovanje bilo pod "strašnim pritiskom u poslednje vreme" zbog poteškoća u nabavci potrebnih komponenata nakon američkih sankcija protiv te kompanije.Očekuje se da će prodaja Honor-a pomoći lokalnim dilerima i prodavcima u Kini, omogućavajući kompaniji da razvije sopstveni lanac snabdevanja odvojeno od Huaveja.Započet 2013. godine, brend Honor je razvijen da pomogne Huaveju da cilja srednji i donji kraj tržišta pametnih telefona i dosegne više mladih ljudi. Kompanija je rekla da Honor godišnje isporučuje preko 70 miliona jedinica, u poređenju sa ukupnom isporukom od 240 miliona u Huavej grupi prošle godine.Huavej će prodati sve svoje akcije i neće imati nikakav upravljački odnos sa novom kompanijom Honor. Novi vlasnik biće Shenzhen Zhixin New Information Technology Co, kompanija koju kontroliše Shenzhen Smart City Development Group, prenose kineski mediji. Preko 30 agenata i dilera brenda Honor učestvuje i prvi su predložili ovu akviziciju, rekao je Huavej.Rojters je ranije izvestio da bi preuzimanje moglo vredeti preko 100 milijardi juana, odnosno nešto više od 15 milijardi dolara. Prema izvorima, distributer Digital China je sagledao posao, ali nije bio deo konačnog konzorcijuma koji je kupio Honor.Nijedan finansijski detalj posla nije završen.

Srbija

URI: Poreska i Ministarstvo ne nameravaju da obustave postupke protiv frilensera

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da Poreska uprava i Ministarstvo finansija u ovom trenutku "očigledno ne nameravaju" da obustave postupke za naplatu poreza od frilensera koji su prihodovali u inostranstvu i da će zbog toga sledeće korake preduzeti "već sutra".Kako navode, juče ih je kontaktiralo šest osoba koje su dobile poziv da se jave Poreskoj upravi "radi učešća u postupku kontrole prihoda fizičkih lica u predmetu obračuna poreza i doprinosa po osnovu uplata iz inostranstva" kao i da radnici na internetu u budućnosti mogu očekivati još prijava."Ovo je ujedno i pokušaj zastrašivanja na osnovu pojedinih slučajeva. Treba naglasiti da se nekoliko osoba koje su se sada javile registrovalo 2020. godine ili kao D.O.O. ili kao preduzetnik paušalac. Uvođenje u zakonske tokove nije garancija da neko neće biti predmet kontrole Poreske uprave", dodaje se u saopštenju.Udruženje navodi da su pozivi Poreske uprave tek početak poreske kontrole, zbog čega nemaju sve informacije o visini prihoda osoba koje su im se javile, visini i načinu obračuna poreza i doprinosa, kao i visini kamata."Izvesno je da su ova lica prihodovala na različite načine – izradom video-igara, objavljivanjem reklama preko platformi Google AdMob i Google AdSense, obradom slika i video-zapisa itd. Iznosi koje su zarađivali na mesečnom nivou kreću se od ispod 1.000 do 3.000 evra. Osobe su iz različitih mesta u Srbiji i radi se i o različitim bankama", navodi se u saopštenju.Udruženje radnika na internetu navodi i da je, prema njihovim saznanjima, Poreska uprava sredinom oktobra, pozivajući se na član 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zahtevala od banaka u Srbiji da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica."Izveštaj obuhvata period od januara 2016. do oktobra 2020. godine i odnosi se na transakcije u kojima je jedan od učesnika iz zemalja sa liste jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom. Drugim rečima, ukoliko ste od 2016. do oktobra 2020. primali ili vršili uplate sa, odnosno na račun otvoren u banci koja posluje u nekoj od zemalja sa liste, detalji ovih transakcija se nalaze u izveštaju.Udruženje radnika na internetu je zamolila sve zainteresovane frilensere, ili one kojima je Poreska uprava poslala poziv, da ih kontaktiraju na mejl pomoc@uri.rs.

Svet

Airbnb izlazi na berzu, objavio detaljne podatke o svom poslovanju

Airbnb, kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, je u ponedeljak podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu (IPO), objavila svoj prospekt i nagovestila da će trgovati na berzi Nasdaq pod oznakom ABNB, piše The Verge.Prospekt daje dubok uvid u poslovanje Airbnb-a, posebno koliko je kompaniju jako pogodila pandemija korona virusa.Airbnb izveštava o gotovo 700 miliona dolara neto gubitka na 2,5 milijarde dolara prihoda za prvih devet meseci 2020. godine, u poređenju sa 322 miliona dolara neto gubitka od 3,7 milijardi dolara prihoda za godinu ranije. Ali takođe izveštava o 219 miliona dolara dobiti za treći kvartal 2020. godine, kada su se rezervacije povećale.Kompanija beleži godišnje gubitke svake godine od svog pokretanja i kaže da možda neće uspeti da ostvari profitabilnost.Do sada je ove godine Airbnb prodao bruto rezervacije u iznosu od 17,9 milijardi dolara, što je pad od 39 odsto u odnosu na godinu ranije.„Naša stopa rasta prihoda je usporena i očekujemo da će se usporavati i u budućnosti“, saopštila je kompanija.Airbnb je ranije planirao da izađe na berzu u avgustu, iako je bio usred otkazivanja povezanih sa pandemijom, čime je vrednost kompanije opala sa 31 milijarde koliko je vredela 2017. godine, na oko 18 milijardi dolara.U maju je kompanija otpustila oko 25 posto svog osoblja ili oko 1.900 ljudi. Plate rukovodioca takođe su smanjene za privremeni šestomesečni period.

Srbija

Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu

Među zemljama bivše Jugoslavije, slovenačko tržište avio-saobraćaja je najviše pogođeno smanjenjem broja putnika, u Prištini je zabeležen najmanji pad prometa tokom prva tri kvartala ove godine, dok su nabolje prošli Beograd i Skoplje, piše portal Exyuaviaton. Prema podacima Međunarodnog aerodromskog saveta (ACI), slovenačko tržište zabeležilo je pad broja putnika od 81,5%, zatim slede Crna Gora sa padom od 80,5%, Hrvatska sa 79,2% i Bosna i Hercegovina sa 78,3%. Nešto bolje su prošle Srbija gde je broj putnika bio manji za 68,7%, zatim Makedonija sa 68,5% i kosovsko tržište, koje beleži smanjenje za 60,6%.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" i dalje drži svoju poziciju najprometnijeg aerodroma u bivšoj Jugoslaviji, zatim slede Zagreb i Priština, dok je Podgorica prestigla Ljubljanu. Beograd je bio 91. najprometniji aerodrom u Evropi, iza Rige, Minska i Malte, ali ispred Larnake, Geteborga i Rejkjavika, dok je Zagreb je bio 120. na kontinentu, po broju svojih putnika i to iza Luksemburga, Vilnusa i Tirane, ali ispred Kluža (Rumunija), Talina (Estonija) i Bode u Norveškoj. Priština je zaostala, zauzevši 125. mesto po broju putnika u Evropi, ispred Kišinjeva, Jerevana i Splita, dok je Split zauzeo 130. mesto u Evropi, Skoplje je na 136. mestu u Evropi, Dubrovnik 164, Podgorica 165, Ljubljana 168, Sarajevo 171. i Tivat zauzima 174. mesto.AERODROMI SRBIJE OSNIVAJU FIRMU AERODROM TREBINJE PODACI NA NIVOU CELE EVROPEProsečan pad broja putnika na aerodromima širom Evrope od januara do septembra iznosila je 67%. Pariski "Šarl de Gol" je bio najprometniji aerodrom na Starom kontinentu, a pratili su ga londonski "Hitrou", Istanbul, Amsterdam, Frankfurt, moskovski "Šeremetjevo", Istanbul i Barselona. Zajedno sa Gruzijom, slovenačko avio-tržište je najviše pogođeno, dok su Rusija i Norveška, kako se naglašava najmanje pogođene, pre svega zbog velike domaće avio-mreže. Inače se prognozira da će se linije unutar pojednih zemalja  najbrže oporaviti od posledica pandemije. Dodaje se da je Albanija takođe dobro prošla, jer je podstakla razvoj svoje turističke industrije, nije ograničavala ulazak u zemlju zbog pandemije, niti dolazak niskotarifnih avio-prevoznika.

Srbija

NBS pripremila Validator i Generator NBS IPS QR kôda

Narodna banka Srbije saopštila je da je omogućila na svom sajtu generisanje i validaciju NBS IPS QR kôda.Posetiocima sajta omogućeno je da, putem jednostavnog servisa generišu sopstveni NBS IPS QR kôd na brz i jednostavan način, u skladu sa tehničkom specifikacijom i preporukama Narodne banke Srbije, kao i da izvrše proveru već pripremljenog IPS QR kôda u tehničkom smislu.Generator NBS IPS QR kôda obuhvata tehničku pripremu NBS IPS QR kôda koji korisniku (primaocu plaćanja) omogućava da kreira ovaj kôd jednostavnim popunjavanjem definisanih elemenata koji su prikazani u formi polja za popunjavanje ili tako što će elemente za kreiranje NBS IPS QR kôda upisati u formi tekstualnog zapisa (eng. string).Generisani NBS IPS QR kôd, koji je u skladu sa tehničkim zahtevima utvrđenim propisom, korisnik može preuzeti, a ako postoje greške – korisniku će biti prikazan ispis svake greške koja je ustanovljena. Potrošači mogu da plate račune na kojima je odštampan NBS IPS QR kod, jednostavno u dva-tri klika na mobilnom telefonu, bez prekucavanja podataka u nalog za plaćanje, navedeno je u saopštenju NBS.NBS IPS QR kôd generisan putem Generatora Narodne banke Srbije i prikazan na računima-fakturama omogućiće primaocima plaćanja da pruže uslugu svojim klijentima (platiocima) - da automatski, skeniranjem NBS IPS QR kôda, formiraju nalog za prenos sa podacima koji su prethodno definisani u kôdu.Platilac će, skeniranjem tog kôda u aplikaciji mobilnog bankarstva koju ima instaliranu na mobilnom uređaju, u dva-tri koraka, platiti željeni račun/fakturu.Validator obuhvata tehničku proveru već pripremljenog IPS QR koda putem učitavanja datoteke koja sadrži IPS QR kod u formatima koji su definisani i prikazani na stranici IPS QR kod.U saopštenju se dodaje i da je Narodna banka u prethodnom periodu u saradnji sa Vladom Srbije radila na tome kako bi javna preduzeća i ustanove koje je osnovala lokalna samouprava omogućili primenu NBS IPS QR kodova na svojim računima odnosno fakturama.NBS podseća da se na njenoj internet prezentaciji može pogledati video u kojem se objašnjava kako se jednostavno plaćaju računi skeniranjem NBS IPS QR koda, odabirom opcije IPS skeniraj u aplikaciji mobilnog bankarstva instaliranoj na mobilnom uređaju.

Srbija

Domaća brodogradilišta tri decenije nisu porinula novo plovilo

U poslednje tri decenije u domaćim brodogradilištima nije napraveljn nijedan novi brod, a najmlađi je 1991. godište, pa se otvara pitanje u vezi sa tim u kakvom su stanju naši brodovi, piše Dnevnik. Pod srpskom zastavom trenutno plovi oko stotinu brodova, a Srbija ima tri aktivna brodogradilišta i 200 firmi koje se bave rečnom plovidbom, podsećaju u Udruženja profesionalnih lađara Srbije. Prema rečima predsednika tog udruženja Branislava Vajde, aktivna brodogradilišta nalaze se u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, a od firmi koje se bave rečnim brodarstvom, dve su u državnom vlasništvu:"To su "Jugoslovernsko rečno brodarstvo" i "Ivan Milutinović" u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital", napominje Vajda. U protekle čeitri godine na našim rekama potonlo je čak 10 brodova, a nedavno je u basenu Luke Beograd potonuo smohodni teretni brod Titel koji je bio natovaren glinom, pa smo po toj neslavnoj statistici prvi u Evropi.Kako se dodaje, slabo se vodi računa i o brodogranji i brodarstvu, a o brodovima se čuje samo u crnim hronikama, iako su naše luke na Dunavu druge po broju pretovara, odmah posle Rumunije.Branislav Vajda napominje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan, jer postoje i neki napravljeni pre 100 godina, koji i dalje plove, ali im se svakih 10-15 godina radi revitalizacija, koja spada u skupe investicije.DUNAVSKI "PIRATI" OTELI TONU GORIVA KOD SMEDEREVA "Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan", kaže Vajda.On ocenjuje da do tragedija na rekama dolazi zato što se pregled brodova ne obavlja adekvatno, olako se izdaje dozvola za plovidbu, a manjka i odgovarajuća inspekcijska kontrola. Na brodovima nema ni mlađeg kadra, već rade ljudi zaposleni pre dve decenije."Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale", naglašava Branislav Vajda.Prema njegovim rečima, rečno brodarstvo treba obnoviti novim stručnim kadrom, povećati broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj, a nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu drugačije ristupi kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Srbija

HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra

Organizacija HR World od 23. do 27. novembra po drugi put organizuje najveći HR događaj u regionu, pod nazivom HR WEEK, koji će okupiti profesionalce iz oblasti ljudskih resursa. Usled izmenjenih uslova poslovanja, ovogodišnji HR WEEK će biti realizovan kao virtuelni događaj na sajtu hrweek.rs.Tema ovogodišnjeg ekskluzivnog petodnevnog događaja "HR DNA: Identity Crisis", sa tematskim danima: Strategic HR | People-Centric HR | Innovative HR | HR Development | C-Level Day, u okviru kojih će učesnici imati priliku da čuju više od 150 HR eksperata iz 20 zemalja.Neki od njih su Joy Monsma (Kanada), Slavko Carić (Srbija), Enrique Rubio (SAD), Predrag Zlatković (Holandija), Stela Lupushor(SAD), Emina Hodžić (BIH), Angelina Djadjeva (Bugarska), Littal Shemer Haim (Izrael), Hacking HR (Chapters Sofia, Sarajevo, Ljubljana, Zagreb).Pored govornika i organizacija podrške (privredne komore, strukovna udruženja), događaj je podržao veliki broj partnera poput Vip Mobile, Coca-Cola HBC Srbija, Bosch, Delhaize Serbia, Siemens, Trizma, Telenor, PMI, Erste Bank, Bambi, Levi9, Hemofarm, SAGlobal, Zuhlke i drugi.Svakog konferencijskog dana učesnicima će biti dostupna i HR Expo Zona, u okviru koje će vodeće HR agencije predstaviti svoje proizvode i usluge sa specijalnim benefitima za učesnike.HR WEEK organizuje HR World, zajednica HR profesionalaca Adria regiona, koja predstavlja inovativni koncept za jačanje HR struke kroz deljenje znanja i povezivanje različitih zainteresovanih strana. "Cilj organizacije je transformacija HR funkcije iz nekadašnje kadrovske u savremenu, inovativniju i humaniju poslovnu funkciju sa strateškim uticajem", dodaju organizatori.

Srbija

NIS isplaćuje dividendu od 27,14 dinara po akciji krajem meseca

Naftna industrija Srbije izvršiće isplatu dividende za prošlu godinu od 27,14 dinara po akciji 27. novembra, objavljeno je danas na Beogradskoj berzi.Akcionaru Republici Srbiji, kao i većinskom vlasniku JAD „Gasprom Njeftu“ iznosi će biti isplaćeni direktnom uplatom sa računa NIS-a.Svi ostali akcionari pripadajuće dividende dobiće preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Dan dividende, tačnije dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu za 2019. godinu je 20.06.2020. godine.Gasprom njeft je u vlasništvu 56,1 odsto akcija, država Srbija dodatnih 29,8 odsto, a u vlasništvu fizičkih lica je ukupno 10,1 odsto akcija.

Srbija

Vlada predložila zajam za navodnjavanje od 15 miliona evra

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini zakon o zajmu vrednom 15 miliona evra koji namerava da uzme kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj uzimanja zajma koji bi se otplaćivao do 2034. godine je izgradnja infrastruture za navodnjavanje u opštinama Svilajnac i Negotin.Zajam će kako se naglašava ubrzati i prelaz ka otvorenim, tržišno orijentisanim privredama i da se promoviše privatna i preduzetnička inicijativa.Projekat će sprovoditi Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, uz finansijsku podršku države, opština i u uz učešće Ministarstva poljoprivrede.Dodaje se da Evropska banka za obnovu i razvoj priprema i tehničku pomoć u vidu bespovratnih sredstava, u iznosu od 1.200.000 evra sa ciljem da Srbiji pomogne i u pripremi Strategije za navodnjavanje. SRBIJA NAVODNJAVA MANJE OD DVA ODSTO POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA FINANSIJSKI USLOVI ZAJMAMinimalni iznos za povlačenje zajma je 50.000 evra, minimalni iznos prevremenog plaćanja milion evra i isto toliko je minimalni iznos koji se u okviru povlačenja zajma može otkazati. Dodaje se da su datumi za plaćanje kamate 25. april i 25. oktobar svake godine, kao i da je Srbija dužna da zakon otplati u 24 jednake rate. Prvi datum otplate je 25. april 2023. godine, a poslednji 25. oktobar 2034. godine.Napominje se da je krajnji datum raspoloživosti zajma 22. decembar 2022. godine ili kasniji datum koji banka može po svom nahođenju da odredi i saopšti zajmoprimcu. Stopa provizije na nepovučeni deo zajma iznosi 0,5% na godišnjem nivou.Zajam kako se napominje podleže varijabilnoj kamatnoj stopi, a zajmoprimac može odabrati i plaćanje po Fiksnoj kamatnoj stopi. Mišljenje o projektima koji će se finansirati iz ovog zajma u ime svake opštine u kojoj će se graditi struktura za navodnjavanje izdaje oravna služba određene lokalne samouprave, dok mišljenje u ime korisnika zajma, Republike Srbije daje Ministarstvo pravde.Svrha projekta je kako se precizira pomoć u izgradnji i rekonstrukciji osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu i pružanje podrške u sprovođenju projekta i nadzoru građevinskih radova.Projekat se sastoji iz građevinskih radova, angažovanja konsultanata za njegovo sprovođenje i očekuje se da bude završen poslednjg dana 2022. godine.

Svet

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta i opravka EU

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta Evropske unije za 2021.-27. godinu, kao i šemu oporavka od pandemije ukoliko pristup sredstvima bude uslovljen poštovanjem vladavine zakona, piše agencija Rojters.Portparol mađarske vlade ponovio je danas da će Budimpešta glasati protiv paketa, a poljski ministar pravde rekao je da bi Varšava mogla slediti njihov primer. Nacionalističke vlade u Budimpešti i Varšavi, koje EU optužuju da podrivaju nezavisnost sudova, medija i nevladinih organizacija, rizikuju da izgube pristup desetinama milijardi evra u fondovima EU ako se uvedu novi uslovi.Mađarski premijer Viktor Orban već je poslao pismo institucijama EU preteći vetom na budžet, a poljski premijer Mateuš Moravjecki napisao je slično pismo prošle nedelje.Lideri EU odlučili su u julu da pristup fondovima EU treba da bude povezan sa poštovanjem vladavine zakona, odlukom koja je razjašnjena u pregovorima između vlada EU u novembru, što je pokrenulo proteste Poljske i Mađarske.

Srbija

Tri četvrtine potrošnje najsiromašnijih u Srbiji odlazi na osnovne potrebe

Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji nešto više od polovine svojih prihoda, odnosno 51,4 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, dok 15,9 odsto odlazi na stanovanje i komunalije, a 3,6 odsto na transport, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovništva za 2019. godinu.To znači da za podmirivanje najosnovnijih potreba ova siromašnija domaćinstva odvajaju gotovo tri četvrtine svih raspoloživih prihoda.Pored toga, podaci pokazuju da se 4,1 odsto troši na duvan i alkoholna pića, dok svega 0,4 odsto odlazi na obrazovanje, a 4,4 odsto na zdravstvo.Na odeću i obuću siromašnija domaćinstva troše svega 2,4 odsto svojih prihoda.Kada se govori o svim domaćinstvima u Srbiji, ponovo se najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto. Najviše njih živi u dvosobnim stanovima i to 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.Stanove u najvećem broju slučajeva, tačnije 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, dok centralno grejanje ima svega petina domaćinstava, tačnije 20,6 odsto.Anekta pokazuje da je telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto, a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.U anketi su učestvovala 6354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja i snabdevenosti trajnim dobrima.

2020

„Siguran dom je bolji dom“

IKEA Srbija pokreće kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom", kao odgovor na eskalaciju ovog socijalnog problema usled pandemije. Za svoje zaposlene koji se suočavaju sa posledicama COVID-19 pandemije, uključujući porodično nasilje, IKEA uvodi dva nova programa podrške: IKEA fond solidarnosti i IKEA program pomoći za zaposlene.Kombinacijom ova dva mehanizma, IKEA zaposleni koje se suočavaju sa mogućim posledicama COVID-19, između ostalog i nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku - od psihološke i pravne podrške do konkretne finansijske podrške.„Jednakost je uvek bila deo našeg DNK. Kampanjom 'Siguran dom je bolji dom’u kompaniji IKEA Srbija želimo da se pozabavimo važnim aspektom spektra rodne ravnopravnosti, a to je nasilje. Cilj nam je da podignemo svest o odgovornosti koju svi imamo da pružamo podršku žrtvama, a to nisu samo žene, već i cele porodice, posebno u ovom trenutku, kada zbog pandemije COVID-19 ovaj problem eskalira. Zbog toga kroz upečatljive vizuale prikazujemo kućne prostore u kojima sve izgleda sasvim uobičajeno, osim jednog detalja koji sugeriše da se ovde događa nešto što nije u redu. Naime, nasilje nad ženama je nasilje nad celom porodicom i čini dom nebezbednim za sve“, rekao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd.IKEA takođe daje doprinos razvoju lokalne zajednice – u saradnji sa Fondacijom Divac realizovana je novčana donacija od 25.000 evra za podršku više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca širom Srbije koji pripadaju ranjivim grupama, uključujući 58 porodica žrtava porodičnog nasilja. Takođe, povodom 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u robnoj kući IKEA Beograd biće istaknuti i brojevi SOS telefona na kojima žrtve porodičnog nasilja mogu potražiti pomoć́.

Svet

SpaceX lansirao prve astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu

SpejsIks (SpaceX) je postao prva privatna kompanija koja je lansirala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, obeležavajući vrhunac dugogodišnjeg rada u partnerstvu sa NASA-om na razvoju ljudskih sposobnosti u svemirskom letu, piše TechCrunch.Misija pod nazivom „Crew-1“ poslala je astronaute NASA-e Šenon Voker, Viktora Glovera i Majkla Hopkinsa, kao i astronauta Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAXA) Soičia Nogučia na ISS sa Kenedi svemirskog centra.NASA je 2014. godine izabrala SpejsIks zajedno sa Boingom (Boeing), u okviru programa „Commercial Crew“, za razvoj sistema za lansiranje astronauta sa američkog tla.SpejsIksova raketa Falcon 9, kao i kapsula Dragon postali su prvi sistemi koji su ranije ove godine dobili NASA-in sertifikat za let sa posadom.Kapsula Dragon, koju je njena posada nazvala Otpornost (Resilience) zbog velikog broja izazova ove godine, od kojih je najveći korona virus, treba da stigne do Međunarodne svemirske stanice kasno večeras i tu ostane do proleća.„Ovo je još jedan istorijski trenutak. Četiri astronauta radiće stvaran i ozbiljan posao u ime čovečanstva“, rekao je Džim Bridenstajn, NASA-in administrator, na konferenciji za novinare uoči lansiranja.Misija je prethodno odložena nekoliko nedelja nakon što je kvar na motoru sprečio oktobarski pokušaj lansiranja Falcon 9 rakete koja je nosila američki GPS svemirski satelit.Kada stignu na svemirsku stanicu, posada će početi da pomaže u održavanju stanice, kao i sa radom na raznovrsnim naučnim eksperimentima.Ti eksperimenti uključuju ispitivanje kako mozak i srce astronauta reaguju na svemirsko okruženje, uzgajanje rotkvica u orbiti, testiranje svemirskog odela novim izolacionim tehnologijama i proučavanje kako različite dijete utiču na zdravlje astronauta.Na kraju šest meseci astronauti Crew-1 napustiće stanicu po dolasku NASA-ine misije Crew-2.

Svet

Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira

Velika količina krompira kod naših suseda čami u skladištima, a u cilju stvaranja mogućnosti za učešće na konkursima za evropske fondove, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća, piše Jutarnji list.Prema proceni stručnjaka Smartera na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona viška krumpira, a rod se ove godine kreće od oko 120 do 130 hiljada tona, što udovoljava potrebe domaćeg tržišta.Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošle je ostvarena samodostatnost između 80 i 85 posto. U robnoj razmeni krompira Hrvatska imnače ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio čak 13,5 miliona evra."Trenutna otkupna cena kasnih sorti krumpira pala je na oko 0,70 kuna (0,092 evro centi) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krumpira", ocenjuju u Smarteru.Prema njihovim rečima to dovodi do nagomilavanja viškova kod domaćih proizvođača koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznoj, pa bi kako se dodaje  trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model subvencije, sa ciljem da se izbegne propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.U suprotnom bi, upozoravaju mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone. Pritisak na tržište je dodaju ove jeseni jako veliki, pa zbog problema u vezi sa skladiuštenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krumpira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko  4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama."EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu s tzv.skrivenim potporama, koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka Smartera.

E-biznis

Ko jednom proba onlajn bankarstvo, ne vraća se na šalter

Online bankarstvo je brže, komfornije i sigurnije. Pitanje je samo kada će to većina populacije shvatiti, kao i regulatornog okvira koji treba da stvori uslove da se radi u potpunosti na ovaj način. Epidemija je uticala na nagli porast broja transakcija koje se obavljaju preko kartica, mobilnog i elektronskog bankarstva. Jedan od glavnih razloga za to je sigurnost. Ljudi su maltene preko noći promenili svoje navike. A jednom kad se naviknete na bolje, retko kad se vratite na staro. Jednom kad vidite prednosti digitalnog upravljanja svojim finansijama, nema povratka u poslovnicu i na gotovinu.Nedostajaće vam eventualno novčanik, kao modni detalj. ProCredit banka ima za cilj da postane 100% online banka. O postignutih 99% i o tome kakvu korist od toga imaju klijenti, razgovaramo sa Milenom Dračom koja je na čelu odeljenje za bankarske usluge za fizička lica ProCredit banke. Šta vam je bio najveći izazov u odnosu sa klijentima u prethodnih nekoliko meseci?Klijenti su početkom epidemije brinuli da svoj novac neće moći da podignu jer su pretpostavljali da će se mnoge poslovnice zatvoriti, tako da su povukli velike svote depozita u vrlo kratkom roku. Ovo je nešto što uvek pogađa banke u kriznim situacijama. Ipak, ovaj put se desilo nešto nestandardno, a to je da su klijenti te iste depozite vratili u isto tako kratkom periodu. Zašto? Zato što su shvatili da, za razliku od tradicionalne banke, u banci 21. veka nije bitno da li je poslovnica otvorena ili ne. U ProCredit Zonama 24/7 na bankomatima mogu uvek da podignu svoj novac ili da izvrše uplatu na svoj račun. To je karakteristika modernog bankarstva – vaša sredstva su vam uvek dostupna, ne zavisite od radnog vremena poslovnica.Da li je moguće da odlazak u banku ode u prošlost i da ga online bankarstvo u potpunosti zameni?Uverena sam u to. Što se ProCredit banke tiče, odlazak u banku je već prošlost, posebno u radu sa fizičkim licima. Već nekoliko godina unazad radimo na tranziciji ka modernom bankarstvu. Uveli smo mBanking i eBanking, koji su zamenili komplikovane procedure i papirne naloge. Naše Zone 24/7 omogućavaju klijentima da im keš bude dostupan non-stop, nevezano za radno vreme filijale. Svako ko želi, račun može da otvori putem video poziva, dok se ugovori potpisuju tan code-om. Kartice se uručuju na kućnu adresu, a upravljanje štednim računima moguće je pomoću aplikacije. I ovo je samo jedan deo naše ponude koji olakšava svakodnevnicu klijentima.            Kako su klijenti reagovali na nov oblik komunikacije sa bankom i na online obavljanje platnih transakcija?Kad smo mi krenuli da promovišemo digitalni pristup bankarstvu, to je zaista bila novina na tržištu. Mnogi klijenti su bili oduševljeni inovacijama, dok je dobar deo imao otpor ka promenama, kao što to biva i u drugim sferama života. Međutim, mi smo mnogo resursa uložili u edukaciju naših klijenata i to se isplatilo. Sada su zadovoljni i oni i mi, i svaki sledeći korak ka modernizaciji vrlo rado prihvataju. Mislim da je na nama, finansijskim institucijama i državnim organima da promovišemo modernizaciju. Mi najbolje poznajemo sve njene prednosti. A kad se korisnici jednom oprobaju u modernom bankarstvu, vrlo rado prihvataju dalje inovacije. Dakle, edukacija je najvažnija i u nju se mora uložiti, posebno u početku. Koja usluga je najviše značila klijentima u prethodnim periodu?Rekla bih da to nije jedna usluga zasebno, već čitav online pristup. Znači im to što smo im uvek na usluzi u njihovom telefonu, platformi za elektronsko bankarstvo, putem sajta i našeg profesionalnog kontakt centra, zapravo naše online poslovnice. Naravno, komuniciramo i uživo, ali onda kada oni to žele, a ne zato što moraju da dođu. Na primer, da bismo porazgovarali o stambenom kreditu.  U tome se moderno bankarstvo razlikuje od tradicionalnog – u banku idete ne zato što morate, već zato što želite. Poslednje novine u ProCredit banci su Video identifikacija i Apple pay. Koja vaša online usluga je jedinstvena na našem tržištu?To je nesumnjivo naša Flex štednja. U tradicionalnom bankarstvu, kada stavite novac u banku, podrazumeva se da ste ga se na neko vreme odrekli. U modernom bankarstvu, vi ne čekate svoj novac, već novac čeka vas. I tako dolazimo do Flex štednje. To je moderan oblik štednje koji podrazumeva sledeće: novac koji naši klijenti stave na štednju zapravo mogu da koriste u bilo kom trenutku kada im je taj novac potreban, bez prekida oročenja, a isto tako, mogu na štednju da dodaju novac. I sve to mogu da urade sami, online, bez dolaska u poslovnicu.Da li planirate da uvodite nove online usluge?Naravno, ali bih svakako istakla razvoj usluge web kredita, koja će uskoro biti dostupna svim našim klijentima. To je još jedan pokazatelj da je nama veoma stalo do toga da pružimo što moderniju uslugu jer znamo koliko to olakšava život našim klijentima. Institucionalno smo tome posvećeni – kada to kažem, mislim na posvećenost naših akcionara, menadžmenta i svih odeljenja, od nas koji vodimo biznis, preko pravne službe do IT sektora. S druge strane, regulativa se poslednjih godina zaista menja u pravcu digitalizacije, ali i ProCredit banka radi na tome. Vidimo sebe kao promotere digitalizacije. Učestvujemo u radnim grupama sa drugim finansijskim institucijama, gde diskutujemo o preprekama u daljoj digitalizaciji sa kojima se u praksi susrećemo, analiziramo ih i predlažemo regulatorne izmene. A od onog momenta kada se stvore zakonski uslovi da se nešto radi online, u najkraćem mogućem roku tu uslugu i implementiramo. 

Srbija

Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država - možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snageMenadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.