Najnovije

Srbija

Dan državnosti Srbije obeležava se uz proteste protiv iskopavanja litijuma

Ispred Palate Srbija na Novom Beogradu, gde se održava dodela odlikovanja povodom Dana državnosti, održava se i protest nekoliko ekoloških organizacija koje traže da se zakonski trajno zabrani iskopavanje bora i litijuma, preneo je N1.Aktivisti su oko podneva, iz više pravaca, u manjim grupama, blokirali Bulevar Nikole Tesle i Bulevar Mihajla Pupina na Novom Beogradu.  Kordon policije ih, međutim, sprečavao da priđu Palati Srbija.Na raskrsnici Ulice antifašističke borbe i Bulevara Mihaila Pupina došlo je do incidenta, kada je automobil koji je pokušao da probije blokadu udario mladića koji je učesnik protesta.Demonstranti su zatim prišli mladiću koji je sa haube automobola pao na kolovoz i on im je rekao da je dobro i da nije ozbiljnije povređen.Direktor kampanje "Kreni-promeni" Savo Manojlović je, komentarišući "jurnjavu" sa policijom rekao da je to "slika buduće Srbije", gde su, kako je istakao, slobodni građani napolju, a "kriminalci zatvoreni" u objektu koji će policija čuvati.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U jednom trenutku je došlo do napetosti kada je Dragan Simović iz Gornje Dobrinje probio policijski kordon, policija ga je zadržala, potom pustila."Pokušali smo da probojemo blokadu, došli smo k'o ljudi, od prošlog četvrtka kampujemo, došli smo im na noge, ja to kao domaćin ne mogu da razumem. Sram ih bilo. Meni kad dođe nego pred kuću, hoću rukav da mu pocepam da uđe, da popijemo kafu, rakiju..."Istakao je da ih predstavnici vlasti izbegavaju, već nekoliko dana dok traje njihov protest u kampu koji su napravili ispred Predsedništva Srbije."Niko našu muku da ne čuje. Sramota, niko našu muku da ne čuje", dodao je Simović.Manojlović je na početku protesta kazao da su se ekološki aktivisti odlučili na blokadu kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog toga što predsednik Repbulike Aleksandar Vučić nije poslušao grašane koji su pet dana kampovali ispred Predsedništva."Postoji još šansa da se Narodna skupština ne raspusti danas. Vlada Republike Srbije može danas po hitnom postpuku da predloži Zakon, a sutra Skupština da ga usvoji", kazao je Manojlović obraćajući se novinarima na blokadi u Bulevaru Nikole Tesle.

Lifestyle

Luksuzna putovanja vozom, kao u romanu Agate Kristi

Kompanija Belmond za luksuzne turističke aranžmane početkom juna organizuje dvodnevno putovanje od Reimsa u Francuskoj do Venecije, preneo je portal Food And Wine. Reč je o luksuznom putovanju namenjenom ljubiteljima šampanjca, ali i atmosfere iz dela Agate Kristi.Svako ko je čitao roman ili gledao film Ubistvo  u Orijent ekspresu, snimljen prema delu Agate Kristi, odmah je proveo nekoliko minuta sanjajući o tome da krene na to legendarno putovanje vozom.Belmond je inače još 1982. godine pokrenuo je svoju Venice Simplon Orient Express turu, vozeći svoje goste od Londona do Venecije i dalje u svojim starinskim vagonima.Putovanje će početi u nedelju, 5. juna, u Remsu, u Francuskoj, gde će se proslaviti 250 godina Kuća šampanjca Veuve Clickuot, koja je osnovana daleke 1772. godine.Nakon posmatranja izlaska sunca nad gradom, gosti će obići njene podrume, a posle toga ukrcaće se u voz. Sledećeg jutra gosti mogu da gledaju još jedan nezaboravan izlazak sunca i protežu noge na stanici u Insbruku, kada uđu u Austriju.Luksuz, mir i nasladaZarade ima, a luksuza nema Kada voz stigne u Veneciju, svi će biti odvezeni čamcem do hotela Cipriani, koji je u vlasništvu kompanije Belmond.U pitanju je putovanje od svega dve noći, koje košta kao da traje bar deset puta duže.Cena karte za kabinu sa dva mesta je 8.430 dolara po osobi, a za jednokrevetnu kabinu 14.280 dolara. Ukoliko, primera radi, neki bogat par želi romantično putovanje „na visokoj nozi“, karta za njih će po osobi koštati skoro 30.000 dolara.Belmond je inače postao deoje francuska luksuzna modna kuća i kompanija visoke klase, Louis Vuitton, pre skoro tri godine.

Svet

Luj Viton podiže cene zbog rasta cena proizvodnje

Čuveni svetski modni brend Luj Viton najavio je povećanje cena nekih proizvoda na globalnom niovu zbog rasta troškova proizvodnje i inflacije, prenosi agencija Rojters.Cene će biti veće u radnjama Luj Vitona širom sveta i povećanje se odnosi na kožne proizvode, modni "aksesorajz" i parfeme, prenosi Rojters izjavu PR-a te modne kuće.Odluka o povećanju cena, doneta je zbog promene troškova proizvodnje, repromaterijala, transporta kao i inflacije.

Srbija

Radio Požega: Kinezi olakšali žalbe zbog radova na autoputu

Građani koji žive blizu gradilišta deonice autoputa od Preljine do Požege, moći će lakše da se žale zbog eventualnih problema na gradilištu, javio je Radio Požega. Odeljenje za rešavanje njihovih žalbi i prijava je osnovao izvođač radova China communications construction company.Kako se dodaje, radovi na izgradnji deonice autoputa E 763 od Preljine do Požege kreću uskoro, pa izvođač poručuje da tokom izvođenja radova može doći do "povremenog uznemiravanja lokalnog stanovništva".Iz tog razloga je kako se dodaje, formirano odeljenje koje će u saradnji sa lokalnom samoupravom i javnim preduzećima rešavati sve eventualne pritužbe lokalnog stanovništva na aktivnosti koje se sprovode na gradilištu.Pritužbe se mogu uputiti lično u prostorijama građevinskog kampa koji se nalazi pored petlje Pakovraće, putem elektronske pošte na adresu zahtevicccc@gmail.com ili telefonom na brojeve: 066/809-06-26 i 066/809-06-27.Deonica na autoputu od Beograda do Požege, Preljina-Pakovraće otvorena je pre nekoliko nedelja.Ona obilazi grad Čačak, sve do ulaska u Ovčarsko-Kablarsku klisuru, gde se vozači sve dok se ne završi ostatak deonice do Požege, ponovo vraćaju na staru magistralu.Uskoro putarine i na putevima nižeg redaKoridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Srbija

U Banatu otkriven veliki pomor zaštićenih ptica

Blizu ribnjaka Sutjeska, u mestu Banatski Despotovac, članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica pronašli su 64 leša divljih ptica. One su, kako se ocenjuje, najverovatnije ubijene i među njima su strogo zaštićene vrste, mišar i velika bela čaplja, kao i one koje su zaštićene lovostajem, siva čaplja i veliki vranac."Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su usmrćene bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država", objašnjava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.On podseća da se Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno ptica selica, pa takvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava.Kako se dodaje, naneta je i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv namnožavanja glodara na oranicama."Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja", pojašnjava Knežević.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeKako se precizira, pronađena su 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), kao i 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba). Pronađene su i ptice koje su zaštićene lovostajem: sedam leševa sive čaplje (Ardea cinerea) i dva leša  velikog vranca (Phalacrocorax carbo).Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj goriU Srbiji se pojavio novi par retkih ptica "Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene", kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njegovim rečima, na tom području nalazi se i gnezdo orla belorepana (Haliaeetus albicilla), gnezdo mišara (Buteo buteo), par crnih žuna (Dryocopus martius), koje su strogo zaštićene vrste.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica SrbijeNavodi se da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo prenoćište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, kao i da je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva. Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.

Srbija

Jednokratne pomoći: Znak stabilnosti ili praksa sa kojom se mora prestati?

U toku poslednje dve godine, za vreme pandemije, Srbija je izvojila 8,7 milijardi evra, što je preko 18 odsto BDP-a, za pomoć privredi i građanima, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije."Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar i u dan i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, koliko su nam jake i stabilne finansije," rekao je Mali obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, preneo je Fonet.Zakon koji je nakon obrazloženja Skupština usvojila predviđa da se mladima uplati dodatnih 100 evra u narednim mesecima.Podsetimo, mladi su početkom februara već dobili jednokratnu pomoć od 100 evra.Iako ministar ističe da su dodele jednokratnih pomoći znak da su državne finansije stabilne, stručnjaci skreću pažnju da na njihove loše strane.Socijalna politika se i u 2022. godini jednim delom sprovodi preko neselektivnih davanja velikim grupama stanovnika, što je praksa s kojom se mora prestati, upozorava Fiskalni savet.Ovo telo je u prethodnim godinama u više navrata analizirao neselektivne isplate identičnih iznosa svim punoletnim građanima ili svim penzionerima. Sve analize su pokazale da ova praksa nije dobra.Međutim i u ovogodišnji budžet je uračunata jednokratgna pomoć od 20.000 dinara za sve penzionere nezavisno od njihovog materijalnog statusa.Ova isplata će državu koštati skoro 300 miliona evra.Umesto ovakvih davanja, stvarno efikasna i fiskalno odgovorna socijalna politika bi podrazumvela da se finansijska pomoć isplaćuje samo socijalno ugroženim stanovnicima.Fiskalni savet podseća da je Vlada početkom 2020. godine usvojila krovni Zakon o socijalnoj karti kojim se predviđa da se na jednom mestu objedine svi relevatni podaci o materijalnom statusu građana.

Srbija

U Srbiji manje goveda, svinja, koza

Broj goveda u Srbiji smanjen je za tri odsto od 1. januara do 1. decembra 2021. godine u odnosu na isti period 2020, a broj svinja za 3,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Broj koza je smanjen za 3,6 odsto dok je broj ovaca povećan za 0,6 odsto, a živine za 0,7 odsto.Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 45,6 odsto a svinje u regionu Vojvodine, 42,3 odsto.U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5, koza za 6,7 i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto.

Svet

Kompanije iz Srbije na prehrambenom sajmu Gulfood

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva - Gulfood, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Proizvodne i izvozne kapacitete predstaviće petnaest kompanija iz Srbije.Na sajmu će učestvovati: Master fruits Beograd, PIK Bečej, Tisa coop Kanjiža, Cmana Krnjevo, Yumis Niš, Zdravo organic Selenča, BMN malinas Požega, ITN group Beograd, Budimka Požega, Damar confit Beograd, Fruct company Udovice, Mlekara Šabac, Tropic trade Beograd, Mlekara Ub, Mirax agrar Beograd, objavljeno je na sajtu RAS.Posetioci sajma Gulfood, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih proizvoda iz Srbije od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada, navodi se u saopštenju.Gulfood se održava na prostoru od 100.000 kvadrata, a godišnje ga poseti više od 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca."Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine je sa Srednjeg istoka, oko 20 odsto iz Azije, oko 10 odsto iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike", saopštio je RAS.Kompanije prehrambenog sektora iz Srbije promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone.Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta, Japana.

Srbija

Novi Sad raspisao tender za poligon za ekstremne sportove (FOTO)

Novosadska uprava za građevinsko zemljište i investicije je raspisala tender za izgradnju poligona za ekstremne sportove u tom gradu. Procenjena vrednost radova je 25 miliona dinara bez obračunatog PDV-a.Poligoni bi treba da budu pogodni za različite sportove i da imaju dva dela. Foto: Projektna dokumentacija, primer rešenjaPrvi je pumptrack poligon koji je namenjen za sve uzraste za vožnju bicikala, trotinera, skejtborda i rolera, ali i prilagođen korisnicima sa posebnim potrebama, u invalidskim kolicima, piše u projektnom zadatku.Foto: Projektna dokumentacija, pumptrackDrugi deo je "parkour" rekreacioni park. "Parkour" je način kretanja u urbanoj sredini i savladavanja prepreka trčanjem, skakanjem i penanjem. Ovaj park bi trebalo da sadrži prečke za preskakanje, lopte za preciznost, pauk kavez, kao i preciznu šipku, navodi se u tenderskoj specifikaciji.Foto: Projektna dokumentacija, parkourPlan je da poligon bude izgrađen kod "Češkog magacina" i Studentskog doma "Nikola Tesla" na Limanu na površini od oko 2.600 kvadrata.Lokacija se nalazi na zaštićenom podrčju nasipa gde je dozvoljeno graditi samo otvorene sportske terene, parkinge i u pojedinim delovima plitku podzemnu infrastrukturu.Foto: Projektna dokumentacija, prikaz lokacijeUprava Novog Sada u postupku javne nabavke traži firmu koja bi ceo projekat uradila po principu "ključ u ruke", odnosno koja bi izradila projeka, obezbedila opremu i izgradila poligon.

Svet

Industrijske sirovine na minimumu: Nedostaju, metali, energenti, kafa…

Nedostatak osnovnih sirovina koje se koriste u poroizvodnji otežava oporavak proizvodnje u svetu i podstiče opšti rast cena, piše Financial Times. Nedostaju aluminijum, bakar, litijum-karbonat, energenti i kafa.Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju "ekstremne cene" kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godinaInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.

Poverenik Milan Marinović

Video

Marinović: Podaci o nabavci medicinske opreme moraju biti javni (VIDEO)

Podaci o nabavci opreme i lekova, kao i o raspoložovim mestima u bolnicama i brojevima zaraženih i preminulih moraju da budu javno dostupni jer su od krucijalne važnosti za zdrastveni sistem u Srbiji, rekao je za Novu ekonomiju poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.On dodaje da su i građani smireniji kada znaju te informacije.Niko pre pandemije nije očekivao da će biti tolika potražnja za medicinskim podacima, a samim tim ni potreba da se oni bolje zaštite. To nije bio šok samo za Srbiju, već i za ceo svet, objašnjava poverenik Marinović.Turski Acibadem: Ne planiramo kupovinu kovid-bolnice u Batajnici On dodaje da se radi o dve vrste podataka, oni koji se tiču ličnih zdravstvenih podataka građana koji moraju da budu zaštićeni, ali i onih koji treba da budu javni, informacija o tome koliko je zaraženih, preminulih, kolika je popunjenost bolnica, ali i podaci u vezi sa kupovinom opreme.Razumljivo je bilo u ono vreme kada nije bilo dovoljno respiratora na tržištu da su neki podaci tada morali da ostanu tajna jer su ih i druge države štitile, kaže Marinović i dodaje da to je bilo jedna nova situacija za sve.Ipak, ni nakon vanrednog stanja, srpske vlasti nisu objavile podatke o tome koliko su plaćale vakcine, testove, respiratore. Deo podataka o tome kolike su razmere državnih izdataka Nova ekonomija je dobila analizom finansijskih izveštaja i slanjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.Tako smo došli do podataka da je Republički fond za zdravstveno osiguranje na opremu i materijal u toku prve godine pandmije potrošio najmanje 520 miliona evra, o čemu detaljnije možete čitati na linku.Takođe, iz dostupnih podataka Agencije za lekove i medicinska sredstva, kao i i iz odgovora pojedinih zdravtsvenih ustanova, ustanovili smo da je promet PCR testova, koje koriste samo državne ustanove, u 2020. godini bio najmanje 28,6 miliona evra. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.

Svet

Skupi energenati usporavaju evropsku ekonomiju

Ekonomija Evropske unije ove godine imaće manji rast žnego što se očekivalo, saopštila je Evropska komisija. Razlog za to su brzo širenje omikrona, skupi energenti i problemi u globalnom lancu snabdevanja koji podstiču inflaciju i odlažu oporavak od pandemije korona virusa."Visoke cene verovatno će biti aktuelne do leta, nakon čega se predviđa pad inflacije, cene energenata, kao i šešavanje problema u sanbdevanju", dodao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.Nakon snažnog rasta od 5,3 odsto koji je zabeležen u 2021. godini, Evropska komisija je saopštila da će BDP u Evropskoj uniji i evrozoni ove godine porasti za 4 odsto, umesto 4,3 odsto, kako je prognozirano pre tri meseca.Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i UkrajineU EU rastu investicije u istraživanja i razvoj Inflacija bi se povećala preko očekivanih 3,5 odsto tokom 2022. godine.Đentiloni, koji je bivši italijanski premijer naglasio je da pored tih prognoza neizvesnost i rizici i dalje ostaju visoki. Naročito su se, kako je dodao znatno pogoršale geopolitičke tenzije u Istočnoj Evropi.Kako se podseća, više od 100.000 ruskih vojnika raspoređeno je na granici sa Ukrajinom. To je izazvalo strah Zapada od mogućeg vojnog sukoba.Ta kriza je donela veliku neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energijom iz Rusije. Oko 40 odsto gasa koji greje kuće i fabrike u Evropskoj uniji dolazi upravo iz te zemlje.

Srbija

Ministarstvo: Useljenje u nove delove Kliničkog centra u februaru ili martu

U feruaru ili martu će, prema informacijama Ministarstva zdravlja, doći do prvog useljavanja opreme, ljudstva i pacijenata u pojedine završene delove rekonstuisanog i novosagrađenog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), rekao je državni sekretar Predrag Sazdanović.Sazdanović je, govoreći na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, istakao da nadzorne službe trenutno na terenu otklanjaju postojeće nedostatke. Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra On nije znao da odgovori na pitanja odbornika koje klinike, odnosno koji delovi UKCS će biti prvi useljeni, kakav je plan useljenja i da li se zna kada će svi radovi kompletno biti okončani.“Ja sad ne mogu da govorim kompetentno. Hteo sam da pozovem kolegu Ašanina (v.d. direktora UKCS), ali je on veoma zauzet, upravo zbog ovoga o čemu pričamo. Na dnevnom nivou postoje 20-30 problema koji treba da se reše. To se nekad popularno zove novi, nepredviđeni radovi”, odgovorio je Sazdanović na pitanje odbornika Marka Bogdanovića, odbornika i doktora koji je zaposlen u UKCS.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Rekonstrukcija UKCS i izgradnja nove kule u okviru kompleksa je počela 2018. godine. U avgustu 2019. godine planirani rok za završetak rekonstrukcije KCS bio je 6. avgust 2021. godine, podseća Istinomer.U oktobru 2020. godine predsednik Vučić je obišao radove i rekao da će rekonstrukcija biti gotova u septemrbu 2021. godine."Do septembra sledeće godine, za manje od godinu dana biće završen čitav objekat u KCS i opremljen najmodernijom opremom. Imaće sobe za intenzivnu, poluintenzivnu negu, operacione sale, dijagnostiku, Urgentni centar, sve što je neophodno", rekao je Vučić, a preneo RTS.Garaže i heliodrom Kliničkog centra Srbije daće se u koncesiju Tom prilikom je Vučić dodao će rekonsturkcija, zajedno sa naknadnim radovima, koštati 120-125 miliona evra, kako je objavio javni servis.U oktobru je useljenje pomereno za 1. decembar 2021. godine, kada je javni servis objavio da je prva faza radova završena, a da je druga u toku.Krajem decembra je u delu UKCS koji je u izgradnji izbio požar.

Svet

Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva

Neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa, preneo je Bloomberg. I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva."Prošle godine zahtevi akcionara su bili ključni u zahtevima bankama da se usvoje ili pojačaju investicije u eksploataciju i korišćenje uglja. Akcionari treba da se usprotive investicijama koje negativno utiču na klimatske promene", kaže Keli Šilds, predstavnik Share Action.Share Action je poznata po pokretanju rezolucija o klimatskim promenama među bankama koje su poznate po najvećim investicijama u fosilna goriva. Cilj njene inicijative je je kako se navodi da se spreče klimatske promene i zagrevanje planete za "kritičnih" 1,5 stepeni Celzijusa.Iako su investicije u industriju fosilnih goriva prošle godine bile za 93 milijarde evra manje nego tokom 2020. godine, to kako se navodi ipak ne predstavlja njihovo smanjenje u odnosu na trendove u godinama pre pandemije korona virusa.Među najvećim investicijama u naftu i gas prošle godine bila je banka HSBC, koji je uložila 7,6 milijardi evra u kompanije Ekkon Mobil i Saudi Aramco.Cene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da padaGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori Njeni akcionari su prošle godine podneli rezoluciju kojom se banka poziva da smanji svoju finansijsku podršku industriji fosilnih goriva.Drugi veliki finansijeri naftne i gasne industrije prošle godine su Barclais i BNP Paribas.Predstavnici Bariclaisa saopštili su da će za 15 odsto smanjiti finansiranje investicija u fosilna goriva, uključujući ugalj, naftu i gas, do 2025. godine. Kako se dodaje, postoje i ograničenja novih istraživanja nafte i gasa na Arktiku.Iz BNP Paribasa najavljuju kako će kreditiranje kompanija koje istražuju i proizvode gas smanjiti za 10 odsto do 2025. godine.U izveštaju se dodaje da je pet analiziranih banaka, uključujući Nat West Group, Commerzbank i La Banque Postale počele sa ograničavanje finansiranja projekata nafte i gasa.Banke, investitori i osiguravajuće kompanije koje raspolažu kapitalom vrednim više od 130 milijardi dolara prošle godine su se obavezali na neto nultu emisiju CO2 do 2050. godine.

Srbija

Ruski lanac marketa dolazi u Srbiju

Ruski diskonter Svetofor uskoro će otvoriti prvi market u Beogradu na adresi Surčinski Put 5, u blizini naselja Bežanijska kosa, navodi Retail Serbia.  Pored otvaranja prvog maloprodajnog objekta u Beogradu, Svetofor će nastaviti  širenje na srpskom tržištu otvaranjem još tri marketa, drugi u Čačku i prve objekte u Kikindi i Trsteniku.Svetofor trenutno posluje sa više od 15 maloprodajnih objekata diskontog tipa u kojima se roba izlaže na palete ili komore.U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaU ponudi Svetofor prodavnica nalazi se oko 40 odsto uvoznih artikala iz Rusije. Prosečna površina Svetofor marketa u Srbiji iznosi oko 1.000 metara kvadratnih.Svetofor je deo ruske Torgservis grupe koja u Srbiji posluje sa dve nezavisne kompanije Beltorg (Svetofor marketi) i Ros Produkt Servis Beograd (MERE marketi). Prvi MERE market otvoren je u Batajnici krajem 2020. godine, dok je lanac Svetofor operacije započeo nekoliko meseci kasnije. Brend MERE uskoro planira da uđe na tržišta Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.Na matičnom tržištu grupacija poseduje treći po veličini lanac.UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Svet

Tamara Papić (Baby FM): U Dubaiju smo pronašli potencijalne investitore

Startap firma BabyFm predstavila je na sajmu Expo 2020 Dubai sistem za merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Tamara Papić iz startap Baby FM kaže da su na sajmu razgovarali sa potencijalnim investitorima I dogovorili saradnju sa jednom kompanijom.  “Važno je bilo upoznati naše ljude koji dugo godina posluju na podrčju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bliskog istoka. Odmah smo dobili komentar od jedne od učesnica, koja radi za vodeću distributersku kuću lekova i medicinskih sredstava u UAE da se naš proizvod izdvojio i da joj je interesantan za tržište. Takođe, razgovarali smo i sa potencijalnim investitorima, kao i predstavnicima za rusko tržište, ali i napravili premiliminarni dogovor o saradnji sa jednom domaćom farmaceutskom kompanijom”, kaže ona.Posetioce sajma, kako ona kaže, zanimalo je da li će se uređaj koristi i kao “family” toplomer, tako da i roditelji mogu da izmere sebi temperaturu. “Veoma su bili zainteresovani roditelji koji su posetili sajam, ali isto tako i zaposleni u oblasti opremanja bolnica smart sistemima”, kaže Papić.Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije na tom međuanrodnom sajmu. 

Srbija

Beograd kupuje 80 trolejbusa, tender vredan 47 miliona evra

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd raspisalo je tender za kupovnu 80 novi trolejbusa. GSP je vrednost nabavke procenio na 5,5 milijardi dinara.Od 80 novih trolejbusa, GSP kupuje 60 solo trolejbusa sa produženom autonomijom  i 20 zglobnih trolejbusa sa produženom autonomijom, piše u specifikaciji. Prvih 20 trolejbusa treba da budu isporučeni u roku od 300 do 365 dana od dana zaključenja ugovora, dok svake naredne godine treba da stigne po još 20 autobusa. Pored trolejbusa, nabavka obuhvata i obuku kadrova GSP-a i tehničku podršku.Trolejbusi koji se kupuju treba da imaju nizak pod, bez stepenika na celokupnoj površini dostupnoj za stajaće putnike.Vozila treba da budu opremljena uređajima sistema za naplatu karata i daljinsko praćenje vozila u sistemu javnog gradskog prevoza u Beogradu, da imaju ugrađen WiFi/4G ruter, kao i da budu opremljeni sistemom za automatsko brojanje ulaza i izlaza putnika. Svi trolejbusi moraju da budu  iste marke i proizvedeni od istog proizvođača, a modeli koje ponuđač nudi moraju biti proizvedeni u serijskoj proizvodnji, piše u specifikaciji.  "Ponuđači moraju da ponude potpuno nove trolejbuse. Pod terminom 'nov trolejbus' podrazumeva se nekorišćen trolejbus proizveden u periodu ne dužem od godinu dana od dana isporuke, sa celokupnom novom konstrukcijom i ugrađenim potpuno novim agregatima, sklopovima, podsklopovima, delovima i drugim ugradbenim stavkama", piše u specifikaciji. Takođe, glavne komponente vozila: vučni elektromotor, invertori, baterije, osovine, strujni oduzimači, i sistemi (klima uređaj, sistem za grejanje, informisanje, brojanje putnika, video nadzor...) moraju da budu od istog proizvođača ugrađeni u solo i zglobne trolejbuse.Koji su uslovi za ponuđače?Ponuđač mora da dokaže da je u prethodne tri godine isporučio minimum 20 komada kompletno novih niskopodnih trolejbusa, opremljenih vučnom baterijom za autonomno kretanje sa radnim dometom u režimu vučne baterije najmanje 5 kilometara i da za iste nije imao nerešene reklamacije koje se odnose na kvalitet ili eksploataciju isporučenih vozila. Ovi trolejbusi moraju biti isporučeni i u eksplotaciji u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije, Evropske ekonomske zone (EEA), uključujući Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.Od ponuđača se traži da dokaže da raspolaže servisom koji je od proizvođača ponuđenog vozila ovlašćen da vrši uslugu servisiranja i održavanja vozila i koji je udaljen najdalje do 60 kilometara od JKP GSP Beograd u ulici Kneginje Ljubice 29.Prosečna starost solo trolejbusa na kraju 2020. godine bila je nešto više od 11 godina, dok je starost zglobnih trolejbusa bila 17,6 godina, vidi iz statistike GSP-a.Takođe, na kraju iste godine Beograd je imao 97 solo trolejbusa i 15 zglobih. 

Svet

„Romantični“ prevaranti samo u SAD zaradili milijardu dolara

Oko 24 hiljade građana Sjedinjenih Država prošle godine ostalo je bez milijardu dolara ukupno jer su poslali novac ili kriptovalute takozvanim "romantičnim" prevarantima, saopštio je američki FBI (Federal Bureau of Investigation), prenosi portal Forbes. Kontakti se obično uspostave preko aplikacija za upoznavanje, Fejsbuka ili Instagrama, a kasnije.U takvim situacijama, kontakt se uspostavi preko interneta i žrtve nasednu na priču prevaranta koji obično tvrdi da je trenutno negde u insotranstvu, najčešće zbog služenja u vojsci.Oštećeni se sažale na njihovu priču, pošalju novac, platne kartice, kartice koje je moguće dopuniti novcem, poklone ili kriptovalute.Prema podacima američke Savezne komisije za trgovinu (Federal Trade Commission, FTC) broj prevara i slučajeva krađe identiteta porasto je 240 miliona dolara tokom prošle godine.Prošle godine iznosili su 547 miliona dolara, dok je godinu dana pre toga 307 miliona dolara gubitaka u tim prevarama, a čak četvrtina tih prevara plaćena je kriptovalutama.Po jednoj kriptovaluti prosečno je izgubljeno oko 9.770 dolara, a najviše žrtava prevareno je lažnim savetima za investiranje u kriptovalute.Mežu žrtvama romantičnih prevaranata najviše je porastao broj ljudi starih između 18 i 29 goidina. Njihov prosečni gubitak iznosio je oko 750 dolara. Daleko više su pritem tih prevara izgubili ljudi stariji od 70 godina, oko 9.000 dolara po prevarenoj žrtvi.Kako da se čuvate od onlajn prevara?Onlajn prevaranti širom sveta koriste pandemiju koronavirusa Broj prevara u vezi sa kriptovalutama porastao je skoro pet puta od 2020. do 2021. godine, ali najčešći način plaćanja u sličnim situacijama bile su poklonjene platne kartice. Prošle godine čak 28 odsto prevara "obavljeno" je tim putem.Prevare putem kripotovaluta prošle godine iznosile su 18 odsto, putem apliakcija za plaćanje 14 odsto, dok je udeo bankovnih plaćanja bio 13 odsto.Kako se objašnjava, prevaranti kreiraju lažne onlajn profile koristeći fotografije koje su pronašli na internetu. U opisu tih profila često navode kako služe vojsku u inostranstvu.Kada prevarant stekne poverenje svoje žrtve, često zatraži novac za lečenje bolesnog deteta.Inspektori američkog FBI savetuju građanima da pre stupanja u ozbiljniji kontakt distraže fotografije osobe sa kojom komuniciraju i provere da li su korišćene negde drugde.Takođe, savetuje im se da im ne šalju novac, šifre za kroptovalute, poklone ili platne kartice pre nego što se sa njima lično sastanu.

Srbija

Pola miliona evra iz budžetske rezerve za vakcinaciju i dezinfekciju

Ukupno 60,9 miliona dinara (518,5 hiljada evra) iz budžetske rezerve je dato Generalnom sekretarijatu Vlade kako bi Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju nadokanadio troškove dezinfecije zdravstvenih ustanova i vakcinacije protiv bolesti COVID-19, piše u rešenju Vlade.Novac će se koristiti za neplanirane svrhe, piše u rešenju.Podsetimo, mnogi troškovi u vezi sa potrebama za vreme pandemije bili su obezbeđivani iz budžetske rezerve, kao što je na primer, izgradnja novosadske kovid bolnice ili fabrike vakcina.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Na ovaj način, značajno je smanjena i transparetnost s obzirom na to da troškovi nisu planirani u okviru budžeta.Takođe, nabavke vakcina i medicinske opreme i materijala za vreme pandemije su i dalje tajna.Analiza Nove ekonomije pokazala je da je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u toku 2020. godine potrošio najmanje 520 miliona evra.Prve godine pandemije, promet PCR testova u Srbiji bio je barem 28,6 miliona evra. PCR testiranje vrši se samo u državnim ustanovama, između ostalog i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju. Naša redakcija je Zavodu poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kako bismo dobili podatke o tome koje PCR testove su kupovali i koliko novca su potrošili na njihovu nabavku, ali odgovor nismo dobili.