U rekama 17 evropskih zemalja uklonjeno je najmanje 239 barijera, saopštila je Svetska fondacija za migraciju riba. Procenjuje se da na evropskim rekama postoji najmanje 150.000 brana koje su zastarele i od kojih nema nikakve koristi.
„Uklanjanje brana je najefikasniji način kako bi ponovo učinili da reke pune riba slobodno teku“, rekao je Herman Vaningen, direktor Svetske fondacije za migraciju riba.
Kako prenosi portal Klima 101, cilj uklanjanja nepotrebnih barijera je obnavljanje rečnog toka čime se povećava biološka raznolikost i otpornost ekosistema na klimatske promene.
Brane i druge rečne prepreke blokiraju puteve migracije riba, a to često dovodi do gubitka područja za razmnožavanje i smanjenog broja ribljih vrsta kao što su losos, pastrmka i jegulja.
To ima i širi uticaj na biodiverzitet ekosistema, naročito na vrste koje se hrane ribom, poput orlova i vidri.
Kako se dodaje, vraćanje najmanje 25.000 kilometara reka u stanje slobodnog toka označeno je kao jedan od ključnih stavki Strategije Evropske Unije za zaštitu biodiverziteta do 2030. godine.
Aktivisti uklonili 101 rečnu branu u Evropi
Planina Maljen pod posebnim režimom zaštite, biće bez MHEU 2021. godini oko tri četvrtine uklonjenih barijera su niže brane i objekti, dok je jedna četvrtina onih koje su bile veće od dva metra. Najviša uklonjena brana je bila visoka oko 13 metara.
U Finskoj je zatvorena hidroelektrana koja je još bila u funkciji, a njena brana demontirana, jer je procenjeno da su koristi za životnu sredinu veće u odnosu na korist od proizvedene energije.
Španija je uklonila naviše rečnih barijera, njih 108 u 2021. godini.
Prvo vađenje zastarelih rečnih brana tokom prošle godine su zabeleželi Crna Gora, Slovačka i Portugal.
Osim koristi za biodiverzitet uklanjanje dotrajalih brana ima i bezbednosnu ulogu. Zbog veće učestalosti obilnih padavina i poplava ove brane predstavljaju bezbednosni rizik, jer mogu da se uruše.