Meteorlozi očekuju da 2023. bude najtoplija godina u istoriji merenja

Male vrednosti u porastu temperature zbog klimatskih promena ne izgledaju kao nešto alarmantno, ali donose ekstremne vremenske nepogode, kao što su poplave, oluje, tropski talasi i tropske noći, pa čak i uraganski vetrovi u Sredozemlju. S obzirom da je 2023. godina prepuna takvih događaja, stručnjaci očekuju da ona bude najtoplija u istoriji merenja prosečnih temperatura.

„Imali smo najtopliju zimu u Beogradu otkad se vrše merenja od 1888. godine, poplave u periodu maj-jun, toplotne talase, tropske noći, oluje koje su svima bile zanimljive jer nismo navikli na njih, najtoplije leto, a 2023. godina je na putu da postane najtolija do sada, od početka merenja, globalno gledano“, rekao je na događaju „Klima 101 Press Klub“, meteorolog Darko Savić.

Kako podseća, u klimatskim krugovima se često pominje takozvana granica zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, takođe i Parskim sporazumom o borbi protiv klimatskih promena je postignuta saglasnost da se u zagrevanju neće preći ta granica.

„Obično kad pričamo o klimatskim promenama, kažemo, zagrejali smo se globalno za jedan stepen, trudićemo se da se ne zagrejemo za jedan i po stepen, sve to ima smisla i postoji razlog zašto se to jednostavno saopštava javnosti da se ljudi ne bi previše ‘lomili glavu’ oko toga i da bi što pre prihvatili tu realnost“.

Ipak, kako dodaje, i ta mala promena koja nije velika sa stanovišta ljudskog posmatranja može da dovede do značajnih promena u realnosti.

Kako Savić objašnjava, poplave u maju i junu su primeri izmenjenog režima pojava u prirodi. Preko 80 opština u Srbiji moralo je tada da se bori protiv poplava.

„Ako to pogledate na nekoj mapi, videćete da je to pola teritorije naše zemlje“.

Imamo Beograd u kome je prosečna količina padavina tokom celog jula 95 milimetara, toliko treba da padne tokom juna, a ove godine je palo negde oko 75 milimetara padavina, a opet smo imali one poplave sredinom meseca:

„Otkud sad te poplave? Jednostavno izmenio se režim padavina, 40 odsto srednje vrednosti padavina bilo je tokom jednog dana. Ako se gleda srednja vrednost, tokom jednog meseca se nije nešto mnogo promenilo, ali se izmenio režim padavina, imali smo tokom jednog dana 40 odsto padavina i to je izazvalo probleme na infrastrukturi“, dodaje meteorolog Savić.

Državu Srbiju ne interesuju klimatske promene, kažu stručnjaci

Problem zastarele infrastrukture

Kako naglašava, problem je što infrastruktura nije projektovana za takve promene, iako su prilikom projektovanja uzeti i ekstremni događaji.

„Međutim, oni ekstremni raniji događaji sada postaju prosečna vrednost, a novi koji se pojavlju su nešto malo ekstremnije“, kaže Savić.

On kaže i da promena temperature za 1,5 stepeni ne zvuči mnogo, ali da kod komplikovanih sistema kao što je klimatski, čak i male promene u nekim srednjim vrednostima izazivaju ogromne promene u ekstremu.

„Ako pogledamo ekstremne pojave kao što su toplotni talasi i tropske noći, njih imamo mnogo više, neproporcionalno više nego što se povećala globalna temperatura“, dodaje Savić.

On podseća i da je tokom jula i avgusta bilo nekoliko epizoda uzastopnih tropskih noći, kao i da to odskače od prosečnih vrednosti koje su bile karakteristične za predindustrijski period. Pored toga, kako naglašava, tu su i pojave poput urbanih ostrva toplote.

Takođe, posednih nedelje na području Mediterana javio se ciklon koji tamo nije retka pojava, ali se toliko pojačao i imao je toliki intenzitet da je ušao u kategoriju uragana.

„Uragan nije nešto što je karakteristično za Mediteran, javlja se na geografskim širinama na kojima su više temperature mora, ili okeana i znamo kakve posledice imaju istočne obale Severne ili Centralne Amerike“, dodaje Savić.

Prema njegovim rečima, desilo se da su male promene u temperaturi izazvale male promene u temperaturi Mediterana, a to je opet izazvalo male promene u količini vodene pare.

„Sve te male promene su kumulativno izazvale nešto na šta nismo navikli i pojavio se taj ‘mediteranski’ uragan, medikejn. To se dešavalo i ranije, ali analiza klimatskih promena nam govori da je to nešto što će se dešavati češće i da je to nova stvarnost na koju moramo da se naviknemo“, objašnjava Savić.

Klimatske promene već oblikuju našu svakodnevicu