Srbija i dalje ne ispunjava preporuke EU u borbi protiv korupcije

Sve ključne preporuke u oblasti borbe protiv korupcije i izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iste su kao i prethodne dve godine, navodi se u najnovijem izveštaju koalicije prEUgovor.

„Problem sa izveštajima Evropske komisije je što se vrlo lako mogu zloupotrebiti i deo oko korupcije je jako dobar primer“, kazao je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić na prezentovanju izvšetaja koalicije preEUgovor o napretku Srbije u klasteru jedan.

Zato bi bilo mnogo bolje bi i Evropska komisija, a pogotovo naša Vlada, merila svoj napredak u odnosu na te zadate ciljeve evropskih integracija prema tome da li su ostvarali makar one preporuke koje su izvojene kao ključne.

Usvojene izmene Zakona o sprečavanju korupcije bile su jedan od osnova da Evropska komisija u godišnjem izveštaju zakjuči kako je Srbija načinila „izvestan napredak“.

Međutim, isti taj zakon je pred aprilske izbore 2022. ponovo dopunjen, a preporuke koje je Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) dala u petom krugu evaluacije nedvosmisleno ukazuju na to da će ovaj zakon ponovo morati da se dorađuje, navodi se u izveštaju koalicije preEUgovor.

Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji

Prema ocenama Koordinacionog tela Vlade, primena Zakona o sprečavanju korupcije se „uspešno realizuje”, a takav zaključak izvodi se na osnovu prikaza statističkih pokazatelja, gde se vidi broj vođenih i okončanih postupaka. Sličan pristup primenjuje i EK u svojim izveštajima.

U stvarnosti, ovu ocenu je teško potkrepiti, dodaje se u izveštaju.

Slično kao i u doba pre izmena Zakona, javnosti nisu dostupne sve odluke koje Agencija za sprečavanje korupcije donosi, pa se ne može zaključiti da li je postupanje Agencije bilo dosledno, koliko je bilo ažurno i na koji način su pravila bila povređena.

Naime, Agencija objavljuje samo odluke u onim slučajevima u kojima je donela neku od težih mera, a ne i odluke o izricanju opomena, informacije o tome protiv koga su pokrenuti prekršajni posupci ili podnete krivične prijave.

Da postoji drastičan jaz između izveštaja i realnosti govori i o ocena da „uspešno realizuje“ i aktivnost u vezi sa okončanjem „svih započetih konkursa za popunjavanje položaja i započinjanje konkursnih postupaka za sva upražnjena radna mesta (uključujući i položaje na kojima su trenutno vršioci dužnosti”, piše u izveštaju.

Međutim, iako su neki konkursi zaista bili raspisani i okončani, rukovodioci državne uprave pretežno su u v.d. statusu već godinama.

Tri četvrtine odluka Vlade Srbije o postavljenju vršilaca dužnosti u državnoj upravi u poslednje dve godine bilo nezakonito. U 30 odsto slučajeva Vlada je čak i retroaktivno postavljala službenike koji su već bili na funkcijama.