MMF: Višak u budžetu koristiti za kapitalnu potrošnju, ne za plate i penzije

Međunarodni monetarni fond postigao je sporazum sa Srbijom o trećem pregledu u okviru stend-baj aranžmana. Celokupan izveštaj o Srbiji će tek biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a, pa će javnost verovatno krajem juna imati i njegove detalje.

Zajmodavac generalno pozitivno ocenjuje postignuto u ekonomiji i da rezultati u okviru programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, solidnu fiskalnu poziciju, tekuću dezinflaciju, rekordno visoke rezerve i snažno tržište rada. Ali i naglašava da je kapitalnim izdacima potrebna veća transparentnost, a da je plate i penzije potrebno povećavati na predvidljiv i unapred dogovoren način.

„Za 2024. fiskalni deficit od 2,2 procenta BDP-a je u skladu sa obavezama stend baj aranžmana. Bilo koji višak prihoda i nedovoljno iskorišćene rezerve za nepredviđene slučajeve u budžetu mogu se koristiti za dalje povećanje kapitalne potrošnje iznad budžetskog okvira od oko sedam procenata BDP-a. Treba izbegavati neciljane transfere,“ kaže se u saopštenju MMF-a.

U decembru prošle godine MMF je u svom izveštaju rekao da novo merilo potrošnje za penzije  koje će odražavati afirmaciju vlasti da obuzdaju rashode za penzije u 2024. godini, kako je predviđeno fiskalnim pravilom i „da ne vrše nikakva ad hoc povećanja penzija ili gotovinske isplate, čime se stabilizuje ova velika i dinamična rashodna stavka“.

Ovaj dokument je publikovan 21. decembra pod nazivom Drugi pregled po stend-baj aranžmanu i zahtev za izmenu kriterijuma.

Ali, već 26. decembra prošle godine, tadašnji potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali obaveštava javnost u tehničkom mandatu, da „već polovinom naredne godine može se očekivati dodatno povećanje plata i penzija u našoj zemlji“.

U danšnjem gostovanju na javnom servisu RTS, on je ponovo najavio povećanje za period avgust-oktobar.

Višak za kapitalnu potrošnju

MMF kaže i da se viškovi mogu iskoristiti i za projekte koji su vezani i za EXPO 2027, ali je i kritikovao netrasparetnost plana „SKOK u budućnost“, predstavljenog u janauru, a za koji ni rejting agencija Fitch ni šira javnost Srbije ne zna koliko će tačno koštati.

Razvojni plan „Skok u budućnost — Srbija 2027“ predviđa velika povećanja investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama, prema najavama vlasti iznos preko 17 milijardi evra, te stoga fond poziva na razboritost čak i kada je u pitanju potrošnja za infrastrukturu.

„Treba održavati niske fiskalne deficite kako bi se konsolidovali dobici Srbije u obuzdavanju javnog duga i ponovnoj izgradnji spoljnih i fiskalnih zaštitnih sredstava. Iako postoje kritični nedostaci u infrastrukturi, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investiciona potrošnja treba da bude pažljivo prioritetizovana i postepeno uvedena, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata i šira makroekonomska razmatranja“, navodi se u saopštenju MMF-a, u kom se i pozivaju srpske vlasti da povećaju transparentnost ulaganja.

Drugačiji aranžman i povlačenje novca

Misija koju je predvodio Donal McGettigan rekla je da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor na nivou osoblja o zaključivanju treće revizije u okviru stend-baj aranžmana (SBA).

„Program ostaje na pravom putu sa ispunjenim svim kvantitativnim ciljevima za kraj decembra 2023. i svim indikativnim ciljevima za kraj marta 2024. za koje se očekuje da će biti ispunjeni na osnovu dostupnih podataka. Program strukturnih reformi napreduje. Sporazum na nivou osoblja podleže odobrenju Izvršnog odbora MMF-a, koji bi trebalo da razmotri ovu reviziju u drugoj polovini juna 2024. Oko 400 miliona evra (316,46 miliona SDR) biće dostupno nakon sastanka odbora“, rekao je McGettigan.

S obzirom na snažnu akumulaciju rezervi i fiskalnih rezervi i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, vlasti su izrazile nameru da nastave da tretiraju SBA kao predostrožnost, dodaje se u saopštenju.

Srpske vlasti su prošle godine i rekle da im neće trebati dodatna sredstva od MMF-a i da će i iz tog razloga aranžman tretirati kao onaj iz predostrožnosti, ipak ove godine u januaru prema izveštaju Uprave za javni dug od MMF-a je dug porastao za 33 miliona evra na na ukupno 2,4 milijarde evra.