Kako je Udruženje osiguravača platilo 10 miliona evra Dunav osiguranju i ušlo u hotelski biznis sa Galens grupom

U blizini pijace na Zlatiboru nalazi se odmaralište Dunav. Ime ovog nevelikog hotela, kao i okolna obeležja prolaznicima ukazuju da se radi o lokalu koji pripada Dunav osiguranju. Pravi vlasnik, međutim, odnedavno je novoosnovana firma pod nazivom UOS investicije, iza čijeg kriptičnog imena stoji Udruženje osiguravača Srbije, čiji je Dunav osiguranje najmoćniji član. Ničeg tu ne bi bilo sporno da Udruženje osiguravača nije ovaj objekat Dunavu platilo više od 7.500 evra po kvadratnom metru zgrade, uz protivljenje bar jednog člana udruženja, uz spornu zakonitost posla i uz nameru da kupljeni hotel sravni sa zemljom i na njegovom mestu podigne drugi. Sve to novcem koji bar delom potiče iz Garantnog fonda, koji inače služi da se obezbedi plaćanje naknade štete u pojedinim slučajevima kada same osiguravajuće kuće to više nisu u stanju da urade.

Prema dokumentima do kojih je došla Nova ekonomija, Udruženje osiguravača Srbije planove za kupovinu ovog hotela započelo je još 2022. godine. Kao razlog je navedena želja da se sredstva UOS-a ulože na način koji će im doneti zaradu veću nego da je novac stavljen na račun u banci, odnosno prinos veći od inflacije. Problem je u tome što je to protivzakonito.

Zakonom je, naime, propisano da se neprofitne organizacije kao što je Udruženje osiguravača ne mogu baviti profitnom delatnošću, što je upravo ono što je UOS nameravao da učini.

“Mišljenja sam da je direktno ulaganje u nepokretnost, kao i ulaganje u osnivanje privrednog društva odnosno pravnog lica koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti suprotno statutarnim ciljevima Udruženja, da nije predviđeno Statutom Udruženja, kao i da se ne radi o delatnosti manjeg ulaganja te da je suprotno Zakonu o udruženjima”, napisao je krajem oktobra 2022. godine Zoran Blagojević, prvi čovek osiguravajuće kuće Viner štediše u dopisu poslatom UOS-u, zaključivši da Upravni odbor UOS-a “nema pravni osnov da donese odluku o ulaganju (u hotel Dunav osiguranja)”.

Slično Viner osiguranju, i konsultantska kuća Dilojt, koju je UOS angažovao da napravi analizu pravnih mogućnosti za ovaj posao, takođe je nešto pre Blagojevićevog dopisa nedvosmisleno konstatovala da bi direktnom kupovinom hotela od Dunava, “UOS izašlo iz okvira statutarnih ciljeva zbog kojih je osnovano”.

“Naime, postoji značajan rizik da bi bavljenje izgradnjom novog kompleksa predstavljalo aktivnost koja nije u saglasnosti sa neprofitnom prirodom UOS-a”, navodi se, između ostalog, u Dilojtovoj analizi.

Posao je, međutim, ipak sproveden, uprkos kritikama pojedinih osiguravajućih kuća, jer je uz pomoć Dilojta i kasnije Ministarstva finansija, UOS pronašao način da zaobiđe ove zakonske zabrane i uđe u hotelijerski biznis.

To je izvedeno tako što je UOS osnovao novo preduzeće, UOS investicije, koje je kupilo hotel od Dunava, dok je Ministarstvo finansija kao način da se sredstva Garantnog fonda ubace u ovaj biznis pronašlo tako što je bilo predviđeno da ova nova firma posle dobijanja građevinske dozvole izda korporativne obveznice koje će kupiti Udruženje novcem Fonda, uz hipoteku na novi hotel.

Tako je Ministarstvo finansija de facto pomoglo Udruženju osiguravača da novac koji treba da bude garancija građanima da će moći da dobiju naknadu pretrpljene štete, ubaci u visokorizični ugostiteljski posao koji faktički preduzima to isto Udruženje, umesto da ga drži u zaista likvidnim, niskorizičnim plasmanima.

Drugi problem koji je izazvao nezadovoljstvo među članstvom UOS-a je to što je kao jedina opcija za investiranje figurirala kupovina hotela najjačeg člana Udruženja, Dunav osiguranja, i to po ceni od deset miliona evra.

Naime, ovo zlatiborsko odmaralište zaista se nalazi na dobroj lokaciji, ali prema podacima iz katastra nepokretnosti, ima samo 1.316 kvadratnih metara i još deset kvadrata takozvane “pomijare”, kako je taj objekat nazvao Dilojt u svom izveštaju. Tih 1.326 kvadrata daje prosečnu kupovnu cenu od neverovatnih 7.541 evro po kvadratu – i to za objekat koji je planiran za rušenje.

Imajući u vidu to predviđeno rušenje, drugi način da se gleda na cenu je da je UOS zapravo kupovao plac, a da ga kvadratura hotela uopšte nije zanimala. U tom slučaju, zemljište površine 8.368 kvadrata plaćeno je čak 1.195 evra po kvadratnom metru.

UOS je inicijalno nameravao da u posao uloži 60 miliona evra, delom sopstvenih sredstava, delom novcem Garantnog fonda, a ostatak prodajom apartmana u pretprodaji po “optimalnoj ceni” od 2.500 evra po kvadratu. Bilo je planirano da se na placu od 8.368 kvadrata izgradi hotel od 9.000 kvadrata sa četiri zvezdice i 390 apartmana ukupne površine od čak 21.000 kvadrata, plus “ekskluzivni poslovni prostor” od 1.500 kvadrata ka šetalištu. To je ukupno 31.500 kvadratnih metara na ovako malom placu, što otprilike odgovara tome da 80 ari zlatiborske zemlje koja je sada većinski pod šumom i parkom bude kompletno betonirana jednom četvorospratnicom, čime bi se, doduše, verovatno bolje uklopila u novu estetiku Zlatibora nego što je to sada slučaj sa malim hotelom okruženim zelenilom.

Ova, nesumnjivo, izvanredna transakcija za Dunav osiguranje, inače državnu firmu, završena je na kraju tek prošle godine, ali UOS ipak neće samostalno realizovati projekat. Umesto toga, novoosnovana kompanija UOS investicije udružila se sa daleko poznatijim građevinskim imenom, Galens grupom koja u svom vlasništvu već ima hotel Zlatibor Mountain Resort & SPA. U pitanju je kompanija poznata po izrazito brzom poslovnom rastu poslednjih godina, posebno u Novom Sadu, što su mediji dovodili u vezu sa njenim navodno bliskim odnosima sa Srpskom naprednom strankom i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Prema inicijalnim planovima, očekivalo se da je za gradnju novog kompleksa potrebno između dve ipo i tri godine, što znači da će još jedan “rizort” sa četiri zvezdice na Zlatiboru nići najverovatnije 2027. Ili 2028. godine. UOS je planirao da od ovog posla ukupno zaradi skoro 17 miliona evra, odnosno 27,6 odsto.