Vesti iz zemlje

04.02.2021. 15:15

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Tržište poslovnog prostora: Malo zakupaca, a kirije previsoke

U Beogradu ima blizu 18 miliona kvadrata poslovnih prostora i dobar deo toga je prazan, kaže za Novu ekonomiju Goran Rodić iz Građevinske komore. Prema njegovim rečima, poslovni prostori se trenutno vrlo slabo se izdaju, jer nema ko da kupuje. ...

Foto: Pixabay

U Beogradu ima oko 18 miliona kvadrata poslovnog prostora, koji obuhvata i tržne centre i kancelarije, a dobar deo tog prostora je prazan, kaže za Novu ekonomiju Goran Rodić iz Građevinske komore. Prema njegovim rečima, poslovni prostori u Srbiji trenutno se slabo izdaje, jer nema dovoljno zakupaca, a i kirije su previsoke.

„Samo dobre lokacije i tamo gde je eksterijer i enterijer vrhunski urađen, to može i da privuče kupce i da bude interesantno za izdavanje“, objašnjava Rodić za naš portal.

Rodić podseća da su nekada veliki tržni centri kao što su Čumićevo sokače, u Novom Beogradu poput „Priramide“ i „Starog merkatora“, tržni centri u Batajnici, na Banjici, Karaburmi, sada poluprazni.

Objašnjava i da su tržni centri koji su u Beogradu građeni poslednjih godina bili interesantni u početku, dok ih ljudi nisu „videli i upoznali“.

„Oni sada traže komitente i veliko je pitanje da li će se isplatiti svojim vlasnicima“, kazao je Rodić.

Predstavnik Građevinske komore je dodao da zakupci traže tržne centre poput onog koji je nedavno izgrađen u Beogradu na vodi, površine oko pet hiljada kvadrata. Tako veliki tržni centar, kako navodi, može da „poremeti dosta toga na tržištu poslovnog prostora u Beogradu“.

„Sem Delta Sitija i Ušća, sve drugo je sada problematično“, ukazuje predstavnik Građevinske komore.

SVE VEĆI BROJ KAFANA „NA DOBOŠU“

JEDNA VELIKA INVESTICIJA „GUŠI“ MNOGE DOSADAŠNJE

Za sve tržne centre koji su do sada građeni, prema Rodićevim rečima, posebno će biti nezgodno kada se za dve godine završi renoviranje Sava centra, koji je u vlasništvu Delta holdinga i koji će „sasvim sigurno biti spojen sa hotelom Interkontinental“. 

Još jedna važna činjenica za razumevanje sudbine koja je zadesila stare tržne centre na koju ukazuje naš sagovornik jeste dolazak kompanija poput Lidla na domaće tržište.

„Te kompanije su preuzele poslove tih starih uglavnom konfekcijskih tržnih centara, jer pored osnovnog asortimana prodaju i tekstil i obuću i sve živo po daleko povoljnijim cenama“, kazao je Rodić.

Prema Rodićevom mišljenju pandemija je na poslovanje tržnih centara uticala negativno u vreme kada se radilo do 18 časova, ali situacija je sada malo bolja i može se očekivati da se još poraviti kada se tržni centri ponovo budu radili do 22 časa:

„Mislim da im analize pokazuju da je najbolja posećenost od 18 časova do 22 časa, kada ljudi krenu sa posla“.

KLASIČAN KANCELARIJSKI PROSTOR ODLAZI U ISTORIJU

Predstavnik građevinske komore smatra i da su se stvari „korenito“ promenile u izdavanju kancelarijskog prostora, jer se on u nekim zonama „nudi u bescenje“.

Rodić kaže da su mnoge firme koje su imale kancelarije i predstavništva u Beogradu, a posluju u nekim drugim gradovima, odlučile da im on više nije potreban i da na taj način štede novac.

Smatra da će se ubuduće tražiti poslovni prostor koji može da bude kancelarijski, ali koji brzo može da se pretvori u restoran, ako za to bude potrebe.

„Što se tiče izgradnje, mora da se povede računa da se napravi „debela“ studija i analiza kakvi poslovni prostori su potrebni Beogradu u budućnosti“, zaključuje Goran Rodić.

Čedomir Savković

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.