Pletarski ili korparski zanat nekada je bio vrlo popularan među meštanima Bagrdana, Miloševa, Račnika i Lovaca kod Jagodine. Pre četrdesetak godina skoro svaka kuća u ovim selima se bavila korparstvom, a danas jedva njih nekoliko u selu Lovci. Jedan od njih, koji decenijama uspešno radi, pa i sada sa 72 godine ima pune ruke posla, je Božidar Janković, prenosi
portal Agroklub.Porudžbine prima preko interneta
Božidar se ovim zanatom bavi još od svoje 14. godine, a naučio je da plete od brata od strica. Plete uglavnom korpe za pijacu, balone, škrinje, kofere, stolice, stolove, ali i pregradne zidove za restorane i kafane. Dešava se da mu mušterije donesu sliku sa predmetima kakve žele.
„Nekada sam prodavao po pijacama, vašarima i sličnim manifestacijama, ali sada nigde ne idem. Porudžbine primam preko interneta i sve prodajem na veliko. Kupci su uglavnom iz Vojvodine, iz Subotice, Sombora, Novog Sada i Kragujevca. Robu im šaljem brzom poštom“, kaže Janković.
Navodi da ima dovoljno posla i kupaca, čak ne može ni da uradi sve ono što oni naruče. Na veliko on korpe prodaje po 500 dinara, dok im je na pijaci ili vašaru cena čak 1.200 dinara.
„Nedavno sam dobio narudžbinu od 80 korpi, a već imam izvesnu količinu pre toga da napravim. Do Nove godine više ne primam narudžbine“, ističe Božidar.
Puno posla oko pripreme pruća
Pletenje nije teško, kaže Božidar, ali ima puno posla oko pripreme pruća. Ima posađenu vrbu zlaticu na oko 50 ari. Na jesen se vrba seče, a na proleće frizira. Mora i da se prska zbog šetočina.
„Vrba se iseče, klasira po dužini i vezuje. Onda se stavi u kazan, koji je veliki kao cisterna, da se kuva. Najmanje osam sati treba da vri. Sutradan se mašinom čisti kora. Kada se očisti, ide na sunce da se osuši i dobije boju. Zatim se skladišti u magacin. Pre nego što se počne sa pletenjem, pruće mora da se pokvasi, obično uveče, kako bi ujutro bilo spremno. Plete se preko cele godine, a uglavnom zimi kada nema puno posla oko poljoprivrede“, objašnjava ovaj vredni zanatlija.
Božidar za osam do deset sati isplete četiri korpe. Uglavnom sve sam radi, a povremeno mu pomaže sin kada ima vremena. Ono što je za sve ove decenije napravio moglo bi, kaže, da stane u kompoziciju voza. Za godinu dana isplete više od 2.000 korpi.
Fabrika pletara nekad izvozila za Ameriku
Posle Drugog svetskog rata u susednom Bagrdanu naravljena je fabrika pletara sa oko 50 radnika, koja je radila do devedesetih godina. Meštani Bagrdana, Miloševa, Račnika i Lovaca radili su za tu fabriku.
„Ko nije imao pruće, dobijao je od fabrike, ljudi su pleli, a fabrika im je plaćala za rad. Sve je išlo za izvoz u Ameriku. Transportovalo se preko železnice, čak je pruga bila u okviru fabrike. Ja sam radio i za tu fabriku i za sebe. Devedesetih godina se ugasila. Imali smo ideju da napravimo neku vrstu zadruge, da uzmemo tu fabriku u zakup i obnovimo proizvodnju, ali ništa od toga nije bilo“, priseća se Janković.
Krave rasprodao, jer se ne isplati proizvodnja mleka
Osim pletarstvom, Božidar se bavi i poljoprivredom.
„Imam oko 10 hektara obradive zemlje, čuvam svinje i ovce. Krave sam rasprodao, jer se ne isplati proizvodnja mleka sa cenom od 30 dinara. Od ovoga ja nemam veliku zaradu, jer ako čovek hoće da živi samo od poljoprivrede, mora da ima bar 100 ovaca ili 50 bikova. Jedan zanat, kao moj, može da upotpuni kućni budžet. Zanatom mi finansiramo poljoprivredu, kupujemo naftu, đubrivo. A zanat je čista para“, zaključuje na kraju razgovora Božidar Janković, najstariji pletar iz Lovaca kod Jagodine.