Kineski izvoz je dobio zamah u decembru, a uvoz je takođe pokazao oporavak, što je na kraju godine delimično bilo podstaknuto fabrikama koje su žurile da prebace robu u inostranstvo zbog povećanih trgovinskih rizika pod Trampovim predsedništvom, prenosi Rojters.
Izvoz je bio vitalni motor rasta za ekonomiju od 18 biliona dolara, koja je još uvek opterećena produženom krizom na tržištu nekretnina i poljuljanim poverenjem potrošača. Dok političari mogu pronaći utehu u nedavnim političkim merama koje drže privredu na putu ka cilju rasta od „oko pet odsto“, izazovi kao što su potencijalno povećanje američkih carina otežavaju izglede za 2025.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, koji bi trebalo da se vrati u Belu kuću sledeće nedelje, predložio je visoke carine na kinesku robu, što je izazvalo strahove od ponovnog trgovinskog rata između dve supersile.
Dodatno, nerešeni sporovi sa Evropskom unijom oko tarifa do 45,3 odsto na kineska električna vozila prete da ometaju ambicije Kine da proširi svoj izvoz automobila i pomognu u rešavanju problema deflacionog viška kapaciteta.
„Prethodni podaci za trgovinu postali su vidljiviji u decembru kao rezultat efekata kineske Nove godine i inauguracije Donalda Trampa“, rekao je Ksu Tiančen, viši ekonomista u Economist Intelligence Unit-u. Najveći kineski festival traje od 28. januara do 4. februara.
„Rast uvoza mogao bi da bude podržan gomilanjem roba kao što su bakar i gvozdena ruda, kao deo (kineske) strategije „kupuj po niskoj ceni““, dodao je on.
Odlazne pošiljke u decembru porasle su za 10,7 odsto na godišnjem nivou, pokazali su carinski podaci u ponedeljak, nadmašivši prognozu rasta od 7,3 odsto u anketi ekonomista Rojtersa i bolji su u odnosu na novembarski rast od 6,7 odsto.
Trgovinski suficit Kine porastao je na 104,8 milijardi dolara prošlog meseca, sa 97,4 milijarde dolara u novembru. Njen trgovinski suficit sa SAD porastao je na 33,5 milijardi dolara u istom periodu sa 29,81 milijardi dolara prethodnog meseca.
Portparol kineske carine rekao je novinarima da još uvek ima „ogromnog“ prostora za rast kineskog uvoza ove godine.
Podstaknuti slabljenjem juana, kineski proizvođači su uspeli da nađu kupce u inostranstvu 2024. kako bi nadoknadili smanjenu domaću potražnju stalnim smanjenjem cena, kažu analitičari.
Kao rezultat toga, kineski izvoz je porastao za 5,9 odsto na godišnjem nivou prošle godine, dok je uvoz porastao za samo 1,1 odsto u istom periodu.
„Dvocifreni porast decembarskog izvoza, podržava našu raniju procenu da bi pretnja carinama mogla da utiče na obrasce izvoza u narednih nekoliko kvartala, sa potencijalnim povećanjem isporuka pre uvođenja novih tarifa, nakon čega sledi pad“, navode analitičari Barclaysa u napomeni.
„Sve u svemu, mislimo da skromno povećanje uvoza i ublažavanje inflacije ukazuju na to da je nedavni oporavak domaće potražnje i dalje suviše plitak i preslab.“
Reakcija tržišta je prigušena na podatke o trgovini. Juan se kretao blizu 16-mesečnih najnižih vrednosti u odnosu na dolar, dok su indeksi ključnih akcija pali.
Nakon nedavnih stimulativnih mera Kine pojavili su se znaci stabilizacije.
Fabrička aktivnost je ostala u skromnoj ekspanziji treći mesec zaredom, dok su se usluge i građevinarstvo oporavili u decembru, pokazalo je zvanično istraživanje.
Južna Koreja, ključni pokazatelj kineskog uvoza, prijavila je povećanje isporuka Kini od 8,6 odsto u decembru, što ukazuje na otpornost potražnje za tehnološkim proizvodima.
Uvoz rude gvožđa u Kinu u 2024. porastao je drugu godinu zaredom da bi dostigao novi vrhunac, pošto su niže cene podstakle kupovinu. Potražnja je ostala otporna uprkos dugotrajnoj krizi u sektoru nekretnina u zemlji koja nastavlja da utiče na tražnju za čelikom.
Najveći svetski poljoprivredni uvoznik takođe je prošle godine kupio rekordnu količinu soje, nakon što su kupci zabrinuti zbog trgovinskih tenzija između SAD i Kine požurili da obezbede američku soju uoči inauguracije budućeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Ali uvoz sirove nafte je pao prošle godine, pokazuju podaci, što je označilo njegov prvi godišnji pad u poslednje dve decenije, kada izuzmemo period pandemije, pošto je blagi ekonomski rast usporio kupovinu.
Najviši kineski lideri obećali su da će olabaviti monetarnu politiku i usvojiti proaktivniju fiskalnu politiku 2025. godine, sa ciljem da neutrališu spoljne pritiske i revitalizuju domaću tražnju.
Vlada cilja ekonomski rast od oko 5 odsto za ovu godinu, cilj koji se ponekad pokazao kao izazov za postizanje u 2024.