Najnovije

Svet

Postignut trgovinski sporazum između Brisela i Londona

Britanija i EU završavale su u sredu uveče istorijski sporazum nakon Bregzita koji će definisati njihove buduće trgovinske odnose, piše Fajnenšal tajms.Očekuje se da će Boris Džonson, premijer Velike Britanije, ugovor uskoro potvrditi, čime će se okončati napeti pregovori koji su trajali devet meseci.Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom noći na doradi zakonskog teksta, koji će sačuvati trgovinu bez carine između EU i Velike Britanije, kao i zaštitu saradnje u drugim oblastima, poput bezbednosti.Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije - osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina i kvota.Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskom Uredu za budžetsku odgovornost.Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 procenata, procenio je fiskalni nadzornik.Iako se sporazum često opisuje kao „tanki“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. Ali, prava EU-a za ribolov biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim.Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile: Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.Sada će se žuriti sa odobravanjem sporazuma pre nego što se prelazni period Britanije završi 1. januara.Evropski parlament je već rekao da neće glasati pre kraja godine. Ali Brisel ima mogućnost privremene primene sporazuma dok ga poslanici ne izglasaju 2021. godine.

Svet

Udeo nezaposlenih u radno aktivnom stanovništvu Hrvatske 7,5 odsto

Tokom trećeg tromesečja 2020. godine u Hrvatskoj je bilo 26 hiljada manje zaposlenih na godišnjem nivou, dok je broj nezaposlenih porastao za 32 hiljade, što predstavlja anketnu nezaposlenost u iznosu od 7,5%, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo Seebiz.Naglašava se da je tokom trećeg tromesečja broj zaposlenih iznosio 1,678 miliona, dok je broj nezaposlenih bio 135 hiljada.Reč je o statističkim podacima iz ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada pa predstavlja međunarodno podata podatak o zaposlenosti i nezaposlenosti.Iz DZS-a navode da se zbog pandemije suočavaju sa poteškoćama u prikupljanju, proveri i obradi podataka, kao i da su podaci uglavnom dobijeni telefonskim putem.Po podacima dobijenim iz te ankete, u trećem tromesečju 2020. godine u Hrvatskoj je bilo milion i 678 hiljada zaposlenih, što je u odnosu na prethodni kvartal, odnosno drugo tromesečje ove godine, više za 10 hiljada, odnosno 0,6%.Poređenje broja zaposlenih na godišnjem nivou, u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje da je tokom trećeg tromesečja ove godine broj zaposlenih bio oko 26 hiljada ili 1,5% manje.Broj nezaposlenih porastao je na godišnjoj razini za 31%, a na tromjesečnoj za 17,4%. Naime, u trećem tromesečju ove godine nezaposlenih je, prema anketi, bilo 135 hiljada, a u istom tromjesečju 2019. godine 103 hiljada, dok je pak u drugom ovogodišnjem kvartalu bilo 115 hilajda nezaposlenih.Stopa anketne nezaposlenosti, kao postotni udio nezaposlenih u aktivnom stanovništvu, tako iznosi 7,5%, što je za 1,7% više na godišnjoj i jedan postotni bod više na kvartalnoj razini.S obzirom na broj zaposlenih i nezaposlenih, u trećem kvartalu ove godine aktivno stanovništvo činilo je milijun i 814 hiljada ljudi, što je na nivou tromesečja rast za 31 hiljadu. Na godišnjem nivou, u odnosu na treće tromesečje prošle godine, broj aktivnih stanovnika veći je za sedam hiljada.Neaktivno stanovništvo smanjeno je i na kvartalnoj i godišnjoj razini. U kategoriji neaktivnog stanovništva u trećem je tromjesečju ove godine bilo milion i 697 hiljada ljudi, što je u odnosu na drugi kvartal 2020. 33 hiljade, a u odnosu na treći kvartal prošle godine 15 hiljada manje.Stopa aktivnosti, koja pokazuje postotni udeo aktivnog u radno sposobnom stanovništvu, u trećem tromesečju 2020. iznosila je 51,7%, što je za 0,9% više u odnosu na prethodno tromesečje i 0,3% više na godišnjem nivou.Stopa zaposlenosti, koja pokazuje udeo zaposlenih u radno sposobnom stanovništvu, u razdoblju od srpnja do rujna ove godine iznosila je 47,8%, što je na nivou tromesečja rast za 0,3%, a na godišnjem pad za 0,6%.

Srbija

Mali magacini mogu da donesu veliku zaradu

Pored velikih početnih ulaganja izdavanje malih magacina nema velike troškove i uloženi novac se brzo vraća, a domaći preduzetnici kažu da taj biznis raste i da će biti hit za tri do pet godina, pišu Biznis i finansije. Kao dva velika razloga za razvoj tog biznisa navodi se prelazak na rad od kuće i činjenica da nove zgrade često nemaju podrumski prostor."Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika", objašnjava Zoran Stajić, vlasnik "Toro Box-a", najveće firme u Srbiji koja se bavi tom vrstom iznajmljivanja. Prema njegovim procenama ulaganja u taj posao isplate se nakon pet ili šest godina, mnogo brše nego investicija u iznajmljivanja stana. Stajić dodaje i da su davali u zakup velike magacine, dok danas iznajmljuju 200 malih, a još 800 je u pripremi.Naglašava da je za početna ulaganja neophodno od milion do dva miliona evra, dok je cena iznajmljivanja od 50 evra, pa naviše."Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj", kaže Zoran Stajić.Neki od klijenata su bili iz pogrebnih preduzeća, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom."Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava", kaže Filip Savić, direktor firme "Skladištenje stvari".Kaže da imaju dosta klijenata koji rade onlajn, kao i da najmanji magacin, gde može da se smesti 45 kutija košta15 evra mesečno.Među klijentima su kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte, ljubitelji oldtajmera."Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi", kaže Savić. U tom slučaju, kako objašnjava, firma ima pravo da stvari proda na licitaciji, pa im se dešava da godišnje napune dvadesetak šlepera, stvarima koje niko ne uzima."Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno", objašnjava vlasnik firme "Rent a Box" Ivan Božović . Cena je kako naglašava 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata".Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. Zatim treba nabaviti i takozvane "kontejnere" koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.Iskustvo koja ljudi imaju u ovoj oblasti poslovanja u Poljskoj, pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i da bude smešten u centralnoj gradskoj zoni, a period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.U toj zemlji jedna firma je od te vrste biznisa napavila i franšizu.

Svet

Od naredne godine omogućeno reklamiranje na Telegramu

Osnivač Telegrama Pavel Durov rekao je da će aplikacija za razmenu poruka sledeće godine početi sa oglašavanjem na svojim javnim kanalima, piše Tech Crunch.Durov je na svom Telegram kanalu napisao da će oglasi biti „prilagođeni korisnicima, kao i da će poštovati privatnost, a ujedno kompaniji omogućiti da pokriju troškove održavanja servera i saobraćaja na njihovoj aplikaciji“.Takođe je najavio „premium stikere“, kao još jedan način monetizacije, istovremeno naglašavajući da će postojeće funkcije ostati besplatne i da ne podržava prikazivanje oglasa u privatnim porukama.Pored razgovora o planovima za monetizaciju kompanije, Durov je rekao da Telegram ima skoro 500 miliona korisnika.

Svet

Kina istražuje Alibaba Grupu zbog navodnog monopola

Kina je započela istragu o navodnoj monopolističkoj praksi kompanije Alibaba, a regulatori su takođe pozvali podružnicu kompanije Alibaba, Ant Group Co., kako bi razgovarali o poštenoj konkurenciji i pravima potrošača, eskalirajući nadzor nad internet carstvom milijardera Džeka Maa, pisao je Bloomberg.Istraga dolazi u periodu kada kineski regulatori žele da zauzdaju neke od najvećih tehnoloških kompanija u zemlji.Otvorena je istraga o Alibabinoj praksi „biranja jedne od dve“, saopštila je Državna uprava za regulaciju tržišta.Ova praksa zahteva od trgovaca da potpišu „pakte o ekskluzivnoj saradnji koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama, navodi Rojters.Istraga je ujedno i novi problem u nizu za suosnivača Alibabe Džeka Maa.U novembru je Kina naglo povukla Ant Grupu sa inicijalne javne ponude (IPO), u pokušaju da ukore Džeka Maa, većinskog akcionara Ant Grupe.„Jednom poznati kao pokretači ekonomskog prosperiteta i simboli tehnološkog napretka zemlje, Alibaba i rivali poput Tencent Holdings Ltd. suočavaju se sa sve većim pritiskom regulatora nakon što su nagomilali stotine miliona korisnika i stekli uticaj na skoro svaki aspekt svakodnevnog života u Kini,“ Bloomberg je napisao.

Svet

Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste „pozitivan ton“

Gugl (Google) je ove godine pooštrio kontrolu nad radovima svojih naučnika pokrenuvši pregled „osetljivih tema“ i u najmanje tri slučaja zatražio da se autori uzdrže od negativnih mišljenja kada se govorilo o njihovoj tehnologiji, prema internim komunikacijama i intervjuima sa istraživačima koji su uključeni u istraživanja, piše agencija Rojters.Guglova nova politika sada traži od istraživača da se konsultuju sa pravnim timovima i timovima za odnose s javnošću pre nego što se pozabave temama kao što su analiza lica i raspoloženja i kategorizacija rase, pola ili političke pripadnosti.„Napredak tehnologije i rastuća složenost našeg spoljnog okruženja sve više dovode do situacija kada naizgled bezazleni projekti pokreću etička, reputaciona, regulatorna ili pravna pitanja“, navodi se na jednoj od stranica za istraživačko osoblje.Za neke projekte, zvaničnici Gugla intervenisali su u kasnijim fazama. Jedan od viših menadžera kompanije rekao je naučnicima i autorima studija da „vode računa da daju pozitivan ton“ prilikom istraživanja, navodi Rojters.Četvoro istraživača, uključujući stariju naučnicu Margaret Mičel, rekli su da veruju da Gugl počinje da se meša u ključne studije koje se bave pitanjem potencijalne štete koju tehnologija može da nanese.Tenzije između tehnološkog giganta i dela njegovog osoblja pojavile su se ovog meseca nakon naglog odlaska naučnice Timnit Gebru koja je sa Margaret Mičel vodila tim od 12 naučnika usredsređen na etiku u softveru za veštačku inteligenciju (AI).Gebru kaže da ju je Gugl otpustio nakon što je dovela u pitanje naredbu da se ne objavljuje istraživanje tvrdeći da AI oponaša govor koji bi mogao dovesti marginalizovanu populaciju u nepovoljan položaj. Gugl je rekao da je prihvatio i ubrzao njenu ostavku.Viši potpredsednik Džef Din rekao je u izjavi da se članak koji je napisala Gebru bazirao isključivo na potencijalnoj šteti, a da nije pominjala napore koji su u toku da bi se ti problemi rešili.Eksponencijalni razvoj u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije u tehnološkoj industriji podstakla je vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i drugde da predlože pravila za njenu upotrebu. Neki su citirali naučne studije koje pokazuju da softver za analizu lica i druga veštačka inteligencija mogu da naruše privatnost i pojačaju rasnu pristrasnost.Guglov projekat za koji je rečeno autorima da daju pozitivan ton odnosi se na AI algoritmu koji platforme poput Jutjuba (YouTube) koriste za personalizaciju sadržaja korisnika. Rojters navodi da prema nacrtu projekta u koji su imali uvid, postoji „zabrinutost“ da ova tehnologija može da promoviše „dezinformacije, diskriminatorske ili na drugi način nepravedne rezultate“ i „nedovoljnu raznolikost sadržaja“, kao i da dovede do „političke polarizacije“.Gugl još uvek nije komentarisao ove navode.

Srbija

Dogodine kreće masovna izgradnja postrojenja za otpadne vode

Tokom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počinje gradnja između 20 i 30 postrojenja za preradu otpadnih voda i očekuje se da na taj način bude pokriven najveći deo zemlje, poručuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, prenosi Biznis.rs."Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju", kaže pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.Na online konferenciji o upravljanju otpadnim vodama Abramović je rekao da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre nekoliko nedelja, kada je u Narodnoj skupštini Srbije ratifikovan sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.Njime su kako dodaje,odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda."U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra", kaže Srđan Gajić iz Udruženja "3E".On naglašava da u borbi protiv zagađenja ne postoje stimulativne mere za privredu. Prema njegovim rečima, u tom poslu ključna je finansijska podrška države, malih i srednjih preduzeća, a deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.VRBAS: NEMA KO DA UPRAVLJA POSTROJENJEM ZA OTPADNE VODE OTPADNE VODE ZAVRŠE U REKAMAU Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. Nataša Ðokić, savetnik NALED-a, navela je da uprkos ustaljenom mišljenju Srbija nije bogata vodama. Kako je objasnila, mi imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica iznosi 2.500 metara kubnih.Zbog toga naglašava da vode treba da čuvamo i dodaje da u Srbiji situacija nije ništa bolja ni sa kanalizacionom mrežom, jer je njome pokriveno svega 62% stanovništva.Onlajn konferencija o otpadnim vodama održana je u organizaciji Udruženja "3E", Mreže inspektora Srbije i u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i USAID-om.

Svet

Bruto plate medicinskih sestara u Nemačkoj preko 3.500 evra

Nemački Savezni zavod za zapošljavanje u objavio je popis plata za najpopularnija zanimanja u toj zemlji, preneo je Večernji list. Naglašava se da se podaci odnose na 2019. godinu, kao ida su to iznosi mesečne bruto zarade od koje treba odbiti porez.Prema objavljenim podacima, medicinska sestra zarađuje 3.547 evra, pekar 3.502, prodavac peciva 1.839, bagerista 3.421, bankarski službenik 4.875, građevinski inženjer 5.246, profesionalni vozač 2.556, krovopokrivač 3.265, električar 3.143, elektromehaničar 3.694.Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, blagajnika u prodavnicama 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.84, zidara 3.140, tesara 3.153 evra.POREZI SE PLAĆAJU PO KLASAMANapominje se da to nisu iznosi koje radnici dobijaju na "na ruke" jer od te sume prvo treba namiriti poreze i doprinose, a plaća se i porez crkvi.Visina poreza koji se odbija od plate zavisi od poreske klase zaposlenog, a u njegovom obračunu važnu ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, da li i koliko ima dece itd.Nemci imaju šest poreznih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima gde jedan partner nema primanja, ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednake plate. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora - od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja. Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, njegova neto zarada bi u prvoj poreskoj klasi bila 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a u šestoj 1.533 evra.Nemačka ima i utvrđenju minimalnu cenu po radnom satu koja je početkom ove godine povećana sa 9,19 na 9,35 evra po satu rada. Minimalna stanica uvedena je 2015. godine kada je iznosila 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebalo bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.

Srbija

Da li će domaći gosti spasiti turističku sezonu?

Još uvek je nepoznato koliko će ova zdravstvena kriza trajati i kada će putovanja van zemlje biti moguća, međutim subvencionisani odmor u Srbiji, uz vaučere za koje će građani moći da konkurišu već od 1. januara, za sada je jedini izvestan, jer Vlada Srbije je budžetom za 2021. godinu predvidela izdvajanje od 500 miliona dinara za ukupno 100.000 vaučera za putovanja u Srbiji, piše Politika.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je već pozvalo zainteresovane ugostitelje da se prijave za realizaciju programa vaučera i najavilo da će prvi spisak domaćina kod kojih ih je moguće iskoristiti biti objavljen najkasnije do 31. decembra.Kao i ranijih godina, prijavljivanje građana za vaučere podrazumevaće minimum pet besplatnih noćenja u prijavljenim objektima, a trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a mogu se koristiti zaključno sa 30. novembrom. Kako su naveli u resornom ministarstvu, sledeća godina biće sedma zaredom kako se preko besplatnih vaučera realizuje Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije.Lista mogućih korisnika proširena je tokom ove godine, zbog epidemije i na studente, a i limit zarade je povećan na 70.000 čime je dodatno omogućeno znatnom broju građana da aplicira za vaučere za subvencionisanje troškova godišnjeg odmora u Srbiji, kažu za Politiku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Prema njihovim podacima, u ovoj godini za vaučere se prijavilo 274.010 korisnika. I u 2021. godini, kažu, očekuju veliko interesovanje domaćih turista za destinacije širom Srbije, čime će kao i prethodnih godina znatno doprineti ukupnom turističkom prometu.Na pitanje koliko domaći turizam može da pomogne u spasavanju sezone, u ministarstvu navode da je za Srbiju domaći gost oduvek bio od izuzetnog značaja.„I u najboljoj godini srpskog turizma, gotovo 50 odsto turista činili su domaći gosti, tako da ne možemo govoriti samo o spasavanju sezone. Tokom 2020. godine najveći broj naših građana je usled zatvorenih granica i epidemiološke situacije, odabrao da odmor provede u svojoj zemlji. Na našim najposećenijim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika, Vrnjačke Banje, Sokobanje, Divčibara se tokom leta tražio krevet više“, kažu u ministarstvu.Takođe, naši turisti su tražili tzv. alternativne destinacije poput Stare planine, Kosjerića, ostalih planina, etnosela, salaša, jezera i na tim ugostiteljima je sada da prikažu sve lepote i autentičnosti svog kraja, kažu za Politiku u navedenom ministarstvu.Stabilizacija ovog sektora se svuda u svetu, pa i kod nas očekuje tokom tokom 2021. godine, ali ipak sve destinacije i dalje očekuju najviše od domaćih turista. U Ministarstvu trgovine kažu da ni Srbija neće biti izuzetak.„Odavno je poznato da ne treba praviti razliku između domaćih i stranih turista kada je reč o kvalitetu turističke ponude i pružene usluge. Ova godina nam je dodatno pokazala koliko je važan domaći gost. Naši ugostiteljsko-turistički radnici znaju da se zadovoljni turista ponovo vraća na destinaciju i rado je preporučuje. Nadalje, ovo je prilika za domaće goste, da ukoliko nisu upoznali Srbiju kao turističku destinaciju i njenu turističku ponudu, da to učine tokom 2021. godine“, kažu u Ministarstvu trgovine za Politiku.

Srbija

Produžen rok za zamenu kaveza za koke nosilje

Proizvođači konzumnih jaja mogu do kraja 2023. godine da zamene kaveze za koke nosilje, što znači da će imati dovoljno vremena da se prilagode zakonodavstvu Evropske unije i da koriste sredstva iz IPARD programa, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Produženje roka za tri godine je rezultat inicijative Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja PKS, upućene Ministarstvu poljoprivrede, koje je izmenilo Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja.Prvobitni pravilnik je predviđao da rok za zamenu kaveza ističe 1. januara 2021. godine, novi rok je 31. decembar 2023. godine."Da pravilnik nije izmenjen, proizvodnja bi se smanjila za oko 40 procenata i verovatno bi morali da se oslonimo na uvoz, dok bi mnogi proizvođači čak i odustali od proizvodnje jaja", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimirović.On je podsetio da je na predlog PKS, IPARD program omogućio proizvođačima konzumnih jaja da konkurišu za sredstva usmerena za nove, obogaćene kavezne sisteme.Istakao je da prema pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice i pojilice, drugačiji materijal na podu, nagib ne veći od 14 odsto.

2020

Oni su odgovorni lideri Srbije u 2020. godini

Srpska asocijacija menadžera (SAM) devetu godinu zaredom dodelila je „SAM Godišnje nagrade“ najboljima u Srbiji. I u izazovnoj godini nagrađeni su izuzetni menadžeri, poslodavci i kompanije koji su svojim ponašanjem, aktivnošću i poslovanjem zaslužili da budu posebno istaknuti i koji društvu mogu da služe kao primer odgovornog poslovanja.Svečano veče Srpske asocijacije menadžera pod sloganom ODGOVORNO LIDERSTVO otvorio je Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera. Pozdravljajući prisutne, Damljanović se osvrnuo na izazove sa kojima se svako od nas suočavao prethodnih meseci: „Ova godina je bila izazovna i vrlo neočekivana. Svi menadžeri su morali da se snalaze, da budu vrlo efikasni i vrlo empatični, da probaju da sačuvaju svoje preduzeće i svoje zaposlene. Ponosan sam na SAM jer je uspeo od početka pandemije da se aktivira za sve članove, ali i one koji to nisu, i da zajedničkim konferencijama sa relevantnim ljudima, nađe način kako da dođemo do finansijske pomoći i kako da se organizuju preduzeća u pandemijskom okruženju. Jako smo uticali i pokušavali da pokažemo državi koliko je bitno da se što ranije reaguje i to se na kraju i desilo. Ponosan sam na naše članove koji su uspeli da sačuvaju svoje zaposlene jer je to ključ za uspeh koji će doći kada sve ovo prođe. Kada pričamo o 2021, vidimo svetlo na kraju tunela. Ono što sam siguran jeste da se nikada više nećemo vratiti na staro i da nećemo raditi na način na koji smo radili.“ Poslovnoj zajednici privrede obratio se i g-din Blaž Brodnjak, CEO, kompanije NLB, koji je istakao važnost zajedničkog delovanja za region i naglasio: „Ovo je specifična godina za sve nas, godina u kojoj smo naučili da je skoro sve moguće i da u prvi plan stavljamo solidarnost i održivost našeg načina života i našeg načina poslovanja. Naročito mi je drago da nas je Vlada Republike Srbije prepoznala za pravog strateškog partnera za Komercijalnu banku. Dugo smo prisutni već u Srbiji, ali na ovaj način bićemo u mogućnosti da vama, privrednicima, i građanima Srbije nudimo još bolje usluge i da intenzivnije sarađujemo sa vama.“ SAM Godišnje nagrade 2020. dodeljene su u sledećim kategorijama: menadžer godine, mladi menadžer godine, poslodavac godine i društveno odgovorna kompanija godine.U godini kada se ceo zdravstveni sistem suočio sa izazovima pandemije, a većina privatnih zdravstvenih ustanova prestala s radom zbog visokog rizika, bila je velika hrabrost odlučiti se na pružanje svih usluga, a pritom zaštiti zaposlene. Ovogodišnjeg dobitnika titule Menadžer godine krasi hrabrost, vizionarstvo i spremnost da preuzme rizik i učini da svi osećamo da je naše zdravlje i zdravlje naših bližnjih zaštićeno i da smo u sigurnim rukama lidera privatnog zdravstva u regionu. Tradicionalna titula Menadžer godine 2020. pripala je  dr Jasmini Knežević, CEO, BelMedic.Već tokom prvih mesec dana vanrednog stanja u Srbiji jedna kompanija je promenila fokus i glavni prioritet stavila na saradnju u kreiranju novih Covid laboratorija – „Vatreno oko“ u Beogradu, pogona u Belgiji i najveće Covid laboratorije u Evropi, sve uz maksimalne mere zaštite za sve angažovane inženjere i instalatere. Ova porodična kompanija ostala je posvećena i kreiranju radnih uslova i ambijenta za privlačenje i zadržavanje najboljih talenata u Srbiji, zbog čega je ove godine, kao poseban projekat, pokrenula i kompanijsku Akademiju. Titula Poslodavac godine 2020 pripala je kompaniji Termovent.Nikada nije bilo važnije istaći mlade menadžere koji su i u izazovnim vremenima pokazali da su na visini zadatka. Zbog izuzetnih rezultata koje su ostvarili dvoje mladih menadžera, svako u svom sektoru poslovanja, žiri je odlučio da u kategoriji mladi menadžer godine, nagradu dodeli dvema osobama, u skladu sa ciljevima SAM-a usmerenim na promovisanje dostignuća, ličnog razvoja i preduzetničkog duha mladih menadžera. Ovo veliko priznanje poneli su Dragana Milanović, direktor i osnivač, Roberto Baressi, i Ivan Pribićević, direktor, Simplify.Uz značajnu finansijsku pomoć zdravstvenim institucijama za nabavku neophodnih sredstava za dijagnostiku virusa COVID-19 i nabavku medicinske opreme i humanitarnih paketa za ugrožene građane Srbije, jedna kompanija je otišla korak dalje. Svesna nadljudskih napora koje medicinsko osoblje ulaže da bi spasilo živote naših sugrađana, obezbedila je zasluženi odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za regionalne heroje – 450 lekara i pripadnika medicinskog osoblja. Zato je društveno-odgovorna kompanija 2020 MK Group, sa svojim projektom Odgovorni lideri za regionalne heroje.Ovogodišnja dodela je, u skladu sa aktuelnom situacijom, organizovana virtuelno, uz retrospektivu aktivnosti i događaja koje su obeležile 2020. godinu, a članovi Srpske asocijacije menadžera su tokom programa uputili i posebnu zahvalnost svim medicinskim radnicima koji su u prvim redovima borbe protiv COVID-19. Iz ovog Udruženja najavljuju da će svečano SAM Gala veče povodom dodele godišnjih nagrada, poznato i kao i „poslovni Oskar“, sledeće godine biti ponovo organizovano u decembru mesecu, kada će biti proslavljen i mali jubilej - 10. godina dodele ovih prestižnih priznanja. 

Srbija

Infodemija: Kad je politička kampanja važnija od zdravstvene

Za vreme pandemije prekršena su sva pravila krizne komunikacije. Trećina građana ne veruje da koronavirus uopšte postoji. Da li je ovakav neslavan rezultat posledica toga što je politička kampanja bila preča od one zdravstvene?U apoteke je stigao test kojim se možete sami testirati na koronu, ali se nikako ne preporučuje da to radite sami. On jeste za kućnu upotrebu, ali bris treba da vam uzimaju isključivo medicinski radnici. Test je povučen iz prodaje jer ne poseduje dozvolu Agencije za lekove (kaže premijerka), iako se nalazi u bazi iste agencije i postoji i rešenje kojim mu se daje dozvola. Ako vam ništa nije jasno, nije do vas, ne brinite.Oprečne informacije koje do građana stižu još od početka pandemije rezultirali su time da u decembru, nakon što devet meseci živimo sa virusom, više od trećine građana Srbije ne veruje ili sumnja da pandemija COVID-19 uopšte postoji, kako pokazuju rezultati istraživanja Beogradskg centra za bezbednosnu politiku (BCBP).Ovaj podatak trebalo bi da nam dovoljno o tome da država nije dobro komunicirala sa građanima i da nijedna mera nije dovoljno objašnjena, smatra profesor Fakulteta bezbednosti Želimir Kešetović."Vi da pitate ljude sa simptomima na koji telefon da pozovu, kome da se jave... Ako imate nekog vašeg u bolnici koga ćete da pitate kako mu je... Mislim da su to sve nejasna pitanja", rekao je Kešetović.Ko poziva na šoping, ne može dobrom da se nadaKešetović, koji je stručnjak upravo u oblasti kriznog menadžmenta, objašnjava kako su u toku pandemije prekršena gotovo sva pravila kriznog komuniciranja. Ključna greška napravljena je na samom početku, kada je na konferenciji za medije rečeno kako je virus smešan i kako bi žene trebalo da pohrle u šoping u Italiju. "Ta prva poruka u kriznoj komunikaciji je jako važna. To se zove golden hour ili golden two hours, prvi zlatni sat ili zlatna dva sata. Zapravo, prva poruka koja se plasira, cela dalja krizna komunikacija se gradi na njoj i ne može biti suprotna. Ovde je morala da bude suprotna i tri nedelje kasnije smo dobili SMS u devet uveče, da smo na pragu italijanskog scenarija, da će ’groblja će biti tesna’..."Da je nedovoljno dobro informisanje građana u toku pandemije samo nasleđe već godinama polarizovane i nezdrave komunikacije smatra scenarista i satiričar Vojislav Voja Žanetić. On objašnjava kako ju je dodatno opteretilo i to što se početak pandemije poklopio i sa predizbornom kampanjom."Akcenti su bili prenaglašeni, drama je bila prenaglašene, restrikcije su bile prenaglašene i čini mi se, možda nisam u pravu, da su se sve te stvari bile u funkciji više političke propagande nego što je politička propaganda bila u funkciji zdravstvene. I to nije bio dobar odnos", ocenjuje Žanetić.Cilj je uvek političkiIako navodi da su se sada i politička i zdravstvena komunikacija utišale jer je akcenat na spašavanju ekonomije, objašnjava da je naše društvo preterano ispolitizovano te da se sve pretvara u političku kampanju."Koji god aspekt zdravstvene komunikacije iliti komunikacije o pandemiji i preventivne komunikacije za potrebe otkud znam kakve zaštite građana i društva da okrenete i da pitate, odgovor je otprilike isti – sve je to super, ali to ne služi tome što mi mislimo da bi trebalo, nego njegov primarni cilj jeste da ostvari određeni politički efekat", rekao je Žanetić.Čini se da i rezultati upravo oslikavaju šta je to primarni cilj – vlast je na izborima osvojila ubedljivu većinu glasova, istraživanje BCBP-a pokazuje da gotovo polovina građana smatra da je predsednik Republike najbolje rukovodio pandemijom, a skoro 40 odsto da je Krizni štab dobro radio u ovom periodu. Doduše, u obzir treba uzeti i relativno visoke procente onih koji nisu bili zadovoljni radom ovih institucija – trećina građana misli da je predsednik države loše rukovodio, a 40 odsto da je to bio slučaj sa Kriznim štabom.Ipak, za našu temu od još većeg značaja ima informacija da je na pitanje šta je trebalo da institucije urade kako bi bolje upravljale krizom najveći broj ispitanika odgovorio kako je bilo neophodno bolje informisanje.A loše informisanje, nedovoljno informativni tekstovi u medijima, neprecizne izjave vlasti, populističke mere proizvele su mnoštvo lažnih vesti kao i teorija zavera.Laganje nije krivično deloIako smo svi u manjoj ili većoj meri žrtve, pitanje je kako se od toga odbraniti. Izvrtanje činjenica, neistinito izveštavanje ili izgovaranje neistina u javnosti nije krivično delo samo po sebi ukoliko ne proizvede paniku, teže remećenje javnog reda i mira ili ne ometa sprovođenje mera i odluka koje je propisala država, objašnjava za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Radovan Lazić.Takođe, on ističe je da onaj koji iznosi neistine mora biti svestan toga da to nije istina. To jeste, laganje iz nehata se ne računa.Ipak, vesti koji mediji objavljuju, izjave sa kojima nas političari svakodnevno zasipaju, podaci sa kojima svakodnevno izlazi Krizni štab čini se više nego ikada odlučuju o našim životima. Na osnovu onoga što gledamo, slušamo ili čitamo donosimo zaključke o tome koliko bi trebalo da budemo zabrinuti, da li je u redu da odemo kod roditelja na ručak, kada ćemo moći u prodavnicu narednog dana, da li ćemo moći da otputujemo na odmor i hoće li nam dete ići naredne nedelje u školu. Osim toga, mnogi privrednici donosili su svoje poslovne odluke na osnovu informacija koje su dobijali putem medija i na osnovu onoga što su govorili članovi kriznog štaba ili predstavnici vlasti. Ukoliko se ispostavi da ste svoje poslovne planove gradili na neistinama, pogrešnim informacijama i skrivenim podacima, imate pravo da se obratite sudu, objašnjava Lazić."Ukoliko biste vi imali neko preduzeće koje posluje i čije je poslovanje značajno otežano usled takvih informacija ili ste te informacije koje ste čuli od određenih državnih zvaničnika, računali ste s njima i ukalkulisali ste na neki način u poslovanje svog preduzeća pa ste zbog toga pretrpeli štetu svakako vam ostaje pravo da tražite naknadu štete", kazao je Lazić.On takođe skreće pažnju i da su političari i javni funkcioneri najpre dužni da govore istinu, a da iako njihove izjave uglavnom ne povlače krivičnu odgovornost to ne znači da ne treba da povlače političku.I istina i nadaAli, čak i ako nekontrolisana količina informacija kojom nas zasipaju svakodnevno poslednjih meseci ne proizvede kod nas takvu štetu da bismo mogli da se obratimo sudu ili ako ne iznudi građansku paniku ne znači da u nama nije probudila stres.Šta nas više plaši – kada baratamo sa toliko informacija da više ne znamo koja je tačna ili kada napipavamo u mraku, ne znajući šta se dešava? Psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar objašnjava za Novu ekonomiju da je dosta toga indivualno."Postoje ljudi koji se osećaju sigurnije kada barataju sa većom količinom informacije jer tako osećaju da imaju veću kontrolu.  Sa druge strane, postoje i oni koje mnoštvo informacija preopterećuje".Ipak, veliki značaj igra i to na koji način je informacija servirana, kaže ona."Važno je reći istinu, ali je podjednako važno uliti nadu. I te dve informacije zajedno su nešto što psiha može da prevari. Znači – to i to se dešava, ali imamo to i to rešenje. Ukoliko izostane drugi deo, pojačava se konfuzija", dodala je Glušac Draslar.Dodaje, u slučaju aktuelne pandemije to bi moglo da znači da se uz informacije o tome koliko ima zaraženih, koliko osoba je preminulo ili koliko se nalazi na respiratorima, govori i o tome koliko ih je izlečeno, koliko onih koji koji su pozitivni na kovid je zapravo bolesno, koje su nove metode lečenje, dokle se sa ispitivanjima stiglo i slično. Strah gasi imunitetKako objašnjava, toga u medijima nedostaje, ali to nije karakteristika samo domaćeg terena."Postoji jedan globalni trend u kome se više informacije serviraju na način da se ljudi uplaše da bi poštovali određene mere", dodala je ona.Ovakav vid komunikacije može da da rezultate samo kratkoročno, dok na duže staze može da bude štetan, kaže Glušac Draslar. Kako ona objašnjava, kada je telo pod stresom i kada pokreće hormone za neku vrstu akcije, ono gasi sve sisteme koji mu troše puno energije."Prvi se isključuje imunološki. Znači, strah jednako isključivanje imunološkog sistema. Što više straha, imunološki lošije radi. Tako da, u tom kontekstu, zaista je neophodno uliti nadu", zaključuje Glušac Drasler.

Srbija

Srbiji potrebni zakoni kojima se mediji efikasnije štite od pritisaka

Publikacijom "Mediji i nove politike upravljanja internetom" BIRN želi da pokrene debatu o uticaju interneta i digitalnih tehnologija na razvoj medija. U narednim publikacijama, kako je naglašeno, ispitaće se i status  medijskih sloboda u digitalnom prostoru.Navodi se da mdijske slobode u tom prostoru podrazumevaju otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama, kao i ekonomsku održivost medija i nove biznis modele. Na važnost interneta i digitalnih tehnologija, kako se navodi u publikaciji pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu.Prema njima u  Srbiji je preko 3,81 miliona ljudi koji koriste internet, a njih 70% ima naloge na društvenim mrežama.Za pristup "svetskoj mreži" najčešće koriste mobilni telefon, a internet se najviše koristi za traženje informacija, slanje onlajn poruka, slušanje muzike i učešće na društvenim mrežama.Iako razvoj novih platformi treba da se zasniva na otvorenom internetu, ukazuje se na činjenicu da u praksi to nije tako. "Internet i digitalni prostor sve više postaju mesto gde se sloboda izražavanja i medijske slobode susreću sa brojnim izazovima i problemima", navodi se u BIRN-ovoj publikaciji.Razlog za to je "algoritamsko i platformsko usmereno informisanje", koje dovodi do toga da se ljudi informišu u zatvorenim krugovima svojih istomišljenika ili poznanika, pa katkad zabrinjava i količina dezinformacija koja pri takvim oblicima komunikacije nastaje.BIRN ukazue na činjenicu prema kojoj se nedostatak domaćih medijskih politika ogleda  i u tome što su one usmerene na tradicionalne modele regulacije, pa kao takve nisu prilagođene digitalnom okruženju. Same promene, kako se navodi treba da odgovore na probleme kojima se umanjuju medijske slobode i slobode izražavanja. NEOVLAŠĆENO PRAĆENJE NOVINARABIRN ukazuje na primer koji se  dogodio 2020. godine i koji pokazuje  neovlašćen nadzor nad novinarima.Tadašnji ministar odbrane javno je komentarisao tekst jednog od svojih prethodnika koji nije bio ni objavljen, a mediji bliski režimu Tanjug, TV Pink kao i nekoliko drugih prenelo je njegovu izjavu.Slučaj je, kako je naglašeno u publikaciji, otovorio pitanje prisluškivanja novinara.Među preporukama za unapređenje regulatornih i samoregulatornih mehanizama, prema BIRN-ovoj publikaciji, trebalo bi da se ide u pravcu Izmene Zakona o elektronskim komunikacijama.To kako se navodi podrazumeva novo definisanje i ograničenje kruga prava za zakonito presretanje elektronske komunikacije.Sa druge strane dodaje se da sami novinari i mediji treba da prošire znanja u vezi sa digitalnom bezbednošću i bezbednošću komunikacija.To kako se navodi podrazumeva izradu i uvođenje sigurnosnih protokola u svoj svakodnevni rad kako bi zaštitili sebe i svoje izvore.BORBA PROTIV LAŽNIH VESTIKoliko brzo napreduju tehnike širenja toliko brzo treba da reaguju institucije. U Srbiji trenutno nema regulatornog okvira za borbu protiv dezinformacija, jer se tajpojam pominje jednom u delu Medijske strategije, sledećom konstatacijom: "Promena preferencija publike i tehničke mogućnosti dovele su i do negativnih pojava koje se ogledaju u širenju govora mržnje ili dezinformacija (fake news)". Napominje se i da je u aprilu ove godine, Tviter uklonio je više od osam hiljada profila koji su isključivo služili "promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera". "Krajem prošle godine, identifikovali smo niz povezanih naloga uključenih u koordinisanu akciju namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim propisima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode javnog izražavanja", saopštio je tada Tviter.Među preporukama koje se navode sa ciljem da se stanje u toj oblasti popravi navodi se sprovođenje kampanje medijske pismenosti, uvažavanje preporuka Etičkog kodeksa novinara i jačanje kapaciteta Saveta za štampu. Ukazuje se i na nedostatak transparentnosti u korišćenju algoritamskih sistema pri identifikaciji digitalnih tragova na internetu i profilima društvenih mreža.Naglašava se i da "na domaćoj medijskoj sceni gotovo da nije bilo nikakve debate o algoritamskom upravljanju sadržajem".Navodi se da su perspektiva ljudskih prava i zakonske obaveze pri korišćenju ili promeni algoritama, glavni nedostaci algoritamskih informacionih sistema. 

Svet

Američka vlada planira da ukine anonimnost vlasnicima kriptovaluta

Jedan od najvažnijih aspekata kriptovaluta sa stanovišta građanskih sloboda je da one mogu pružiti zaštitu privatnosti svojim korisnicima. Međutim, Electronic Frontier Foundation (EFF), organizacija koja se bavi zaštitiom prava građana u digitalnom svetu smatra da američka Vlada sve više preduzima korake da potkopa anonimnost transakcija i uvodi finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema u kriptovalute, prenosi Startit.U petak je tamošnje odeljenje za finansijski kriminal (FinCEN) najavilo predloženu uredbu koja će zahtevati da preduzeća za pružanje novčanih usluga (koja uključuju, na primer, berze kripto valuta) prikupljaju podatke o identitetu svojih korisnika.Predložena uredba bi od njih zahtevala da čuvaju te podatke i predaju ih vladi u nekim okolnostima (na primer, kada iznos transakcija u dolarima u danu pređe određeni prag).Zanimljivo je da se takav propis „ugurao” pred kraj mandata trenutne predsedničke administracije i da je ostavljen jako kratak period da se o tome komentariše, od svega 15 dana.EFF, smatra da na taj način država zapravo ugrožava čitavu jednu industriju i obeshrabruje ljude da koriste njene usluge. Zatim, za neke kriptovalute poput bitcoina, podaci o transakcijama – uključujući bitcoin adrese korisnika – trajno se evidentiraju na javnom blockchain-u. To znači da ako znate ime korisnika povezanog sa određenom Bitcoin adresom, možete prikupiti informacije o svim njihovim Bitcoin transakcijama koje koriste tu adresu. Prema tome, zahtev predložene uredbe da preduzeća za pružanje novčanih usluga prikupljaju identifikacione informacije povezane sa adresama novčanika znači da vlada može imati pristup ogromnoj količini podataka izvan onoga što uredba treba da pokrije.U organizaciji ukazuju i na to da iako predložena pravila imaju cilj da jednostavno primene postojeće propise koji uključuju gotovinske transakcije na kriptovalute, oni ignorišu da ovi digitalni finansijski alati delimično omogućavaju finansijsku privatnost i anonimnost jednaku i možda izvan one tradicionalne gotovine. S tim u vezi, predloženi propisi deo su većeg zabrinjavajućeg trenda američke Vlade koja finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema proširuje na kriptovalute. Ovaj predlog dolazi samo dva meseca nakon što je Ministarstvo pravde objavilo svoj Okvir za primenu kriptovaluta, čime je potpuno jasno stavljeno do znanja da želi da potkopa sposobnost anonimnih transakcija korisnika kriptovaluta.Finansijski regulatori, očigledno sumnjaju da bilo ko ko pokušava da zaštiti svoju finansijsku privatnost čini nešto protivzakonito. EFF podseća da finansijske evidencije sadrže mnoštvo osetljivih informacija o ličnom životu, uverenjima i pripadnostima ljudi. Bez obzira na to, sudovi i zakonodavci dozvolili su široko rasprostranjeni finansijski nadzor u tradicionalnom bankarskom sistemu.„Kriptovaluta su važne za građanske slobode jer – poput gotovine – omogućava anonimne transakcije. Fotografije sa hongkonških protesta prikazivale su duge redove na metro stanicama dok su demonstranti čekali da kupe karte gotovinom, kako nadležni ne bi mogli da na osnovu elektronske kupovine povežu da su bili na mestu protesta. Ove fotografije podvlače da je bezgotovinsko društvo, društvo za nadzor – i važnost uvoza anonimnosti gotovine u digitalni svet”, zaključuje EFF.

Svet

Kako je pandemija doprinela porastu sajber zloupotreba?

Globalne kompanije su od pojave virusa COVID-19 prijavile u proseku 4.000 sajber napada dnevno, što predstavlja rast od 400 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazuju podaci "Back to Business" istraživanja kompanije Visa.Potrošači su se za vreme pandemije okrenuli digitalnim plaćanjima - čak 78 odsto njih promenilo je način kupovine usled zabrinutosti za sigurnost, dok je polovina odbila da kupuje u prodavnicama u kojima je plaćanje zahtevalo fizički kontakt.Istraživanje je pokazalo da je širom Centralne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike bio značajan porast sajber napada koji su izvršeni jednom od najpoznatijih prevarnih tehnika - socijalnim inženjeringom. Ova metoda sprovodi se poigravanjem bazičnim ljudskim emocijama, koje su usled neizvesnosti zbog zdravstvene situacije dodatno intenzivirane. Najčešći oblik socijalnog inženjeringa za vreme pandemije je fišing, koji je postao kompleksniji i sada uključuje brojne varijante, kao što je spear fišing - napadi koji ciljaju određenu žrtvu personalizovanom komunikacijom i upotrebom lažne veb lokacije. Napadači se u tim slučajevima predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji, rukovodioci ili vladini službenici. Ove jeseni, klijenti nekoliko banaka u Srbiji primili su brojne maliciozne fišing poruke, a kompanije su počele da usvajaju nove sigurnosne procedure kako bi obezbedile transakcije.„Takozvana „friendly“ tehnika zloupotreba je takođe u porastu, a odvija se kada dozvolimo prijateljima, članovima porodice ili bližim saradnicima da upotrebe našu platnu karticu i odamo im lozinku“, objašnjava Hektor Rodrigez potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.„Suočena sa ovom vrstom prevare, mala i srednja preduzeća uglavnom refundiraju novac bez detaljnijih provera, u želji da pruže izvanredno korisničko iskustvo svojim kupcima, ne sluteći da je reč o zloupotrebi“, dodaje on.Prevare ove vrste predstavljaju značajan trošak za biznise – smatra se da friendly tehnika napada smanjuje legitimnu prodaju za jedan odsto, a dobit za 20 odsto.Uprkos tome, platni ekosistem prepoznao je izazove i dobro reagovao na njih, zauzimajući tehnološki pristup rešavanju novih pretnji. Tome je doprinela činjenica da je većina preduzeća investirala u sigurnosne sisteme sa naprednim tehnologijama i pre pandemije. Međutim, pojava virusa dodatno je ubrzala ovaj proces – biznisi širom sveta započeli su borbu protiv sajber napada usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, beskontaktnog plaćanja i EMV čipova na pametnim karticama.„Neizvesnost koju izaziva pandemija virusa COVID-19 trajaće i u budućnosti, a u narednih 12 do 18 meseci možemo da očekujemo nove disrupcije i transformacije. Međutim, verujem da će se dramatični skok digitalnih plaćanja nastaviti, budući da se i potrošači i trgovci sve više opredeljuju za e-trgovinu i beskontaktnu tehnologiju“, ukazuje Rodrigez. Tome u prilog govori i nedavno istraživanje sprovedeno u CEMEA regionu koje je pokazalo da čak 96 odsto kupaca planira da nastavi da kupuje i plaća putem interneta i nakon što pandemija utihne.Uzimajući u obzir brzinu promene ponašanja kupaca, kao i sofisticiranost zloupotreba, neće biti iznenađujuće ukoliko upravljanje rizikom postane kompleksnije u bliskoj budućnosti. Oko 79 odsto kompanija navodi da će upravljanje rizikom biti sve više u fokusu tokom naredne dve godine.

Srbija

SOKOJ: Muzički dinar nije stigao onima koji nisu radili

Organizacija muzičkih autora Srbije (SOKOJ) tvrdi da račun za muzički dinar nije uputila onim privrednicima koji nisu radili zbog pandemije koronavirusa, ako su ih oni obavestili o tome, kao i da je ostalima odobrila popust, prenosi Beta. Dodaje se da će biti obezbeđeno i 50% popusta za decembar."Privrednicima i drugim korisnicima autorskih dela koji nisu radili i koji su obavestili SOKOJ nije fakturisana autorska naknada", rekao je direktor SOKOJ-a Dejan Manojlović.Dodao je da "svi korisnici javnog saopštavnja muzičkih dela u ugostiteljskim objektima koji nisu radili dobili popust od 100% u periodu vanrednog stanja, od 15. marta do 15. maja, 30% za jul i avgust".Manojlović je precizirao i da je autorska naknada za živu muziku koja je naplaćena od ugostiteljskih objekata u 2019. godini iznosila 70 miliona dinara, dok je u 2020. godini zabeležen pad od preko 40%.Taj novac se, prema njegovim rečima, raspoređuje na skoro 8.000 domaćih autora i u mnogo većem broju inostranim autorima."Ove godine posledice će osetiti svi, a među prvima na udaru je upravo muzička industrija u celosti jer su otkazani nastupi, koncerti, festivali, što je prilično veliki egzistencijalni udar za sve koji od tog posla žive", ocenio je direktor SOKOJ-a.UZ RAČUN PRIVREDNICIMA STIGAO I POPUST ZA "MUZIČKI DINAR", ZA KAŠNJENJE SLEDI KAMATA Raspodela tih sredstava se, kako je rekao, vrši na osnovu podataka o korišćenju dela i plaćenoj naknadi.Skupština SOKOJ, sastavljena od autora, prema njegovim rečima, donosi plan raspodele, koji je usklađen sa međunarodnim standardima i definiše poene za dela, pravila vrednovanja koja važe za domaća i inostrana dela.Manojlović je rekao da ta organizacija pokazuje "maksimalno razumevanje, ne samo u ovoj godini već i u prethodnim.Objasnio je da se sporovi protiv neplatiša pokreću nakon opomena i onda kada se približi rok da slučaj zastari, dok se pre izvršenja šalje se još jedna opomena."U 2019. godini pokrenuto je oko hiljadu sudskih sporova, a svaki predmet je sadržavao fakture najviše iz prethodne tri godine", rekao je Manojlović.

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta prodata novosadskoj kompaniji Vega IT za 5,2 miliona evra

Novosadska kompanija Vega IT postala je juče vlasnik zgrade Radničkog univerziteta, a novo poslovno sedište kompanije kupljeno je na javnoj licitaciji po ceni od 5,2 miliona evra, prenosi Netokracija.Vlasnici Vega IT, Vladan Ostojić i Saša Popović, izjavili su da će se u narednom periodu izvršiti rekonstrukcija čitave zgrade, kao i da bi mogao biti raspisan poseban arhitektonski konkurs koji će odlučiti budući izgled zgrade Radničkog.Zvanično, vlasnik ove zgrade u ulici Vojvođanskih brigada biće firma Vega Properties Radnički doo iza koje stoji Vega IT.„Radićemo rekonstrukciju zgrade. Planiramo da napravimo ne samo najlepšu zgradu u Novom Sadu, nego i u Srbiji, te da nam ona služi za dalje ulaganje u naše poslovanje. Planiramo da zgrada bude prepoznatljiva u gradu i da bude na ponos našim kolegama i građanima Novog Sada. Dakle, radiće se potpuna rekonstrukcija, ali nećemo rušiti sadašnju konstrukciju“, rekao je Saša Popović, izvršni direktor kompanije Vega IT u izjavi za 021.rs.