Javne nabavke dostigle 10,5 odsto BDP-a, na polovini tendera konkurencija ne postoji

Javne nabavke su nakon pune dve decenije primene došle do najvećeg nivoa u Srbiji kada je reč o učešću u BDP-u, ali je i dalje svaki drugi tender sa samo jednim ponuđačem. Podaci su dobijeni iz analize u okviru Programa razvoja javnih nabavki do 2028. godine, koji je usvojila Vlada na sednici 09. avgusta, prenosi portal Biznis.

EU prosek kreće se oko 14 odsto dok je učešće javnih nabavki u BDP Srbije poraslo sa 7,63 odsto u 2014. godini na 10,5 odsto u 2023. godini, stoji u Programu, uz opasku „da se može primetiti tendencija rasta“, ali i konstataciju da je nivo učešća javnih nabavki i jedan od pokazatelja potencijala za ekonomski razvoj. Prema podacima iz dokumenta, 2019. godine učešće javnih nabavki u BDP-u Srbije iznosilo 8,14 odsto.

U 2023. godini, najveći broj ponuda podnet je u postupcima javnih nabavki dobara (prosečan broj ponuda 2,7), zatim u postupcima javnih nabavki radova (prosečan broj ponuda 2,6) i u postupcima javnih nabavki usluga (prosečan broj ponuda 1,9), podaci su iz analize u okviru Programa.

„U 51 odsto postupaka javnih nabavki podneta je samo jedna ponuda, što predstavlja pomak u odnosu na prethodne godine kada je bio iznad 52 odsto. Kada se uzmu u obzir podaci iz 2014. godine, kada je u 42,6 odsto postupaka podneta samo jedna ponuda, može se zaključiti da ovaj pokazatelj beleži pogoršanje u odnosu na prethodni period“, ističe se u analizi, ali i dodaje da se „i dalje radi o podatku koji je u okviru proseka koje beleže zemlje EU“.

Poređenja radi, u 2023. je broj ponuda po postupku javne nabavke iznosio 2,4, dok je 2019. taj broj iznosio 2,5, a 2014. godine 2,6.

„Dobar pokazatelj kada je konkurencija u pitanju, jeste značajno učešće malih i srednjih preduzeća (bilo da je reč o samom učešću u postupcima, bilo o dodeljenim ugovorima). U 2023. godini sa malim i srednjim preduzećima (MSP) zaključeno je 266.908 ugovora u vrednosti od 583,6 milijardi dinara dinara. Posmatrano po broju ugovora učešće iznosi 79 odsto, a po vrednosti ugovora 68 odsto“, pojasnili su autori Programa.

Iz podatka o vrednosti ugovora sa MSP u vrednosti od oko pet milijardi evra posredno se može izvesti i zaključak kolika je ukupna vrednost zaključenih ugovora u 2023. godini – ona iznosi oko 858 milijardi dinara ili oko sedam milijardi evra, koliko otprilike iznosi i 10,5 odsto vrednosti BDP-a ostvarenog u 2023. godini.

Unapređenje

Kada je reč o samom Programu razvoja do 2028. godine, kao opšti cilj je postavljen „dalji razvoj i jačanje održivog i pravičnog sistema javnih nabavki“.

„Napredak će biti vidljiv uvođenjem obaveze da u određenim predmetima nabavke (usluge razvoja računarskog programa, arhitektonske usluge, inženjerske usluge, usluge prevođenja ili savetodavne usluge) cena ne bude jedini kriterijum, ali je potrebno da se dodatno promovišu kvalitativni kriterijumi kako bi naručioci sami prepoznali značaj uključivanja drugih, pre svega kvalitativnih elemenata u kriterijum za dodelu ugovora“, konstatuje se u Programu.

Takva obaveza, inače, deo je izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama (ZJN) koje su usvojene na kraju prošle godine, a koje su u skladu sa EU koje reguliš regulativom čiji je cilj nabavka kvalitetnijih usluga.

Program predviđa i nekoliko posebnih ciljeva, među kojima je i povećanje ekonomičnosti i konkurentnosti u javnim nabavkama i šira primena ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama, kao i smanjenje rizika od neregularnosti u javnim nabavkama.

Kada je reč o smanjenju tog rizika, Program obećava pojačan monitorin nad primenom propisa kao i edukacije za službenike odnosno detaljna uputstva za učesnike u postupcima, kao i posebnu pažnju u fazi izvršenja ugovora.