Jednokratne pomoći: Znak stabilnosti ili praksa sa kojom se mora prestati?

U toku poslednje dve godine, za vreme pandemije, Srbija je izvojila 8,7 milijardi evra, što je preko 18 odsto BDP-a, za pomoć privredi i građanima, rekao je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije.

„Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar i u dan i pokazali koliko nam je država jaka i odgovorna, koliko su nam jake i stabilne finansije,“ rekao je Mali obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, preneo je Fonet.

Zakon koji je nakon obrazloženja Skupština usvojila predviđa da se mladima uplati dodatnih 100 evra u narednim mesecima.

Podsetimo, mladi su početkom februara već dobili jednokratnu pomoć od 100 evra.

Iako ministar ističe da su dodele jednokratnih pomoći znak da su državne finansije stabilne, stručnjaci skreću pažnju da na njihove loše strane.

Socijalna politika se i u 2022. godini jednim delom sprovodi preko neselektivnih davanja velikim grupama stanovnika, što je praksa s kojom se mora prestati, upozorava Fiskalni savet.

Ovo telo je u prethodnim godinama u više navrata analizirao neselektivne isplate identičnih iznosa svim punoletnim građanima ili svim penzionerima. Sve analize su pokazale da ova praksa nije dobra.

Međutim i u ovogodišnji budžet je uračunata jednokratna pomoć od 20.000 dinara za sve penzionere nezavisno od njihovog materijalnog statusa.

Ova isplata će državu koštati skoro 300 miliona evra.

Umesto ovakvih davanja, stvarno efikasna i fiskalno odgovorna socijalna politika bi podrazumvela da se finansijska pomoć isplaćuje samo socijalno ugroženim stanovnicima.

Fiskalni savet podseća da je Vlada početkom 2020. godine usvojila krovni Zakon o socijalnoj karti kojim se predviđa da se na jednom mestu objedine svi relevatni podaci o materijalnom statusu građana.