Broj 116, Decembar 2024.
Broj 116, Decembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

2021

2021

Požarevac i Bambi otpočeli projekat obnove „Bambi parka“

 Sadnjom 300 stabala zimzelenog i listopadnog drveća, Grad Požarevac i kompanija Bambi, započeli su projekat obnove i ozelenjavanja nekadašnjeg „Bambi parka“. Novih 300 stabala će tokom svog rasta na godišnjem nivou osloboditi  dovoljno kiseonika za 150 četvoročlanih porodica. Ambiciozan poduhvat obnove „Bambi parka“ podrazumeva i izgradnju sportskih, zabavno-rekreativnih i dečijih sadržaja, kao i dodatnih zelenih površina, a prvi rezultati biće vidljivi već u maju naredne godine. „Požarevac je naš dom, a prema domu se uvek odnosite sa poštovanjem i ponosom. Projektom obnove „Bambi parka“ ne samo da ćemo oplemeniti zelene površine i građanima omogućiti uživanje u prijatnom ambijentu, već ćemo i mladim generacijama poslati snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, afirmisati volonterski rad, kao i značaj rekreacije i zdravih stilova života. Drago nam je da viziju lepšeg i održivijeg grada delimo sa kompanijom Bambi i verujem da ćemo kao i do sada partnerski raditi na boljoj budućnosti za generacije koje dolaze“, izjavio je Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca. Više od pola veka kompanija Bambi je pouzdan partner lokalne zajednice, a svoj uspeh ne posmatra samo kroz finansijske rezultate, već i kroz prizmu zadovoljstva zaposlenih i prosperitet zajednice u kojoj posluje.„Kao što smo i do sada bili sinonim radosti i detinjstva, želimo da održivim i odgovornim poslovanjem, generacijama koje dolaze pružimo priliku za lepšu budućnost. Upravo zato, zaštita životne sredine je u našem fokusu, a sadnja prvih 300 stabala je samo prva u nizu inicijativa koje planiramo u narednom periodu, pored  rekonstrukcije letnje pozornice, izgradnje sportskog terena od recikliranog materijala i mnogih drugih“, istakao je Ivan Jovanović, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi. Zaštita životne sredine od izuzetnog je značaja, naročito ako se uzme u obzir da je Srbija nedavno otvorila Klaster četiri koji, osim ostalih, obuhvata i poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Lokalne inicijative poput obnove „Bambi parka“ i snažna lokalna saradnja privatnog i javnog sektora ne samo da je snažna poruka opredeljenosti svih zainteresovanih strana ka održivim i zelenim rešenjima, već i važan korak na putu priključenja evropskoj porodici naroda.  

2021

Nathan Koeshall (Catalyst Balkans): Donacije za borbu protiv kovida skoro stale u 2021.

Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Mnogo više je donirano, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. U 2021. godini donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale. Čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih spiskova potreba. Država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun RFZO-a, zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenjeNathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst BalkansPrema poslednjim podacima Catalyst Balkans, da li su ove i prethodne godine, koju je obeležila korona kriza, najveći doprinos donacijama dale medicinske i farmaceutske kuće i koliko su građani i kompanije Srbiji donirali za borbu protiv posledica korone u 2020. godini? Ima li promena u 2021. godini?Catalyst Balkans već osam godina prikuplja i analizira podatke o donacijama građana i kompanija za opšte dobro, i prošle godine smo imali zaista pune ruke posla. To nije bila samo godina krize, već i godina solidarnosti. Procenili smo da je donirano više od 90 miliona evra u 2020, što je više nego sveukupno 2017, 2018. i 2019. godine. Za borbu protiv pandemije donirano je 42 odsto tog iznosa, a korporativni sektor je svojom brzom reakcijom pokazao liderstvo i agilnost u suočavanju sa krizom. Bez njihovog doprinosa, bilo bi nabavljeno mnogo manje opreme za zdravstvene ustanove. Da, medicinske i farmaceutske kuće imale su neizmeran značaj, mada moramo da budemo fer i spomenemo prerađivačku, prehrambenu i naftnu industriju kao značajne donatore u borbi protiv ove krize.Sa druge strane, ove godine će definitivno biti manji iznosi. Donacije za borbu protiv korona virusa su praktično stale i u prvih deset meseci ove godine donirano je samo 180.000 evra za tu svrhu, i to isključivo od strane poslovnog sektora. Kada uzmemo u obzir i da inflacija donosi novu neizvesnost i da generalno nakon velikih kriza i rasta filantropije, dolazi u narednoj godini do pada (što smo videli i nakon poplava), jasno je da će ova godina biti znatno  drugačija, ali još je ostalo da se sakupe podaci za novembar i decembar.Ove godine su najveći donatori IT sektor, građevinska industrija i ponovo naftna. Najveća donacija je ulaganje tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, koja će biti fokusirana na obrazovanje.Šta je uticalo na smanjenje donacija za borbu protiv korone i ko su bili najveći donatori za smanjenje posledica pandemije?Kao što smo već naveli, donacije za borbu protiv korone su praktično stale, i jedino bismo mogli da navedemo Janssen-Cilag KFT, Unilever, Komercijalnu banku, Avast i Krušik, koji se izdvajaju u ovoj oblasti. Pretpostavljamo da ima više razloga za smanjenje donacija za ovu svrhu. Prvo, čini se da iz zdravstvenih ustanova nema novih poziva i spiskova potreba. Drugo, država nije bila transparentna i nije objavila kako je potrošila sav novac doniran na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), zbog čega je jedan deo kompanija izgubio poverenje. Međutim, i dalje postoji velika potreba za podrškom u zajednicama, posebno imajući u vidu trenutno ekonomsko stanje.Koliko su građani bili aktivni u humanitarnim donacijama? Dok su prošle godine kompanije donirale prvenstveno državi za savladavanje posledica pandemije, građani su donirali humanitarnim organizacijama, mahom za lečenje dece. U poređenju sa 2019. godinom, 2020. godine su građani donirali mnogo više za humanitarne svrhe.Tokom 2021. građani su kroz masovna davanja bili manje aktivni nego prethodne (1.014 akcija do novembra 2021. godine, 1.302 akcija u 2020. godini, 1.289 akcija u 2019. godini). Svakako treba imati u vidu da su ovo raspoloživi podaci do kraja oktobra 2021. godine, što ostavlja prostor za rast navedenog broja akcija do kraja godine. Ko su najveći primaoci donacija?Gledajući načelno raspodelu donacija između države, neprofitnog sektora i direktno pojedinaca, oko 45 odsto ukupne vrednosti donacija ove godine je usmereno ka neprofitnim organizacijama.Međutim, moramo da imamo dve važne stvari u vidu. Zbog veće transparentnosti i odgovornosti, mnogi doniraju neprofitnim organizacijama, a krajnju korist od tih donacija često ima država, posebno kada govorimo o opremanju škola i bolnica.Takođe, najveći deo novca koji se donira je uplaćen jednoj organizaciji – Fondaciji Budi human, za lečenje dece i naših sugrađana. Iako donacije ka neprofitnom sektoru blago, ali konstantno rastu, ne možemo još da tvrdimo da je to dokaz vitalnosti čitavog sektora, već samo da je bazično pitanje lečenja i zdravstva u našem društvu i državi još uvek problem bez sistemskog rešenja.Kako ocenjujete 2020. godinu, kakva je bila za filantropiju u Srbiji? Koliko iznosi donirana suma po stanovniku? Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra, što je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a donirana suma po glavi stanovnika iznosila je oko 4,9 evra.Za 2020. godinu možemo reći da je definitivno obeležila pandemija i znatno uticala na dobročinstvo u Srbiji. Pre svega, darivano je mnogo više, čak 2,7 puta više nego u prethodnoj godini. Prema našem istraživanju „Srbija daruje 2020 – godišnji izveštaj o dobročinstvu“, u Srbiji su građani i kompanije donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42 odsto. Posebno je važno da istaknemo da čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom, za koja smo brinuli da će biti zapostavljena, premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Takođe, broj akcija se povećao sa 3.037 u 2019. na 4.319 u 2020. godini. Zato je prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godini. Pandemija je uticala i na to da su nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine kompanije kroz 38,1 odsto akcija darovale nešto više od polovine ukupne zabeležene darovane sume.Prosečna donacija po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini porasla na 13 evra u 2020. godiniU Srbiji je čak sedam odsto stanovništva na granici siromaštva, dok se istovremeno  dnevno u Srbiji baci dva miliona kilograma hrane. Može li se  nešto promeniti da se ne baca toliko hrane dok istovremeno ogroman broj ljudi (pola miliona) gladuje? Problem prekomernog bacanja hrane je počeo da zadobija pažnju javnosti prethodnih godina. Jedna od inicijativa koja aktivno doprinosi rešavanju ovog, ne samo socijalnog, već i ekološkog problema, jeste kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pokrenuta od strane Koalicije za dobročinstvo, a predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac i uz podršku USAID-a, ova kampanja je od 23. avgusta do 9. oktobra omogućila da se 15,6 tona prehrambenih namirnica podeli građanima Srbije koji žive u siromaštvu. Ovo jeste važan, ali nadamo se tek početni korak u pravcu ostvarivanja pravednije distribucije hrane. U tom smislu, verujemo da je od odlučujućeg značaja zajedničko zalaganje neprofitnog, poslovnog i javnog sektora, kako na skretanju pažnje javnosti na ovaj gorući problem, tako i na nuđenju dugoročnih institucionalnih rešenja. Postoje neke jednostavne prakse koje slede zemlje u regionu i širom sveta. Koalicija za dobročinstvo se zalaže za hitno ukidanje PDV-a na hranu koja je pred istek roka trajanja, kompanijama koje odluče da doniraju tu hranu, kako je ne bi uništili. Dok vlada koristi svoju zabrinutost zbog zloupotrebe takve regulatorne promene, ista zabrinutost se može iskazati  za skoro svaku predloženu promenu u zakonu. Zajedno sa takvom promenom, očekivalo bi se da će se uspostaviti zaštitne mere i kontrole kako bi se osiguralo da zlonamerni akteri ne zloupotrebljavaju takvo izuzeće od PDV-a. Ovo je uspešno urađeno u velikom broju zemalja EU, u Srbiji je potrebna samo politička volja.Koje oblasti ove godine dominiraju po iznosu donacija, u koje sektore je najviše donirano i jesu li rađene neke procene i šta su pokazale, kakvi su efekti donacija u Srbiji?  Najveći iznos donacije u 2021. godini je bio usmeren ka obrazovanju, tačnije, preko 3,5 miliona evra, za Nordeus fondaciju, ali naravno, tek očekujemo da vidimo rezultate. Druga po redu podržana oblast je zdravstvo sa iznosom više od dva miliona evra u donacijama, a sigurno će biti i mnogo više, zbog novca koji smo svi zajedno prikupljali za lečenje dece ovih dana. Treća po redu podržana oblast je javna infrastruktura, sa više od 1,2 miliona evra, što je dobra vest. Najveći deo ove sume (više od milion evra) doniran je u okviru projekta za izgradnju pasarele u Radničkoj ulici u Beogradu, od strane preduzeća Commercial Developments d. o. o. Beograd. U Srbiji nažalost još uvek ne postoji sistemsko merenje efekata koji donacije ostvaruju. Međutim, mi u Catalyst Balkans se trudimo da donacije grupišemo po nameravanom efektu koji donator želi da ostvari. Tako razlikujemo jednokratne i strateške donacije. U tom smislu, najveći iznos je bio usmeren na strateške akcije (skoro polovina ukupnog doniranog iznosa). Što se tiče samo davanja za borbu protiv posledica korona virusa, situacija je slična, s tim što strateška davanja čine još veći udeo (61 odsto ukupnog iznosa). U poređenju sa prethodnim godinama ovo je značajna promena, s obzirom na to da su tada preovladavala jednokratna davanja.Koliko ima još potencijala u Srbiji za razvoj filantropije i na koji način se davanja mogu povećati? Jedan od njih je ukidanje PDV-a na doniranu robu.Filantropija u Srbiji već godinama raste, ne samo kada govorimo o vrednosti darivanja, već i o uključivanju novih aktera, kako donatora, tako i primalaca. Koalicija za dobročinstvo je predložila niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Među njima je i ukidanje PDV-a na doniranu robu i usluge, promena za koju verujemo da bi stimulisala značajno povećanje nivoa darivanja kompanija i malih i srednjih preduzeća prema neprofitnim organizacijama i institucijama.Za rast davanja građana, značajno je da uvedemo poreske podsticaje, što se može desiti kroz planirani prelazak na sintetički poreski sistem. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi koja nema nikakve podsticaje za građane koji doniraju. Treća stvar je da neprofitne organizacije više rade na izgradnji zajednice podržavalaca oko svojih misija. Ljudi doniraju kada ih pozovete da to učine, ne traže sami prilike da doniraju tek tako. Zato neprofitne organizacije moraju još dosta da uče kako da svojoj zajednici daju priliku i kako da pozovu svoje podržavaoce na akciju. Na kraju, dobročinstvo možemo razviti i uvođenjem inovacija i novih načina doniranja. Mobilno bankarstvo i IPS plaćanja putem QR kodova su nedavno postali popularni, a to još nije iskorišćeno u filantropiji. Praktično svaka inovacija u FinTech industriji se može primeniti i u dobročinstvu.

2021

Prevodioci koji su uštedeli pacijentima 300.000 evra

Pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli smo za prevode medicinske dokumentacije, koju prevodimo besplatno, od 2014. godine do danas, između 200.000 i 300.000 evra Olgica Andrić, zakonski zastupnik Udruženja „Prevodilačko srce“Prevodite medicinsku dokumentaciju sa stranih jezika na srpski besplatno, koliko je angažovano prevodilaca i kad ste počeli? Počeli smo da radimo kao Udruženje građana 2017. godine, dok smo, pre toga, 2014. godine bili neformalno organizovani. U bazi imamo oko 550 prevodilaca, od kojih je stalno aktivno oko 60. Najviše prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod medicinske dokumentacije sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezik, pošto se dešava da neko ode na neki  tretman u Kinu i ima problem sa prevodom. Odakle su prevodioci, iz kojih gradova?  Prevodim sa italijanskog i portugalskog jezika, inače sam profesor italijanskog jezika, živim u Novom Sadu. Nikad nisam naplaćivala prevod medicinske dokumentacije za teško obolele koji ne mogu da se leče u Srbiji i koji se leče u inostranstvu. Ali, ne bih mogla sama da izađem u susret takvim ljudima. Ostali prevodioci za druge strane jezike su iz svih gradova Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i dijaspore. Tako smo napravili Facebook grupu i dosta nam se ljudi priključilo kad su videli čime se bavimo. Osim prevoda uključeni smo i u druge dobrotvorne akcije.U koje ste još akcije uključeni?Od početka naš cilj je da radimo kao neprofitno udruženje, i organizovali smo i druge akcije da bismo donirali novac onima kojima je potreban. Prihod od 100 održanih časova, kad je svako uplaćivao na humanitarni račun, donirali smo 2017. godine za devojku Mariju Milošević iz Smedereva koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći.Najviše medicinske dokumentacije prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezikCilj nam je bio da sakupimo prihod od časova i doniramo Mariji kojoj je potrebno lečenje i rehabilitacija. I u 2021. godini imali smo dva puta akciju kada smo pomogli deci iz škole „Svetozar Marković“, iz Bačkog Gradišta, u kojoj ima puno romske dece. U toj školi ima oko 400 dece koja primaju socijalnu pomoć i za njih smo dva puta organizovali akciju prikupljanja odeće, higijenskih potrepština i školskog pribora.  Takođe, održali smo humanitarnu onlajn radionicu 2021. godine iz stranih jezika i prihod smo uplatili za pomoć porodici Spasić iz Kragujevca koja ima sedmoro dece.Koliko vam je potrebno vremena za prevod? Svi koji aktivno prevodimo možemo jednom sedmično ili mesečno da izdvojimo vreme i pomognemo u dobrotvorne svrhe. Funkcionišemo kao neprofitna organizacija, nemamo nikakve izvore finansiranja, poklanjamo besplatno prevode. Osim prevoda, uključeni smo i u neke druge akcije. Pošto je stručna tematika, moramo da proverimo termine, za sat vremena prevedemo jednu do dve strane. Zavisi kakva je dokumentacija, koliko je komplikovano, nekad je za jednu stranu potreban ceo dan. Šta se od početka pandemije promenilo u lečenju ljudi iz Srbije na međunarodnim klinikama?Sa početkom pandemije ljudi su se manje javljali zato što su granice bile zatvorene i većina zdravstvenih sistema pretvorena je u kovid bolnice. Međutim, tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolesti. Nekad imamo jedan zahtev dnevno, nekada više.tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolestiKoliko takvi prevodi koštaju, koliko bi pacijenti morali da plate za prevod?Mi smo računali da smo pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli od 2014. godine do danas ukupno između 200.000 i 300.000 evra za prevod dokumentacije. Od prevodilaca se očekuje da mogu da prevedu sve, ali u svakoj kompaniji potreban je prevodilac specijalizovan za jednu oblast. Na primer, oni koji su specijalizovani za bankarski sektor, za medicinu, pre svega, moramo dobro razumeti jednu oblast da bismo mogli dobro da prevedemo. 

2021

Jagodinac besplatno vozi komšije u nevolji

Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom da krene. Nije imao novca za vitamine, a kamoli za taksiStevan Savić iz Jagodine radi na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od sedam do tri sata po podne, i nakon završenog radnog vremena besplatno vozi socijalno ugrožene građane do bolnice.„Već duže vreme razmišljao sam da prevozim građane kojima je hitno potreban prevoz u bolnicu. Letos kad sam kupio auto počeo sam tako da im pomažem. Postavio sam oglas na Facebook stranici da nudim besplatan prevoz za urgentne slučajeve siromašnim građanima“, priča Savić.  Nedavno je vozio jednu samohranu majku koja je morala sa bolesnom bebom da ode i podigne socijalnu pomoć kako bi kupila mleko detetu. Nije imala drugi način, autobusi u njenom mestu polaze na tri sata. „Šta da radi ta žena tri sata dok dođe sledeći prevoz, sa bolesnim detetom u gradu, a socijalnu pomoć može da podigne samo korisnik. I niko više ne može biti ovlašćen da je podigne umesto nje“, kaže Savić. Ko zove?Grad Jagodina raspolaže samo sa jednom ekipom Hitne pomoći u smeni, tako da ako je hitna služba u nekom daljem selu nema ko da preveze urgentne slučajeve kad im je potrebno, napominje on. Isto tako, ako neko u Jagodini doživi neku nezgodu ili je nešto neophodno onima koji teško žive, Stevan Savić kaže da uvek rado pomaže.  „Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom, niti je imao novca za vitamine a kamoli za taksi. Takođe, prevozio sam nekoliko ljudi koji su imali temperaturu preko 38 stepeni i otežano su disali, išli su da se testiraju uveče i nije bilo prevoza jer autobusi iz sela ne idu“, kaže on.  Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoćBilo je, doduše, i poziva od nekih koji nisu nimalo ugroženi.„U početku bilo je različitih poziva od ljudi koji su zaista imali potrebe za mojim uslugama, do ljudi koji su zvali da pohvale gest kad su pročitali oglas, a bilo je i onih koji su zvali za neke druge usluge. Na primer, da vozim studente da predaju radove, a pritom ne spadaju u socijalno ugrožene već su samo lenji da sednu u autobus“, kaže Savić.Jednom ga je zvala sugrađanka da je vozi na posao iz Jagodine u Beograd (oko 260 kilometara) jer se uspavala za prevoz, a gorivo i putarine bi iznosili kao četiri autobuske karte. Pri tome, kako kaže, ona ima više novca, zarađuje mnogo bolje od njega. Stevan od svoje minimalne plate, 45.000 dinara koliko zarađuje, što je ispod prosečne plate u Srbiji, toči gorivo mesečno u iznosu od 10.000 dinara za hitne slučajeve. „Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoć. U poslednjih mesec dana nije bilo učestalih poziva kao letos što je bilo. Svaki dan sam vozio barem po jednog sugrađanina“, kaže on.Jedno lepše mesto…Stevan Savić je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i svi kojima je hitno mogu ga lako pronaći.Solidarni građani su mu se javljali da ga podrže i ostavili su svoje brojeve telefona rekavši da su spremni da uskoče da ga zamene kad je on sprečen. Oni koje prevezi besplatno često insistiraju da barem nešto plate za troškove.„Dešavalo se da ljudi koji su socijalno ugroženi i žive dalje, onda kad ih prevezem do bolnice, ubeđuju se sa mnom da uzmem novac, gurajući mi pare za gorivo, uz obrazloženje da bi ih taksi koštao pet puta više i da daju samo za troškove prevoza. U tom slučaju, uzmem novac odem u lokalni market, kupim nešto za taj novac i odnesem im na kućnu adresu“, priča on. Stevan je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i lako ga mogu pronaći svi koji su ugroženi i hitno moraju kod lekara Stevan je po struci nekvalifikovani radnik i zaposlen je na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od 7 do 15h.„Nakon radnog vremena sam slobodan i sve mogu da stignem. Pošto imam razumevanje nadležnih na poslu, mogao bih čak da izađem za hitne slučajeve ako je neophodno“, kaže. Stevan kaže da je mnogo srećan i ispunjen kad pomogne nekom ko živi u bedi.„Mnogo je lep osećaj pomoći nekom, dugo sam pod utiskom, da je nekome ta pomoć dosta značila. Kada bismo svi učinili onoliko koliko možemo za kolektivno dobro, umesto što mislimo samo na sebe, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto“, kaže on.

2021

Mladi iz sela Donja Trnava žele da obnove fudbalski klub iz 1932.

Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude. Donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje stolicu potpisanu imenom donatora za sve utakmice koje se odigraju kod kućeSaša Stojiljković, inicijator obnove kluba FK Sloga, Donja Trnava u blizini NišaNa vašu inicijativu pokrenuta je akcija za obnovu fudbalskog kluba u Donjoj Trnavi, u blizini Niša. Kako je sve to počelo i kakav imate plan za lokalni klub?Akciju za obnavljanje lokalnog fudbalskog kluba pokrenulo je nekoliko nas mladih ljudi iz sela, a podstaknuta je nedostatkom bilo kakvog sadržaja koji bi mogao da nam okupira pažnju. Nekada je ovo selo imalo Dom kulture, bioskop, sportski bife, kafić, diskoteku, fudbalski klub, prodavnice. Od svega toga ostao je beton, stare, propale, zaključane zgrade koje su totalno neupotrebljive zbog lošeg stanja. I u razgovoru sa starijim meštanima stalno dobijamo taj indirektni prekor kako je nekada bilo znatno bolje, kako su te starije generacije uspevale da naprave i održe sve te prostore. Zajedničkim snagama, mladi i stariji iz sela, zaključili smo da je snaga promena u našim rukama i da jedino mi možemo nešto da uradimo kako naše selo ne bi nestalo. Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude bez obzira na opredeljenja po bilo kom pitanju. U kakvom je stanju klub?Infrastruktura kluba je u zaista lošem stanju, teren je vrlo neravan i brdovit, svlačionice dugo nisu korišćene i potrebno je kompletno renoviranje. Deo nekadašnjeg sportskog bifea trenutno nije bezbedan za ulazak zbog stanja ploče i krova. Trenutni status izgleda ovako:  uspeli smo da okupimo 32 igrača (uzrast od 17 do 56 godina) iz nekoliko sela u okolini, registrovali smo klub i takmičimo se u Drugoj niškoj ligi, tzv. patos ligi, tako što utakmice kada smo domaćini igramo u susednom selu, na terenu komšija iz Mezgraje. Cilj je da najveći deo plana ispunimo do druge polovine 2022. godine. Model održivosti iz zajednice jedini je način koji omogućava opstanak ovog kluba i zbog toga stalno ističemo da je ovo zajednička priča svih meštana nekoliko sela. Koliko dugo ne radi i zbog čega je važno da opstane jedan mali lokalni klub?Naš klub je osnovan u toku četvrte decenije dvadesetog veka (mislimo da je 1932. godine). Klub je nekako bio aktivan, uz pomoć štapa i kanapa, zaslugom pojedinaca, do 2015. godine kada se ugasio zbog nedostatka finansija i igrača. Od tada naše selo zuji prazno, bez bilo kakvog sadržaja i ljudi konstantno odlaze iz sela u gradove. Važnost lokalnih klubova može da se opiše kao glavna arterija sela, kao institucija koja kada se ugasi to definitivno znači da je sat počeo da otkucava vreme do konačnog nestanka sela. Ovaj klub nama upravo to znači, opstanak života na selu. Moto koji nas je okupio oko ove priče jeste „da se sudijska pištaljka čuje nedeljom po podne u našem selu!“. Koga očekujete da će privući zvižduk pištaljke, mlađe ljude ili decu?Ta pištaljka okuplja i mlade i stare i komšije iz drugih sela i ljude iz grada. Ta pištaljka obezbeđuje filter od svakodnevnih problema, izazova i dilema. Znak za početak utakmice je trenutak kada svi postajemo klub i to je redak trenutak kada u selu možemo da čujemo osmeh, aplauz, vidimo suze ili zagrljaje! Možda je ovo i redak primer kada smo svi zajedno (od 7 do 87) stali iza jedne priče, zbog zajedničkog cilja. U Donjoj Trnavi živi oko 400 stanovnika.Kakav vam je finansijski plan za obnovu kluba? Osmislili smo model po kome donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje donatoru stolicu potpisanu imenom, za sve utakmice koje ćemo odigrati kod kuće. Onaj ko bude donirao 1.000 dinara mesečno, osim posebne stolice, ima mogućnost i da odabere način na koji će se igrači radovati kada budu postigli pogodak. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom 2022. godine  Jeste li dobili već neke zahteve za proslavu gola? Ovo je za sada najprivlačnije za donatore i već imamo puno kreativnih zahteva za proslave golova, od kojih su čestitke rođendana prijateljima najzastupljenije. Za donaciju od 2.000 dinara mesečno, osim stolice i odabira načina proslave gola, donatorima dajemo priliku da se kandiduju za članove Upravnog odbora kluba i zajedno sa nama kreiraju strategije za dalji razvoj kluba. Suma koju smo izračunali kao optimalnu za normalno funkcionisanje kluba je iznos od 10.000 evra koja će nam obezbediti renoviranje terena: ravnanje, kupovinu semena trave, opreme za održavanje terena. Osim toga, renoviranje svlačionica i uređivanje sportskog bifea. Samo ponovno aktiviranje kluba, uz registraciju 32 igrača, do sada je koštala 140.000 dinara. Nakon kompletnog renoviranja  svakog meseca bi trebalo da obezbedimo 20.000 dinara za normalno funkcionisanje kluba. Mislimo da je to moguće. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom sledeće godine.

2021

Žene iz Prve Kutine renoviraju dom kulture u kojem je pevao Toma Zdravković

Zgrada Doma kulture u kojoj je nekad nastupao Toma Zdravković nije održavana poslednje dve decenijeIrena Janković, član Udruženja žena „Etno čarolija“, inicijativa za obnovu Doma kulture u selu Prva KutinaUdruženje žena „Etno čarolija“, u mestu Prva Kutina nedaleko od Niške Banje, pokrenulo je akciju za renoviranje Doma kulture. U kojoj je fazi trenutno renoviranje, kad treba da se završi?Uporedo sa nastankom Udruženja žena „Etno čarolija“ došli smo na ideju da pokrenemo renoviranje Doma kulture u selu Prva Kutina. Ovo udruženje osnovale su meštanke sela koje su angažovane na raznim aktivnostima (humanitarne akcije, realizacija manifestacija za decu i mlade, sportska takmičenja, edukativne redionice). Pored toga, pokrećemo i istraživačko-promotivne akcije (lokalna kulturna baština, etno-muzej, istorija sela - znamenite ličnosti i događaji), ručna radinost (pravljenje sapuna, dekupaž, oslikavanje stakla). Za sve takve aktivnosti i za rad Udruženja, u trenutku formiranja, nije postojao adekvatan prostor. Naime, prva realizovana akcija u 2021. godini bila je dodela više od 100 novogodišnjih paketića deci iz sela uz pomoć neprofitne organizacije ADRA i lokalnih privrednika. Nismo imali javni zatvoreni prostor za organizovanje većih skupova i priredbi, dok u selu postoji velika zgrada Doma kulture, koja je u lošem stanju i bez adekvatnog održavanja propada vremenom. Uz pomoć meštana, pre svega članova lokalnog FU Planinac 1933, odlučile smo da renoviramo prostorije Doma kulture. Šta ste do sada uradili i kad je otvaranje?Zgrada Doma kulture u poslednje dve decenije nije održavana, krov je prokišnjavao, pojavila se vlaga, a delovi plafona su pali, podovi su, takođe, bili u lošem stanju. Od starog nameštaja nije moglo da se zadrži ništa, toliko je bilo propalo. Praktično, zgrada je stajala kao jedan spomenik nemara i nebrige ili nedostatka sredstava. Na naš zahtev, Uprava za imovinu grada Niša izdala je Udruženju 336 kvadrata na korišćenje uz mesečnu nadoknadu. Ključeve od Doma dobili smo u septembru 2021. godine i odmah potom krenuli su pripremni radovi na raščišćavanju prostorija za renoviranje.U poslednja dva meseca zamenjena je stolarija, prozori i ulazna vrata, sanirani su zidovi, gletovane prostorije i pripremljene za krečenje. Sa podova su uklonjene PVC pločice koje su bile polomljene i generalno u lošem stanju pa smo odlučili da postavimo nove podne obloge. Za toalete smo iz donacije dobili sav materijal i potrebne sanitarije, scensku zavesu za binu dobili smo od donatora AVL projekt iz Novog Sada, obezbedili smo deo opreme u sali za vežbanje i biblioteku. Takođe, nabavili smo opremu za alarm i video- nadzor za celu zgradu. Trenutno je urađeno oko 40 odsto od planiranih radova. Pošto su završeni grubi radovi, planirali smo da otvaranje bude krajem 2021. godine. Svesne smo da je ovo veliki izazov i investicija koja zahteva puno angažovanja, energije, vremena i novca, znale smo u šta se upuštamo, ali smo svesne značaja i istorijske vrednosti ovog objekta za celo selo. Zato smo objavile javni poziv u pokušaju da pokrenemo meštane da pomognu u realizaciji obnove ove važne institucije za celo selo i onim starijim generacijama probudimo uspomene.Koliko vam je potrebno novca za renoviranje Doma kulture? Kao nevladina organizacija novac za obnovu Doma možemo prikupiti samo kroz projekte koje pišemo i apliciramo kod lokalnih i evropskih fondova, donacije privrednika, kao i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj ove akcije. Prema predračunu ukupna cena predviđenih radova na renoviranju Doma kulture, na osnovu ponude koju smo dobile od građevinskog preduzeća, iznosi oko 7,5 miliona dinara. S obzirom na to da toliko ne možemo da obezbedimo, meštani nam pomažu u građevinskim radovima, a zahvaljujući donacijama možemo da nabavimo materijal za renoviranje. Zbog toga pomoć koju dobijamo od muškog dela ekipe je neprocenjiva. I uključeni su naši muževi, braća i kumovi, svi stanovnici sela. Koliko dugo nema nekog kulturnog sadržaja u vašem selu? Selo Prva Kutina ima 1.300 stanovnika, od toga oko 150 dece i oko 600 žena. U periodu od kada Dom kulture nije u funkciji jedini kulturni sadržaji održavali su se u prostorijama Osnovne škole. Ali, u učionicama jedva da ima dovoljno prostora za učenike i njihove roditelje, pa se organizovanje većih skupova (predstava i priredbi) nije ni razmatralo. Tako da odgovor na vaše pitanje glasi: kulturnih i društvenih sadržaja nema u selu Prva Kutina poslednjih 25 godina. Dom kulture u Prvoj Kutini građen je u periodu 1965-1971. godine. Ovde su bile i svlačionice mesnog fudbalskog kluba, novinarska soba sa pogledom na fudbalsko igralište, prostorije za sastanke, biblioteka. Ovde su se održavale priredbe, predstave, izložbe akademskih slikara, književne večeri. Zanimljivo je da su u toj sali nastupale i brojne poznate ličnosti i estradni umetnici toga doba, među njima Toma Zdravković i Silvana Armenulić.

2021

Umetnice poklonile krov nad glavom

Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.

2021

Jedan čeka u kovid ambulanti, drugi prati red online od kuće

Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici?  Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.

2021

Devojke uče devojke: Šamar nije šala

Centar za devojke edukovao je ove godine 17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke.  One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesniceTatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz NišaKoliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotnoUpitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.

2021

Pčelari iz Batajnice donirali med za kovid bolnicu

Batajničkoj kovid bolnici donirali smo med. Zbog svog sastava med preventivno deluje na imuni sistem i savetuje se kod respiratornih infekcijaAnja Trifunović, član Udruženja pčelara BatajnicaPčelarsko udruženje Batajnica doniralo je 50 kilograma meda kovid bolnici u Batajnici ove godine. Koliko imate članova, i da je to prva humanitarna akcija? Jedna od naših prvih humanitarnih akcija u saradnji sa firmom „Pakograf“ iz Nove Pazove je donacija meda kovid bolnici u Batajnici. Naša ideja je bila da med doniramo osoblju koje danonoćno brine o obolelima od korone, znajući koliko težak i zahtevan posao obavljaju i da im je zbog toga potrebno da se nekako okrepe. Svi vrlo dobro znamo kako med deluje na naš organizam zbog svog sastava. Udruženje je osnovano u januaru ove godine, predsednik Udruženja je Petar Dobrić, trenutno imamo 54 člana i nisu svi samo iz Batajnice, već ima pčelara iz Ugrinovaca i Zemuna. U Udruženju imamo i dosta mladih pčelara.U kojim ste još humanitarnim akcijama učestvovali? Pored donacije meda kovid bolnici, naše Udruženje je zajedno sa posetiocima izložbe meda „Batajnički medenjak“ učestvovalo u humanitarnoj akciji prikupljanja pomoći za lečenje učeniku osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ iz Batajnice. Tom prilikom je sakupljeno 15.000 dinara. Svakako da se nećemo zaustaviti na ovim akcijama, cilj nam je da pomognemo, koliko smo u mogućnosti. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrasta. Školica je organizovana u saradnji sa osnovnom školom gde su deca dane provodila u prirodi, na pčelinjaku, edukujući se o pčelama. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrastaDa li je neka vrsta meda posebno dobra za respiratorne organe, koliko je važno da se koristi med preventivno za očuvanje imuniteta? Med, kao pčelinji proizvod, ne može da zameni farmaceutske lekove, ali svakako može da pomogne kao preventiva. Med sadrži saharozu, glukozu i fruktozu, kompleks vitamina B (B1, B2, B3, B6, B12), vitamine C, K, E, makro i mikro elemente, fermente (invertaze, amilaze) i veliki broj esencijanih kiselina. Zbog svog sastava med ima antibiotsko, antivirusno, aktioksidantno i antigljivično dejstvo, odlično deluje na imuni sistem. Prilikom pravilnog konzumiranja može se dosta uticati na jačanje imunološkog sistema. Svaki med je dobar, ne možemo izdvojiti neki posebno. Med se savetuje kod respiratornih infekcija jer oslobađa pluća od toksina i sluzi, oblaže sluzokožu gornjih disajnih puteva, umiruje napade nadražajnog kašlja. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima (matični mleč, perga, propolis) svakako je dobro konzumirati u određenim količinama kao preventivu svim bolestima.Hoće li biti nestašice meda, kakva je bila ova godina? Kako globalno zagrevanje utiče na prinos meda?Ova godina je bila izuzetno loša za prinos meda, što je posledica loših vremenskih uslova zbog globalnog zagrevanja. Kao posledica hladnog i kišovitog proleća desilo se izmrzavanje medonosnog bilja u pojedinim predelima i bagrema, pre svega, koji je glavna paša. Kad je cvetala lipa vremenski uslovi joj nisu pogodovali, opet ne u svim delovima Srbije, ali uglavnom. Leto je bilo toplo i bez padavina, što je izazvalo sušenje livada. Jedino je suncokretova paša dala neke rezultate prinosa. Ali, kako med nije jedini pčelinji proizvod, tu su propolis, perga, matična mleč, onda se može reći da godina nije bila toliko loša, a sve to zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici. Pčelari, kao ni potrošači, ne bi trebalo da se fokusiraju samo na med kao da je jedini pčelinji proizvod, već bi trebalo da znaju da iskoriste i druge i te kako dobre pčelinje proizvode koji na različite načine poboljšavaju ljudsko zdravlje. Istina je da imamo manje prinose, ali su istog kvaliteta kao i prethodnih godina zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici.Šta ljudi mogu naučiti od pčela koje imaju savršeno organizovanu svoju zajednicu? U našem narodu, od pamtiveka, vlada mišljenje da treba pomoći i dati da bi se vratilo. Pčelar koji prati pčelinju zajednicu u košnici i njihovu organizaciju rada pita se šta je sa organizacijom ljudi. Prateći pčelu kako ona sebe štiti u svojoj zajednici i znajući da je vekovima uspela da opstane, shvatamo koliku ulogu u životu ima organizacija. Ali, od kada se čovek umešao u njen život jedva uspeva, zato da bi pčele preživele treba ih pustiti da se same organizuju i ako prežive živeće i ova planeta.

2021

Ne bacajte hranu koju niste pojeli, napravite kompost

Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Kompostiranjem se dobija hranljiva zemlja Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika, ekološki projekat „Biram da kompostiram“Jedan vrtić i stambena zajednica u Beogradu dobili su kompostere u okviru projekta „Biram da kompostiram”. Radili ste u Hemijsko-prehrambenoj školi, kad ste počeli da radite kompostiranje i kako je počeo taj ekološki projekat?Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Plastika je, po novim naučnim istraživanjima, pronađena u ljudskoj placenti, a površinski sloj zemlje je istanjen i ispošćen. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, baca se bez kriterijuma, zbog čega razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje.Organski otpad može da se kompostira, umesto što se baca na deponiju, gde samo doprinosi pojačanju efekta staklene bašte ispuštanjem štetnih gasova tokom procesa raspadanja. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu. U međuvremenu, u školi u kojoj sam doskoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom „Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnjeKako su dodeljivani komposteri, kome su sve namenjeni? Pozvali smo lokalnu zajednicu preko neformalne grupe „Za manje smeća i više sreće – Zero Waste Serbia” da se pridruži našoj akciji tako što će nam donositi zeleni otpad. Odziv je bio fenomenalan, a mnoge naše komšije presrećne što svoj zeleni otpad mogu da donesu na kompostiranje. Naš plan je bio da, osim u edukativne i društveno-korisne svrhe, kompost posluži i za ulepšavanje školskog dvorišta, tako što ćemo ga iskoristiti kao hranljivu zemlju za nadgradne leje u koje ćemo posaditi medonosne biljke. Zatim je na proleće ove godine bio i poziv za mini eko-projekte Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Javili smo se na konkurs sa idejom da napravimo još kompostera, koje ćemo ovog puta darovati nekoj instituciji, stambenoj zajednici, ugostiteljskom objektu. Prilikom prijave za konkurs bilo je 100 predloga, izabrani smo u uži krug od 15, a zatim u dobitna četiri tima i tako je počeo projekat Hemijsko-prehrambene tehnološke škole „Biram da kompostiram”. U međuvremenu, zbog manjka časova, prešla sam u VI beogradsku gimnaziju, gde predajem engleski jezik, ali sam na lični zahtev ostala da vodim ovaj projekat do kraja. I objavili smo poziv za zainteresovane zajednice. Na kraju smo izabrali vrtić „Plavi čuperak” na Karaburmi i stambenu zajednicu Radnička.Kako je finansiran projekat? Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program „Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane nemačke ambasade. U okviru projekta „Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim, osim mene, radilo je dvoje učenika Valentina i Petar, i moja koleginica Danica Drulović, nastavnica tehnološke grupe predmeta, koja je osmislila i napravila nacrt kompostera. Takođe, bavila se procesom kompostiranja sa tehnološke strane (vlaga, temperatura, odnos sadržaja ugljenika i azota), dok sam ja radila na pripremi dokumentacije, povezivanju sa lokalnom zajednicom. Naravno, komposteri su dodeljeni besplatno.Koliko su ekološki projekti važni za decu u vrtićima i školskom uzrastu?Cilj ovakvih projekata je prvenstveno podizanje svesti o važnosti kompostiranja, o važnosti održivog života u urbanoj sredini. Na školskom nivou, zahvaljujući ovakvim projektima, učenici postaju samopouzdani, svesni, angažovani pojedinci koji kritički posmatraju svet oko sebe i vide sebe kao aktere promena. Za zajednicu je sjajno što ovakvi projekti podižu nivo socijalne kohezije, koja nam je danas više nego potrebna, kako bismo shvatili da ne možemo uvek čekati da neko nešto uradi za nas, da neke stvari moramo da uradimo sami, ako želimo da živimo u zdravoj, uređenoj, prijatnoj sredini. Koje su prednosti kompostiranja?Prednosti su nebrojene. Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlje tla, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka. Iako sam po struci filolog i bavim se podučavanjem i prevođenjem, u duši sam eko-aktivista. U mom domaćinstvu odavno se vodi računa o smanjenju otpada uz poštovanje svih pet eko-zapovesti: ne uzimaj ako ti ne treba, razmisli pre nego što kupiš nešto novo, ponovo upotrebi, recikliraj, natcikliraj (na primer, od starih farmerki napravi ceger). Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom, vraća balans u prirodnu sredinu, a tlu vraća neophodne materije.  Kako se pravi kompost, šta je potrebno, šta ne sme da se koristi? Kompost se pravi od zelenog otpada iz kuće (azotni deo) i smeđeg otpada (ugljenični deo). Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina. Slažu se naizmenično u odnosu 2:1 smeđeg u odnosu na zeleni otpad, u zatvorenu posudu koja ima bočne rupice za protok vazduha, po potrebi zalivaju se vodom i povremeno promešaju. U kompost ne sme da se stavljaju namirnice životinjskog porekla, niti ostaci začinjene hrane, borove iglice i lišće od oraha.

2021

Doprinos zajednici za generacije koje dolaze

U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i da bi mogli nesmetano da obavljaju svoje posloveDruga godina pandemije korona virusa, godina „konsolidacije“, godina je u kojoj smo se prilagodili „novoj normalnosti“, dodatno ojačali naše kapacitete, pokrenuli velike projekte, ali i godina u kojoj smo se potrudili da što više doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo, jer verujemo da na taj način stvaramo bolju budućnost za generacije koje dolaze. Naša mreža najbolja na testuU doba pandemije, uloga telekomunikacionih kompanija dobija na važnosti. U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i mogli da nesmetano obavljaju svoje poslove. Potvrda našeg truda došla je kroz peto po redu priznanje „Best in Test“, koje dodeljuje međunarodna kompanija UMLAUT. „Trend dvocifrenog rasta mobilnog saobraćaja u Telenor mreži nastavio se tokom 2021. godine. Nama to donosi posebnu odgovornost za kontinuirani, ubrzani razvoj mreže, zasnovan na potrebama korisnika i najnovijim tehnologijama. Ponosni smo na peto „Best in Test“ priznanje kao potvrdu kvaliteta i rezultat kontinuiranog ulaganja u mrežnu infrastrukturu“, kaže Saša Leković,  izvršni direktor Tehnike u Telenoru.Besplatan internet za nesmetano učenje na daljinuSvesni smo koliko je pandemija korona virusa uticala na sve sfere društva, pa tako i na obrazovanje. Većina škola u svetu uspela je da delimično ili u potpunosti pređe na onlajn nastavu. Prema istraživanju UNICEF-a, gotovo 1,6 milijardi dece u 190 zemalja sveta suočilo se sa poteškoćama u obrazovanju. Podaci Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja pokazuju da oko 40 odsto dece iz osetljivih društvenih grupa u Srbiji nije bilo u mogućnosti da prati nastavu na daljinu jer nisu imali internet konekciju ili je ona bila veoma loša. Zato smo, zajedno sa UNICEF-om, krenuli sa uvođenjem besplatnog interneta najugroženijoj deci širom Srbije. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, čime se omogućava stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristup digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od deset godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada. „Brzinom do zvezda“ za zdraviji život deceFizička aktivnost od ključnog je značaja za pravilan razvoj dece. Upravo u cilju promocije zdravih životnih navika i bavljenja sportom, Telenor i Srpski atletski savez nastavljaju svoj tradicionalni projekat „Brzinom do zvezda”, kroz organizaciju trka za decu trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola. Ove jeseni, uz poštovanje svih epidemioloških mera, počeo je osmi ciklus.Svake godine raste broj dece i gradova koji žele da učestvuju u projektu „Telenor: Brzinom do zvezda“, što govori o značaju promocije sporta u školama i među decom. Ove jeseni imamo rekordan broj prijavljenih gradova, čak 62. Sport pomaže deci da osnaže svoje psihičko i fizičko stanje, da upoznaju nove drugare, ali i nauče šta je to fer-plej, da porade na svom samopouzdanju, sve kroz igru i smeh. Ovde nije cilj postići najbolji rezultat, već kroz druženje razviti zdrave životne navike”, rekla je Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog razvoja u Telenoru. Ovaj projekat takođe otkriva i nove atletske nade. Polufinalisti, njih 32, dobijaju besplatno učešće na Telenor kampu „Brzinom do zvezda“, koji sadrži sportske, kreativne i edukativne elemente, a najvažnije od svega, spaja decu iz različitih delova Srbije kroz igru i druženje. Mnogi učesnici prethodnih ciklusa su se upravo kroz ovo takmičenje zaljubili u „kraljicu sportova“ i počeli da treniraju u atletskim klubovima. Čuva(j)mo životnu sredinuU Telenoru vodimo računa o zaštiti i  načinima unapređenja životne sredine. Želja nam je da kod naših zaposlenih, korisnika, šire javnosti, ukažemo na mogućnosti kolektivnog, ali i ličnog doprinosa zaštiti prirode. Zato smo pokrenuli program reciklaže mobilnih telefona. Svaki zainteresovani građanin, bez obzira na to da li je naš korisnik ili ne, može svoj stari telefon doneti u bilo koju Telenorovu prodavnicu i dobiće vaučer u iznosu od 7.000 dinara za kupovinu novog telefona ili pametnog sata. Od aprila, kada smo pokrenuli ovaj program, reciklirali smo preko 150.000 starih mobilnih telefona i prikupili više od osam tona elektronskog otpada, što uključuje blizu dve tona bakra, oko četiri kg srebra, četiri kg zlata.„Ono što je zanimljivo naglasiti jeste da je od početka akcije do danas, od ukupnog broja prodatih telefona u Telenoru, gotovo 90 odsto prodato uz vaučer za reciklažu. Naišli smo na fantastičan odziv, što nam pokazuje da građani zaista cene naše napore i žele da nam se priključe“, kaže Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka u Telenoru.Program reciklaže telefona samo je jedna od naših ekoloških inicijativa. Još pre skoro 10 godina odustali smo od plastičnih kesa i sada koristimo isključivo papirne kese i kartonsku ambalažu. Naši zaposleni aktivno učestvuju u procesu reciklaže kroz primarnu selekciju otpada na radnom mestu (papir, aluminijum, PET). Koristimo vozila sa manjom emisijom gasova, sijalice sa manjom potrošnjom struje i plaćamo električnu energiju samo iz hidrocentrala. Našim korisnicima nudimo mogućnost izdavanja elektronskog umesto papirnog računa, kao i plaćanje onlajn. Već trinaest godina zaredom, Telenor Srbija učestvuje u akciji „Sat za našu planetu“. Poslednje subote u martu mesecu, na sat vremena gasimo svetla u upravnoj zgradi na Novom Beogradu, kao i u svim prodavnicama širom Srbije. U cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu imamo uspostavljen Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) prema standardu ISO 14001, koji smo 2011. godine i sertifikovali.Sa nama možete da zamislite sveKroz konkurs „Zamisli sve“, Telenor fondacija pruža podršku inovativnim i održivim rešenjima koja za cilj imaju prevazilaženje trenutnih društvenih izazova iz oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti i zaštite životne sredine. Ove godine odabrana su četiri projekta kojima je raspodeljeno više od četiri miliona dinara. Hack#teen, hakaton za devojčice, koji organizuje Asocijacija za afirmaciju potencijala žena (AFA), posvećen je ohrabrivanju i motivisanju devojčica da se više zainteresuju za prirodne nauke i uključe u STEM zanimanja, kako bi bile podjednako zastupljene u tehnološkim poslovima budućnosti. Takmičenje organizovano povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama, koji se obeležava 22. aprila, okupilo je 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije. Takmičarke su, uz podršku svojih mentorki iz 10 uspešnih tech kompanija, kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Ove godine smo podržali i muzički festival ARLEMM 2021, koji širi i podstiče razvoj umetnosti i kulture u Srbiji, sa posebnim osvrtom na regione koji nemaju produktivne kulturne centre. Ova kulturno-edukativna manifestacija, u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIKUS, pružila je i mogućnost deci i mladima za dalja usavršavanja sa najeminentnijim stručnjacima iz različitih muzičkih žanrova. Manifestaciju su otvorili naš poznati violinista Stefan Milenković i orkestar Kamerata Akademika, a na festivalu su učestvovali istaknuti umetnici, Balkanopolis sa Slobodanom Trkuljom, Ana Ćurčin, Ortodoks Kelts i drugi. Svi koji nisu bili u prilici da uživo prisustvuju koncertima, mogli su da uživaju u prenosu na Telenorovom YouTube kanalu. U okviru projekta Posadi svoj hlad – Jesenja sadnja 2021, Telenor fondacija obezbedila je sredstva za šest hiljada sadnica belog jasena sa uputstvom za sadnju, koje su bile podeljene građanima tokom novembra u više od 100 gradova i opština na teritoriji Srbije, i to istog dana, u isto vreme. Kroz akciju smo želeli da ukažemo građanima na važnost zdrave životne sredine i damo im priliku da se direktno uključe u rešavanje problema zagađenog vazduha u urbanim sredinama. Takođe, nedavno smo sa kompanijom Color Media Communications započeli projekat „Zelena Srbija“, u okviru kog je tokom godine organizovana sadnja u deset gradova i opština.Projekat „Umetnost u prolazu“ organizacije Street Art Belgrade na inovativan i kreativan način približava uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama, kroz 3D modele murala. Za prve modele odabrani su radovi beogradskog umetnika Weedzora. Uz 3D modele se nalazi i opis radova na Brajevom pismu. Povodom Dana slepih i slabovidih osoba, koji se obeležava 15. oktobra, modeli su postavljeni na dve lokacije na Vračaru. „Umetnost je izraz slobode, ona spaja ljude, briše granice i prepreke. Ima veliku ulogu u stvaranju inkluzivnijeg i tolerantnijeg okruženja, čemu je Telenor fondacija posvećena od samog početka“, ističe Milica Begenišić, menadžerka Telenor fondacije. Brigom o našim zaposlenima, korisnicima i zajednici u kojoj poslujemo pravimo korak ka boljem društvu. Trudimo se da podržimo, ali i sami sprovedemo akcije u kojima svaki pojedinac može da uradi nešto kako bi naša planeta bila kvalitetnije i lepše mesto za život. Verujemo da je to jedini ispravan način.

2021

Wiener i ove godine uz “Dečje srce”

Kompanija Wiener Städtische osiguranje u saradnji sa humanitarnom organizacijom „Dečje srce“, organizovala je doručak za medije na kom su pripadnici medija imali priliku da se bolje upoznaju sa korisnicima podrške koju ova humanitarna organizacija pruža. Na događaju su predstavljeni novi proizvodi koje su osmislili i ručno izradili korisnici humanitarne organizacije „Dečje Srce“, a koji šalju poruku važnosti životnog osiguranja. Cegeri, proizvedeni pod pokroviteljstvom kompanije Wiener Städtische osiguranje, biće u prodaji u prostorijama radnog centra „Dečje srce“ i tokom naredne godine.Novinari prvi dobili priliku da vide nove proizvode iz radionice “Srcotvornica”„Pomoć osetljivim društvenim grupama jedan je od prioriteta društveno odgovornog rada naše kompanije. Naši napori idu u pravcu smanjenja razlika i podela u društvu, naročito onih koje nastaju na temelju različitosti. Sa organizacijom “Dečje srce” sarađujemo već dve godine, koristeći naše kompanijske kapacitete i naš poslovni ugled i uticaj kako bismo proširili priču o značaju misije “Dečjeg srca” i podstakli i druge uticajne članove zajednice da to isto učine. Prošle godine smo sa “Dečjim srcem” napravili naš korporativni kalenadar – oslikan i obogaćen ličnim porukama upravo ovih mladih ljudi koji u radu sa “Dečjim srcem” pronalaze smisao, izjavila je Ivana Đurišić, korporativni PR menadžer kompanije Wiener Städtische osiguranje. Kompanija Wiener Städtische osiguranje prepoznata je kao kompanija koja u svom svakodnevnom poslovanju veliku pažnju posvećuje dobrobiti društva i pružanju podrške lokalnoj zajednici i ranjivim grupama. „Humanitarna organizacija „Dečje srce“ posluje već 20 godina. Ovo je druga godina kako uspešno sarađujemo sa kompanijom Wiener Städtische osiguranje, a ujedno i druga godina rada naše kafeterije. Od samog početka, cilj nam je da da mladi sa smetnjama u razvoju razbiju predrasude sami o sebi i dokažu da su spretni i sposobni da samostalo obavljaju različite poslove”, izjavio je direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, Goran Rojević. Ovom prilikom, kompanija Wiener Städtische osiguranje omogućila je pripadnicima medija da kroz prijatno prednovogodišnje druženje u kafeteriji „Dečje srce“, upoznaju korisnike ove humanitarne organizacije, saznaju više o njihovim aktivnostima, ali i tome zašto je kompanija Wiener Städtische osiguranje podržava ovu humanitarnu organizaciju.

Izdanja

Broj 115, Novembar 2024.

Broj 115

Novembar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.